Radičević, Branko - PESME
Blizu neba izlečio svoja, Sa neba i rosom zalivao, Munjom vitom krila zavijao, Povratio zdravlje i veselje, Pa udrio u bojeve velje, — Oh bojeva donde neviđeni! Oh klanaca krvlju obliveni!
Na krmu se pas taj naslonio, A očima strašno zažagrio, Razvalio usta i čeljusti, Pa udrio u taj lavež pusti, Bože mili, ta šta mu je, šta je? Kuda gleda, na koga li laje?
“ Pa je pušku malu potrgnuo, Udrio me amo pod pazuo, Vrela krvca iz rane pokulja, Ja u sedlu malo se zaljulja, Šćah iz boja okrenut konjica, Al' ne dade
— A moj brate, take jade mani, Gle Stojana, gledni sivog tića, On udari pretilog vrančića, Srdit bio, srdito udrio, Srdito mu konjic zahvatio — Svi za njime — konji se slegoše, Pa za sobom polje otiskoše, Sunce zađe — noć je — svuda
Uzaman je, silni Bože, Odustat je već ne može. U srce se sam udrio, Još jednom ga pokosio, Valja njemu rane trpit, Pa kâ dosle jadno krpit Dokle jednom Boža volja Oprosti ga svih
Oj Kosovo, krvi prokapalo, Tu se naše sunce saurvalo! Tu u srce grom nama udrio, Al' ga nije silen rasturio, Sa srca je samo spala rđa; Nesu momčad od kosovske grđa: Soko, veruj, sve sokola
Veljko otle bio podaleko, Zato pašu šale ne dočekô, Već šešanom udrio Turčinu, Prosuo mu niz pleći moždinu. Ali, brate, to da vidiš sade, Kada Turkom poglavica pade, Jalaknuše kleti,
Begao bi — od srama ne more, Udrio bi — to mu s' čini gore. Ta kakva je sila u Turčina, Pa još, brate, sama junačina, Sam janjičar, onaj čelik tvrdi, —
Dajde, brate, lozovine malo, A tako te drago ne varalo! 14 — 848 4 IV Zavičaju on udrio ranu, Drago svome oteo prijanu, Na krst časni mača povadio, Ukraj Boga mesto izgubio...
ruku podigao, Ocrnio obraz sveta toga, Sveta toga, pa još i onoga: Oh, srce je zanelo ga živo, Mesto pravcem, udrio ukrivo... Al' sve b' duša grešna prebolela, Samo ona kada bi ga tela. Ali sada... oh, golemi jada...
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Na groblju će iznići cvijeće za daleko neko pokolenje. SERDAR VUKOTA Bog sa nama i anđeli boži! A evo si udrio, vladiko, u nekakve smućene vjetrove, kâ o marču kad udri vještica al' u jesen mutnu vjedogonja.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Puče trijes iz nebes’, te mene povrh glave. — Kažu da je ovako miš rekao kad ga je lješnik u glavu udrio, — Ovako se reče i onome koji se iz boja malo ranjen vrati. Tankije’ je ušiju kao vuk.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
rečeno, i kad ugleda oni bor i pod njim kam suzoviti i trorogi, onako sam uloži kopati, i tek što je treći put kljukom udrio u zemlju, začu ozdol jedan glas kao đetinjski: „Prođ' se, ko si, te rabote danas!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— Bogme, — reče knez — da plaćaš vladičine pare od ove godine. — A koliko ovi novi vladika udrio na svaku kuću? — Po deset groša, ali kako je ovo gladna godina, oprašta svakoj kući po dva groša, nego plaćaj.