Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Nikad mu se nije lepša učinila nego sad, obasjana jutarnjim zracima sunčevim... Srce mu zalupa od bola. — Baš smo ti ude sreće! — reče. Ona ništa ne odgovori... Ali on vide kako joj poigravaju rumene usnice. — Ne da nam bog!...
Teodosije - ŽITIJA
I kao nekim lekarskim pomazanjem raslabljene mu ude mnogim svojim vrelim suzama i molitvama rastvarajući pomaza, i dovoljno ih odaždiv i umom kao na nebesima da je, i uvis
mnom raslabljenoga od bolesti što ga drži oslobodi, pošalji Duha tvoga svetoga i obnovi stvorenje tvoje, saberi raznesene ude njegove i zaveži žilama tela njegova tvojom neizrecivom vlašću i silom nevidljivom!
Radičević, Branko - PESME
Odskora je kako dođe, Odma dvore gradit pođe. Ma zašto i gradi tude, Zaš na stene udri ude? Tamo de se dola vije, Ne bi l' bilo ugodnije?
Da zadugo ti mrtva ležaše! Zar ne vidiš: ritine su lude Čim se čvorci po gradini plaše! Gledaj samo te šalvare ude, Zar ne vidiš da se poderaše?... Ustaj, pirni, ne počasi časa — Pa Turčinu ni traga, ni glasa!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Meni je žao da ljudi koji ne misle, ne sude i ne postupaju sledujući pravilu zdravoga razuma, sebi [h]ude i vrede. O, koliko bi svi ljudi na zemlji s[a] strane božije blagopolučni mogli biti kad ne bi sami svoje zlopolučije
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Znam ja Zmijanje, znam ja ćud našije' planina i ove naše zle'ude, vrletne zemlje: sve to potajno i podmuklo reži! Najednom se nenadano zadrmaše u vrhovima jele i omorike jače,
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
devojka saslušala reči, proli suze niz bijelo lice, ona ode svom bijelu dvoru kukajući iz bijela grla: „Jao, jadna, ude ti sam sreće! Da se, jadna, za zelen bor vatim, i on bi se zelen osušio!