Dučić, Jovan - PESME
Tužno stoje vrbe iznad vode mutne, Hladni vetri mrse zelene im kose. Na zapadu negde polumrtav bleska Ugašenog dana zadnji bledi plamen. Nema je nada mnom širina nebeska, Mrak zasipa šumu, reku, cvet i kamen. Evo jedno groblje.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Po ceo dan tako provede sedeći do ognjišta u kujni, nagnuta nad njim, čeprkajući mašicom, odvajajući kupice ugašenog žara, onda po čistom i mekom pepelu povlačeći neke meke, nežne poteze. Iz toga ako bi je tek koja komšika trgla.
Pandurović, Sima - PESME
Tako ćete, najzad, i vi jednom leći U postelju lepu zaborava zemnog, Kraj srca mirnog, ugašenog, spremnog Za drugi život koji treba steći. Tako ćete, snovi, i vi jednom leći.
Ćosić, Dobrica - KORENI
U očima je mrak, disanje ga boli, i hladno mu je od kiše i jesenske studi u vrbaku, pored ugašenog ognjišta u napuštenom zbegu. „Evo, i sad lepo vidim majku i oca, svoju braću, sestre, a okolo tušta i tma naroda.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Tužno stoje vrbe iznad vode mutne, Hladni vetri mrse zelene im kose. Na zapadu negde polumrtav bleska Ugašenog dana zadnji bledi plamen. Néma je nada mnom širina nebeska, Mrak zasipa šumu, reke, cvet, i kamen. Eno jedno groblje.
Krakov, Stanislav - KRILA
Duboko u noć patrola se krenula iz plitkih rovova i vukući se lagano došla do već ugašenog ljudskog ognjišta. Telo je bilo gomila ugljena.