Crnjanski, Miloš - Seobe 2
I gospoži Evdokiji poče da govori, sažaljivo, da meće svoj život, svoju čest, svoje ime, na kocku, dolazeći u traktir, udovcu, samcu. Da neko može naići! Da su je, kad je došla kod njega, svakako videli. Da će to Božič saznati! Čemu to?
koji će, ako je vide, brbljati, koješta, i, ko zna, kako ružno, opisati, i ispričati, njenu posetu, u traktiru, jednom udovcu. Bila je luda kad joj je palo na pamet da dolazi u traktir, k njemu!
Znao je da je Isakovič udov, pa je mislio da bi ta mlada, lepa devojka, iako je hramala, bila dobra prilika, tom udovcu, koga je, kao starijeg, kao bogatog rođaka, kao junaka, mnogo cenio. Pavle ga je rado sretao.
Nikad se ne zna ko koliko ubistava nosi, na obrazu. Ko zna ko je to, kod njega, dolazio. Ko je lud da ide u vizit udovcu? Nego treba, eto, da se rastanu. A da se sastanu, kao ljudi, u Kijevu. Isakovič je Marka Ziminskog zagrlio na rastanku.
Da ga ostave na miru i da ga ne pitaju, kako je, bez žene, udovcu. Njemu je bilo dobro. Želeo je da ga odvedu imperatrici, da pred njom prikloni koleno, da je poljubi u ruku i da joj
Neke žene su ga urekle, rekla je Ana, jednom prilikom, Pavlu. To se dešava udovcu. Ali se svi zaprepastiše kad se Pavle nasmeja i uzviknu: „Tako je! Ne jedna, nego dve – a mati su i kći!
Kostjurin se nasmeja, i reče da Pavlu kažu da u Rosiji, u njegovoj komandi, nema mesta udovcu. Neka se kapetan oženi. Neka uzme neku rosijsku gospožicu. Ona će ga naučiti ruski, na vrlo prijatan način, brzo.
u Italiji – sa Rusima, sa Krfa – govorio je Vitkoviču, poverljivo, da je Pavle oboleo, kao što se to dešava, katkad, udovcu, od melanholije.
Ako želi ono prvo, treba da se oženi. Udovcu je, u Rosiji, zabranjeno da traži prestonicu. Ima da nastavi život. Da pravi decu. Hoće li, to, neka kaže!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
A drugo? Ništa nije znala do same svadbe, venčanja. Venčali su se. Svadba je bila skromna, prema mužu, udovcu, kao svaka udovačka svadba. Ali opet je bila bolja.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
I žalosnoj majci zakukati, I strašljivoj kuci zalajati, Udovici sesti do bećara, A đevojci poiskati para, A udovcu uzet’ pušćenicu! Lasno ti je plandovati ovci A janjcima igrat’ na livadi!
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
i časovi beskrajne pustoši, i panični strah pred starošću i samoćom; i možda san o vremešnom mužu, ćelavom činovniku-udovcu, o skromnoj kućici s povrtnjakom, negdje na krajnjoj periferiji, i o zalijevanju rajčica u raskvašenim muževim cipelama;
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
— Kad devojka, koja je deset i više godina momka probirala, najposle, kad sirječ prosioci prestanu, zaključi kakvom udovcu ruku dati, nisu li to prijatne za nju ogrižine?