Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
A on, upecan na zelenu muvu, nemoćan leži i zeva na suvu. 2. Kad se sve ugasi, kad se sve ohladi, kad te svi na svetu ostave i zaborave, ostane ti šporet u kasnu jesen.
Zašto je, u ovom ugašenom svetu, pre nego što se ugasi i sam, baš onih nekoliko napuštenih kuća, da ih za tren obasja, izabrao?
HODOČAŠĆE SVETOME SAVI 1. Evo u kakvom mraku ostaje svet kad se ugasi sveta vatra! Po hlebu hvata se buđ, hvata se led po putevima punim blata.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Tekelija: „Molim, tko ste i odakle?” — „Ja sam Srbin iz Srbije”. — Odma dunu, ugasi sveću, i reče: „Vi ste Nenadović?” — Kažem: „Jesam”. — (Već je on čuo i znao da sam ja očô u Rusiju).
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Tu gospodin ministar duhnu na sveću te je ugasi, pa ovako već svučen sede na krevet, zevnu žestoko i nastavi: — Škole nam u tom već odavno idu naruku; sve od reda
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Neka vam se sveća ne ugasi; neka vam se imena pominju do istrage srpskoga kolena!... I DEO: ODMETNIK 1. CRNA BARA Nema veće ravnice u Srbiji
Ti mu budi razgovor!... I pogleda na nebo. Jedna zvezda prelete preko plavog neba, pa se čak tamo negde ugasi... Ona prošaputa: — Za grm, druže!... Bila je uverena da je to Stankova zvezda...
Srce mi moje kaže da je bog s nama! Junački, braćo moja, junački da očuvamo naš podmladak, te da se ne ugasi ime Srbinovo!
— reče i nehotice. Sve se užurba. Nasta zapevka. Bolesniku nešto senu u očima, ali samo za trenutak, pa se ugasi... Zapališe sveću i tutnuše mu u ruku, i bledi plamen voštanice obasja posvećeno lice, što se osmehivaše. — Svršio je!
— Ej, veseli Aleksa! — reče Jova. — Tiho živeo, tiho umro, onako isto kao što kandilo gori i ugasi se!... Bog da ga prosti... Bog da ga prosti!... Susedi počeše dolaziti i stadoše spremati da okupaju pokojnika...
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Posle pogreba crkvenjak odnese odjejanije i trebnik, a popa ugasi i zamota sveću u dobivenu cicanu ili svilenu maramu.
Otkud da se ja kuglam, slatka?! — Kuglate?!! — čudi se gospođa Persa, pa se stade smejati i ugasi sveću. — Pogledam ujutru sanovnik (gospoja Sida je uvek krišom od pope metala u veče sanovnik pod jastuk), a ono i za
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
ispravljaju, nameštaju skrštene ruke, lice, oči, brišu, čiste ga i paze da više glave mu bilo sveća, bilo kandilo ne ugasi se. — Eh, zar kadgod što znalo, popilo, okusilo, zaradovalo se... Leglo u čistu, meku postelju? Nikad, ništa!
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Sad sam nezavisna, a bogata. Prva ljubav nikad se ne ugasi. Vrat’ se, vrat’ se srcu mom, raširenim rukama te iščekujem.
Afrika
Mesto je sad samo označeno sa nekoliko kamenova n sa crnom pločom na kojoj se još uvek čuva oganj. Ako se oganj ugasi doći će kraj svata, i crnci su zato bežeći odatle ostavili jednu bednu porodicu koja se nasledno stara o plamenu.
Teodosije - ŽITIJA
Pošto je tada bilo leto I pošto je veoma palila žestoka vrućina, hteo je sveti da žeđ od, posta ugasi sa malo viva I studenom vodom, i javi kralju da mu pošalje leda da se rashladi.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
„Anđeo smrti okrenu buktinju, i s njom se ugasi moje jadno biće“. detentіo rei alienae (lat.) — držanje, prisvajanje tuđe stvari dešperatan, desperatan (lat.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Hteo je da joj predloži da on legne na tle, a ona na postelju, tako obučena, da se ne boji. Ili da on ugasi žižak, dok se ona svlači, pa da legne kraj nje, tek kad ona bude zaspala. Da se ne boji.
Ležeći pod velikom i starom ikonom Hrista, dođe joj želja da ugasi žižak, ali, neočekivano, ona oseti strah od mraka što se spuštao.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Muško dete je, kaže se, „kućni stožer“, ono nastavlja porodičnu lozu i stara se da se ne ugasi „krsna sveća“. Zato, ako u braku i ima dede, ali nema muške, brak opet nije ispunio svoju osnovnu ulogu i roditelji su
Pred venčanje nevesta izvadi iz ognja nekoliko „živih ugljenova“ (žeravica) i onda ih ugasi vodom. Ako želi da nema dece izvesno vreme, ona onda pogašeno ugljevlje zamota u maramu i stavi u sanduk sa devojačkom
rodi tada se i njegova zvezda rodi (upali), i da ga ona od tada prati kroz sve njegove životne promene, a kada se zvezda ugasi (padne), onda čovek umre.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Čim se u nama ugasi ljubav, podložni smo svakom oboljenju, prazni smo i nezaštićeni. Utoliko su mi neke dečje ispovesti bile draže, jer su
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
Virginiju nisu hoteli saraniti, da se mrzost naroda protiv tirana ne ugasi, a to je cjelj madžarski kokarda. ZELENIĆKA: Priznajem da sam i ja jedanput pogrešila.
Radičević, Branko - PESME
Sunce naže na grob sjati, Misli da će još ustati, — Oh ugasi sjajne zrake, Ajde, sunce, za oblake! Što grob ladni jednom svati, Nazad više on ne prati. (1845, 11.
78. U njezini mladi grudi Silan za nj se plam razgore; Da g' ugasi, on se trudi, Kloni je se de god može; A što ona još uzdiše, Ko će u grej da mu piše? 79.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Zaprećemo uveče vatru, pa se sve do dana nađe žara, a baš ako se i ugasi, trknemo u komšiluk i donesemo ugarak. — Hm, ugarak. I ti bi sad s ugarkom tamo pod me ...medresu, a? Ej, teško meni.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Da se ne ugasi naše ognjište?“ — da mogu tada, čedo, da mu kažem: „Ja ostavi’, čoveku, poveliko i od tebe i od mene. Ognjište se naše
“ — da mogu tada, čedo, da mu kažem: „Ja ostavi’, čoveku, poveliko i od tebe i od mene. Ognjište se naše ne ugasi, već se još više raspali i raširi...“ I suze, kašalj — počinju da je guše.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Tome se i sama braća začude, a on nastavi kazivati: — U tome se vatra ugasi, a ja pođem da vatre potražim. Tumarajući po planini nađem u jednoj pećini devet divova, — i tako im sve po redu kaže
I tako se žito odmah ugasi, i on s Milicom ostane srećan. SVE, SVE, ALI ZANAT! Pođe nekakav car sa svojom ženom i sa kćeri da se šeta po
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Šta reći sebi, dok još traje služba? Ugasi svetlo, radio isključi, da zaspi slovo s vinom što ne buči: u crkvi smrti svet je božur-žurba, što bojom drži ritam
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Opet si kaput propio, avaj! U štalu idi, pa tamo čmavaj! Ugasi lulu, jadna ti mama, bojim se da nam ne plane slama.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Njena slika, načinivši taj isti put u suprotnom pravcu, po jezeru pojuri pravo meni, do samog čamca, gde se odjednom ugasi. Zabluda oka savršena: vidim istovremeno jednu zvezdu koja leti iznad mene i jednu koja leti pravo na mene.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
soba i ne smeju da gledaju u sunce od stida okreću glavu kad vide vime i sunce koje proliva nešto rujno da ugasi žeđ mrtvacima sunce je urna puna žutog vina glava puna snage lik koji se obraća živima petao na njemu vidi krestu
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Puške zamukoše pred užasnim i veličanstvenim prizorom. I pred navalom čelika kao da se ugasi razum i savest ljudska, grudi su se širile od nekog zadovoljstva...
Ne govoreći ništa, izvadi električnu lampu, prinese je sasvim zemlji i osvetli, pa je od mah ugasi. Iako je to bio kratak blesak, slika je nezaboravna. Mlad akademac ležao je poleđuške raširenih ruku.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Kako nestade onih lepih i zanosnih ideala o radu, o skromnom gnezdu i tihoj sreći? da li se to sve odjednom ugasi pod prvom navalom gromovite bure života, ili se samo nahvatao puhor po živoj žeravici, koja će planuti još jačim
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Na mom se licu sve ugasi, i đavo se javi u jednoj grimasi, što se smeje i gadi. VATROMET Došlo je doba da nam duša sve lekove zna, i nikog,
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Bio sam stvoren i za ljubav i za život, ali se taj vreli plamen ugasi, i na tom mestu, gde su buktale ognjene strasti, ostala je šaka vrela pepela, kojim se titra životni povetarac, te
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— E, vreme je da se odmorimo! — veli Sreta. Maksim se ukloni, a Sreta leže na krevet i ugasi lampu. I u krevetu je još neko vreme premišljao. Mislio je s kim će sve otpočeti i koga će istaći.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Kad juriš u požar, onda si poput lava, A kad ga ugasiš, ugasi ti se i slava! ŠTA JE KOME DOJADILO Deco, odmorite se malo od čitanja, Pažljivo me slušajte, ne budite brzi:
Podbočena o laktove, spava železnička rampa. Jedan mali vetar dune suncu u lice I ono se ugasi, drhtavo, kao lampa...
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Kad se u gnjuračkom aparatu, a u dubini od nekoliko stotina metara, do koje ne dopiru sunčani zraci, ugasi električna svetlost, pred očima se ukaže, kao u mračnoj noći bez mesečine, bezbroj treperavih, zelenkastih i
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Gledao sam Getsimansku baštu, ocrnjenu strašću i izdajom. Svetu lampu lud vjetar ugasi! Mi vidimo na plodnim njivama đe se grdno trnje rastićilo, hram Omarov đe se povisio na svešteni osnov Solomonov, đe
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
— Ko je? Ko je? — ču kako ovaj viče trčeći i zaklanjajući sveću, da mu se ne ugasi. Ali brzo posrnu i kao bez duše istrča ovamo ka kapiji, kad ču gazdino kao uvek kratko i nabusito: — Ja!
Netremice, sa strahom, pogleduje čas u onu veliku sobu, pazeći da se lampa na stoličici do vrata sobnih ne ugasi i da onda gazda izlazeći ne naiđe ovamo u mrak, čas opet ovamo, niže sebe, u sopčetu, ućutkujući probuđenu decu, koja
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” I tako se žito odmah ugasi, i on s Milicom ostane srećan. 14. KO MANjE IŠTE, VIŠE MU SE DAJE. Bila tri brata, pa na belome svetu ništa više
“ Tome se i sama braća začude, a on nastavi kazivati: „U tome se vatra ugasi, a ja pođem da vatre potražim. Tumarajući po planini nađem u jednoj pećini devet divova“, i tako im sve po redu kaže
Sveti Sava - SABRANA DELA
Božastvenom ljubavlju raspaliv dušu ugasi plotske pohote, oče, neveštastveno življenje na zemlji satvoriv, Simeone blaženi!
Telom iz krvi tvoje svete Bog, Oče, Slovo ovaploti se iznad tvari, Devo Marijo, kojega moli da tela moga strasti ugasi.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
A čim se to poženi, čim se skući, čim primi platu i urami diplomu, čim okrepe ključ i upali motor, sve se to ugasi! Tako se brzo opamete, da ti se smuči! IKONIJA: Zavisi od toga ko je kaki karakter!
Stanković, Borisav - JOVČA
Ni to nema. Sam on uzme, posadi drvce, čuva, pazi da ono poraste, te bar tu, ako ne žeđ da ugasi a ono hlad da nađe... Drvce poraste, zazeleni, zahladi... Ali, oko njega nigde, nigde bor, jablan, sve sučke...
JOVČA (očajno): Kako: »sve«? Zar je već »sve«? Dotle došlo? (Baca sveću u njenom pravcu, te se ugasi i kotrlja niza stepenice.) MARIJA (ironično): »Došlo«? Ko zna koliko, ali kroz koji dan možda će da rodi...
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Bakonja priđe k ocu sa voštanicom, te obojica otidoše ka bačvama, koje bjehu iza razboja. Svijeća se ugasi, te Kušmelj reče: — Zapali je jopet, vrag je odnija! — Odnija ti pamet, beštijo muška! — reče tiho Osinjača.
Na to se uzmigoljiše, ali mudri Čagljina odmah povrne: — A da što smo nego divlji! Mi smo, bolan, kâ zvirad! Pa ugasi lulu, što i drugi smjesta učiniše. — Pa onda još ništo — nastavi Stipan.
— Pokušaj! — reče Stipan izvadivši kuburu. Fratar ugasi svijeću. Čuše kako krcnu kokot na pušci. Brna stade pomaganje. — Jere!... Jure!... Bare!... Šimeta!
Tek što vra zakunja, osjeti da se časovnik na desnoj stijeni ustavio. U isti mah ugasi se kandioce na drugoj strani i drugi časovnik presta kucati.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
mimo, a ti slep od bleska Velike stvari pipao si malu: Ne bi li katkad toj kuli na žalu Dodao još i novu šaku peska. Ugasi i ti svoju lampu pre no Upale okno svetlosti nebeske: Ispruži malo telo umoreno.
Ćosić, Dobrica - KORENI
I Elen. Gde li je sada ona? Oči padoše na krevet. Ovu čegru je majka tkala. Bio je na raspustu. Zelene grane. Ugasi šibicu. Mora da se smiri i sredi. Brzo šeta po sumračju od prozora do kreveta.
Preživeo, život ga zgazio, Vukašin može da zaplače. Đorđe posmatra oca i brata. Neće da ugasi sveću. Nagledajte se. Ja Ti nikad nisam valjao. Eto, eto ti ga tvoj Vukašin!
Ispi nunu čašu. Nešto se u njemu stidi što pije, uze drugu čašu da što pre ugasi stid, da u slatkoj, vreloj rakiji podavi sve te crviće što gmižu po glavi, udaraju u zidove lobanje, teku po žilama.
Vojska ide. Zvoni dok imaš ruke. Čađevića ne zateče pod bagremom, uđe u svoju sobu, ugasi lampu i u odelu leže u krevet. ...Zora je, Simka bez reči prekora svlači Đorđa i polaže ga na krevet.
Ja hoću, ti, ti si poštena... Suđeno je tako. Vi ste jaki život da produžite, u mojoj kući ognjište da se ne ugasi, da se ne zatremo...
I Vukašinu je malo stopalo. A Vukašin je viši od njega. Ni Aćim nije nogat. Šta je ovo, kakvo ovo čudo raste? Ugasi lampu i sede na krevet. Mrak je kao voda tekao njime. Opet je noć i opet je s lampom. Koleno mu je kvrgaVo.
Koleno mu je okruglo, suvo ali ravno. Tuđe su ovo kosti u Adama. Nije to moja kost, ugasi lampu. Dim petroleja gadljivo pela nozdrve. Otvara prozor i udiše zvezde. I opet je noć i opet je s lampom.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
kojim ostaje ona stvarno u samoj sebi, savršena je slika neprolaznosti, dok nam pravolinijsko kretanje, koje mora da se ugasi kad tad, predočava prolaznost.
razvija, kako kod svakog čoveka biva pri najmanjoj telesnoj nelagodnosti, a naročito bolesti, poremećena, kako se smrću ugasi kao kakav plamičak“.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
A onaj još na hodniku pripremljeni pogled milih očica kojim će mi poviriti u sobu neće stići da se smjesta ugasi čim uoči da ja nisam ja: kratak čas blenuće u mene, pa će opet priklopiti vrata, ali sad već malko uvrijeđena.
Nešto čemu, kako se na svijet rodi, „pogubni zapah vanjskog svijeta” ugasi plamičak života, razori njegovu bit, oduzme njegovu suštinsku vrijednost.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Razbojnik, a oseća. Čudnovato!... Baš je pogan ovaj čovek: ovamo je razbojnik, a mladost hoće svoje!...« pa ljutito ugasi sveću, leže i stade da razmišlja o ovoj čudnoj pojavi. »Pa kakva je to devojka?... Zacopala se u razbojnika!...
— The... tek onako... ne znam ni ja. Gasi sveću! — reče on i stade da se namešta na postelji. Stanka ugasi sveću, ali ne leže.
Gde se ko našao, tako se i spustio na pod i zaspao. Novici ostade još toliko svesti, te ugasi sveću, pa se i on pruži, ne znajući više ništa za sebe... Kad sunce odskoči visoko, Đurica se probudi i podiže glavu.
Pije da zatupi, da ubije svako osećanje u sebi, da ugasi onaj plamen, na kome duša zasniva svoju radnju... a njemu sad ne treba ni duša ni srce, ništa mu ne treba...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Tome se i sama braća začude, a on nastavi kazivati: — U tome se vatra ugasi, a ja pođem da vatre potražim. Tumarayći po planini, nađem u jednoj pećini devet divova, — i tako im sve po redu kaže
I tako se žito odmah ugasi., i on s Milicom ostane srećan. PRAVDA I KRIVDA U jednoga kralja bila dva sina; jedan bješe lukav i nepravedan, a
Petković, Vladislav Dis - PESME
Ja osećam... I u času mahom, Pesma staje, ugasi se, svene: Pojavi se život s teškim dahom, I sve ode u san, uspomene.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Kada se ugasi život koji je deo našeg sopstvenog života, nastupa čudan preokret u našem umnom i duševnom životu. Umesto da tražimo
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Ali takvi neka budu Krila vam talasi, Kandioce našeg hrama Da se ne ugasi. IV Vidim ȁle, njine žvale I čeljusti klete, Koje svima narodima Podjednako prete.
“ Zdera ruho s grudi... časa ne počasi... Dževerdar opali... svoj život ugasi. Eto to se zbilo. Al’ neko mi zbori: „Ta to retko biva i u Crnoj Gori.
»Starmali« 1882. PESMA O RADU Ma da često iskrsne Gozba i bakljada, To se brzo ugasi Znojem našeg rada. Osim nekih dembela Što s’ ne boje gladi, Svi ostali mučimo se, Svak’ mora da radi.
), odsustvovati, ne biti tu. Arpad († 907), zavojevač ugarski i osnovalac prve vladalačke porodice, koja se ugasi 1301 godine. aspik (fr.), jelo od hladne goveđine ili ribe s pitijama. atelje (fr.), umetnička radionica.
Miljković, Branko - PESME
III Sam u snu svome — ko će da me spasi! od svega malo pepela u rukama za buđenje mi osta kad ugasi krv moja ime što ga rekoh mukama.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Mesto je sad samo označeno sa nekoliko kamenova n sa crnom pločom na kojoj se još uvek čuva oganj. Ako se oganj ugasi doći će kraj svata, i crnci su zato bežeći odatle ostavili jednu bednu porodicu koja se nasledno stara o plamenu.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Ne daj meni svoje ruke, — Malena si, nevina si... Meni dođu strašni časi, Dan mi smrkne, svet s’ ugasi. Pa iz pakla mune sumnja, A kad ona na što sine — Strahota je onda videt’ Ljubav, veru i vrline.
Uzdisaj se jedan diže Dubok, hitar, smeo, Pa ugasi onu sveću — — Je l’ baš tako hteo? Raduje l’ se ona sveća, Ili joj je žao Lete l’ i sad uzdisaji — Ko bi kaz’ti
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Sad, ležeći ovako na mekoj postelji, kad se svega toga setim, čudim se samome sebi. On ugasi palidrvce i, ispuštajući dim cigarete, produži: — Svi smo naslućivali da nam nešto spremaju...
Bora se okrete vojnicima: — Počasni plotun u plafon — i pokaza rukom naviše. — Pali. Gru! Lampa se ugasi. Sa tavanice sruči se malter. Od treska poprskali su prozori. Neko kresnu palidrvce. — Još jedan plotun, pali!
Rekao sam svoje ime i sjahao. On siđe sa prednjaka topa i kresnu električnom lampom na mene. Zatvorio sam oči. On ugasi lampu i stavi mi ruke na ramena. — Jesi li živ? — i potapša me po ramenu. — Hvala bogu... — I opet ti?...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
tvoji Zapleću me vlasi, Ljubov nežna svoju U prejaku mrežu, A pogledi tvojim U očesam ležu, Kojih jedan skorbi Moje sve ugasi: Lice belo tvoje Bolesnu mi dušu, Bolesno i srce Za tobom raspali.
— Kada moju djevojku Amo želje doviju, Da u tebi ogleda Plamak svojih očiju, Ili da žeđ ugasi Svojih vrelih prsiju, — Ti zadrži, potoče, Njenu sliku ljubljenu, Da bar kada došetam Na vodu ti studenu, Na tom glatkom
To ti je zaricanje donelo; sebi zahval’ se Što i sebe i to slatko devojče mučiš. Šta bi bilo da rosni tu suhu vatru ugasi Poljubac? Samo življom cvet bi zasin’o bojom. Tvoje sad je; tvoje će da bude: kom da ga čuvaš?
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Ponose! Starosti lomne ledna potporo! Stoletnog starca jadni porode! Ustani!... (Jelisaveta Dolazi.) JELISAVETA: Ugasi plamen!... Gle kako mesec gledi u more! Divota!... Gledaj!... Ljubi neveru!... U Veneciji nema ljubavi...
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
mali kao šaka? Jednom je đavo upalio p., i ona počne goreti; Bogorodici bi žao, siđe s neba, uhvati šakom za klas, i ugasi vatru: i klas ostane onoliki koliko je Bogorodica uhvatila (іbіdem.
Kad se to desi, uzme se gornji kraj u ruke (na kojima moraju biti rukavice), obnese se oko košnica, pa potom ugasi i ostavi na kakvu mladu šljivu ili jabuku. B. može biti dva ili tri (b. i njihovo dete). — B.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Dato im je da umru poput kakve zvezde koja mine nebeskim svodom i ugasi se u dubinama crnog prostranstva. Ja neću da se čudim. Odbijam da postavim bilo kakvo pitanje.
Ilić, Vojislav J. - PESME
) 170 VEČE NA BRODU 171 NIOBA 172 (KAD SE UGASI SUNCE…) 174 MURATOVO TULBE 176 (SA POGLEDOM UGAŠENIM) 177 II 178 MOME GARIKU 179 SPOMEN 182 ORGIJE 186 GRAĐANSKA
Al' ja, večno Tužan, dižem svoje oči, Kad se danak smiri i sunce ugasi, Kad noć tavna padne nad pustom Alhazrom, I sumornu ponoć jeina oglasi.
O plači, statuo tučna! Jer on je u tebi gledô Poslednje, možda, čedo. 1892. (KAD SE UGASI SUNCE…) Kad se ugasi sunce i tama na zemlju sađe I velom zvezdanim svojim pokrije burni grad, I polja, i dole, gore;
O plači, statuo tučna! Jer on je u tebi gledô Poslednje, možda, čedo. 1892. (KAD SE UGASI SUNCE…) Kad se ugasi sunce i tama na zemlju sađe I velom zvezdanim svojim pokrije burni grad, I polja, i dole, gore; kad lahor ćarlija
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Zraci zalazećeg sunca poigravaju po Mramoru, alabastru i zlatu. Vi ne možete oka da odvojite, dogod se ne ugasi i poslednji sunčev zrak. U polutami produžujemo našu šetnju a ja Vas vodim na levo u aleju zasađenu visokim palmama.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
s Bogom o Mati!...“ Tvoga života (ako l' se zbije) Svijeća da se ugasi prije, Tužnijem srcem, plačevnim okom, Uzdahom čestim, ćutnom dubokom, Slatko ću tebe ja spominjati, Vapeć' te Mati, –
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Udovica je menjala i zejtin, i čašu, i celu napravu, ali badava. Zaplamti, zacvrči, i ugasi se. Ili gori mirno dva, tri minuta, i odjedared se usuli kao da je neko odnekud dunuo u plamen.
Domaćin se i po treći put vraća da vidi je li kapiju zaključao, jer se „žene boje”. — „Ugasi tu sveću, čkilji kao na groblju.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Sa njihovih se usana obično izgubi osmeh mladosti, sa obraza im iščezne rumenilo, u očima ugasi sjaj i mlado im se čelo izbrazda.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Samo što nije dogorela. — Milojko — okrete se potpukovnik Petar svome posilnome — ugasi onu sveću, da mu se ne zapali odelo. Promičemo tako pored mrtvih i niko im ne odaje počast.
Neki potmuli tutanj se razleže brodom i vetar poče da piri okolo nas. Svetlost se najednom ugasi i utonusmo u neproziran mrak... Lađa je izlazila na pučinu...
Negde u daljini zasvetleše farovi automobila, ali odmah ih nestade. Svetlost se na brodu najednom ugasi. U početku na prežemo vid, da bismo se svikli na pomrčinu. Zvezde sada jače zasijaše. Vetar na krovu poče da duva.
Opet smo zastali. Vojnici posedali pored puta. Neko pripali cigaretu, te privikaše na njega da ugasi. Tako je naređeno. Ljudi su dosta zamoreni, a i sprema im je prilično teška.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Poče majka da uhodi svoga sina. Pronađe jednu staricu da stražari kraj njega... Kako potamne dečakovo lice, ugasi se njegov smeh: Micko je sve ređe dolazio, a igre njihove trajale su jedva nekoliko trenutaka kad bi starica nekud
Stanković, Borisav - KOŠTANA
mrvku« hrani ga, čuvaj, gledaj, da, kad se umire, ima ko oči da ti zaklopi, sveću zapali, da ti se dom, ognjište ne ugasi... A ono?! (Gnevno): Eno ga! S Cigankama! Ni oca, ni mater, ni Boga, nikoga ne vidi i ne sluša...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
To je nešto drugo. Kad Marko „ugasi žećcu“, posedne Šarina kao „ala na bijesa“, i teško tome ko mu na put stane! No Marko ima i jednu veoma ružnu crtu u