Kostić, Laza - PESME
Zraka joj se mukom bori, čas ugine, a čas gori, čas tinjavog slika gara, čas je buktac od požara, čas je bleda, modra, plava, čas rumena pa krvava.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Dušine flore kad zrak ugine, s večernje Grocke u molepstvija sazvežđe brežja porfiru slije, hlebovni plamen s proskomidije.
Vine me vetar, vine lađicom: od vrele žalfe pečal ugine i line, line hudom stazicom sa himen-huma blesak buktinje. Sabirci moji nemaju zbira: cvati mi, cvati Roѕa canіna.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
regulatora za dubinske razlike i morske slojeve u kojima će se riba kretati kroz ceo svoj život; van takve zone riba ugine, na primer izvučena ribarskom mrežom iz dubine do površine vode.
Kako izgleda završna faza romana jegulje? O tome su mogućne i postoje dve hipoteze: 1˚ da jegulja posle mrestenja ugine na licu mesta; 2˚ da ona produžava i dalje svoj život u morskim dubinama, bilo onakva kakva je, bilo posle kakve
Sličan je slučaj i sa laksom, koji posle mrestenja toliko malakše, da od toga i ugine. I sasvim je mogućno da i kolevka jegulje bude u isti mah i njen grob.
Ako ona posle mrestenja ugine, verovatno je da biva progutana od proždrljivih morskih stvorova, kakvih ima u izobilju u morskim dubinama; ona tada ne
Napred je kazano da su u tome pogledu mogućne, i da postoje dve hipoteze: jedna, po kojoj jegulja posle mrestenja ugine, i druga po kojoj ona produžava i dalje živeti u morskim dubinama, bilo onakva kakva je, bilo metamorfozirana u drugi
Smatra se ipak kao mnogo verovatnije, i što je mnogo lakše primiti, da jegulja odista posle mrestenja ugine, a to je sudbina koju imaju još i druge neke vrste riba.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Pošao Stanimir, Sanimir i Ginimir. Stanimir da etane, Stanimir da usane, Ginimir da ugine! 2 Ustuma se, bjež otolen, zla natruno: u visinske visine, u dubinske dubine, u morske pučine, đe kokot ne poje, đe
“ Na to doteraju tovar do vodenice i vodeničar veže kobilu, ali ga ona udari nogama i ugine, a njen vlasnik za njom kuka.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Drhti. Tuđin je svoju voćku a njemu glog pored ognjišta zasadio. Žito će da ugine od palamide. A on se odrekao Vukašina, iz nasledstva ga izbacio, ni stopu zemlje mu nije ostavio, svome Vukašinu, sinu,
Čovek nije ni mrav ni ptica. Čovek hoće bar onoliko koliko si bubama dao: da se množi toliko da nikad ne može da ugine. A Srbijica je livada koju reka plavi kad god zacveta. Mi se više semenjem ne množimo. Iz korenja nekog ničemo.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Bez poziva, zvanja i građanskih prava, ličio sam ribi koju su morski talasi izbacili na suv pesak da tu ugine. Kad stigoh pred svoju kuću, razvedrih se.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
I u okolini Zaječara veruju da je ova trava — što »za jednu noć izraste, procveta i ugine« — »po obliku slična čoveku« i da noću svetli kao »tri svećice koje gore iznad kladenca«.