Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
god koji konac nađem podižem ga, plav na zelen nadovezujem, u klupče ga namotavam, ne bih li ga jednom u iglu udenula, ne bih li jednom, obnevidela, počela da prišivam rukav za košulju, braću za rođake, zemlju za oblake.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
(Sa desne strane, skoro trčeći, dolazi Simka. Obučena je u belu muslinsku haljinu, sa crvenim pojasom. U kosu je udenula belu radu.) SIMKA: Mislila sam nikad vas neću stići! VASILIJE: Otkud vi ovde?