Radičević, Branko - PESME
dušmani udare, Kad zagrme topi i kumbare, Kad on iz sna otrovna se prene, Pa na ljuto orpašje se dene, Oće l' udrit na dušmansku silu, Pa kâ od pre zbijat u gomilu, Od jednoga graditi dvojicu, Od dvojice opet četvoricu, Ne plašit
Njega spusti, Feratu se vrnu; Manu mačem, joj, golemi Bože, Samo Srbalj tako udrit može! Od udari Ferata u ramo S leve strane pa na desnu amo, Presekô mu ramo, grudi, toke, Toke zlatne od četiri
Pište Bajku zrna oko glave, Al' ne smeju udrit ga od strave, Ta strašan je, ubio ga Bože, — Ali drugi, bogme, i ne može!
Ćipiko, Ivo - Pauci
Smelo me: sunce, vino, trud... Došlo mi je najedanput da se tučem i — bog te veselio! — Bišeš udrit glavom o zid, — opazi stari. — Znam, bilo bi bolje. Ma eto kad nisam. A učinio sam i pokoru; platio sam, a ti prostio.