Teodosije - ŽITIJA
Heće propasti sin moj. Bog, koji mi ga je mimo nade dao, udostojiće me da ga vidim i da se nasitim ljubavi njegove. I odmah dozvavši jednoga od svojih vojvoda, reče mu: — Znaš koliki je
pavši ničice, pokloni mu se, govoreći: — Bog molitvama vašim udostojivši nas da budemo slušaoci vaših svetih reči, udostojiće nas da budemo i izvršioci dela!