Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
̓ — Onda vezir: ,Peki, peki, ̓oćete li vi tako svi knezovi?̓ — ,Oćemo̓ — odgovore oni uglas, — čestiti pašo, ̓oćemo u podne, u ponoći, kad nam god poručiš, i gde rekneš, dovešćemo ti onoliko vojske koliko ovde
ispuniti, „i da ćeš, čestiti pašo, jošt bolje urediti nego što mi ištemo; kako to knezovi narodu kazaše, sva vojska uglas povika: da živi naš sultan Selim i naš vezir Bećir-paša!
— Oni svi uglas: „Mi kabulimo i svi ostajemo kod njega; samo da nam ajluk koji obrekoste dajete, da možemo kupovati konje i odelo” itd.
Sva gospoda znade kako je on caru i vezirima izmet činio”. Pet glasova, koje od paša koje od kapetana, uglas rekoše: „vala tako je, nije u Vlâ ostao caru onaki izmećar, kao što je bio knez Aleksa.
Dok Musta-beg preko polja dotrča i poče vikati Turcima: „Sjaš̓te, braćo, sjaš̓te, braćo!” A oni svi uglas: „A kako ćemo, kapetanu sjâti, kad eno Vlâ puna planina?
Mi sa brda svi uglas povičemo, i nekoliko pušaka opalimo: čuše i videše Turci nas i pomisle da za nama velika vojska ide, pak pobegoše
A Milutin prota sa Dragačevcima upade za ciganski meteriz, a naši svi unaokolo povikaše uglas: „Utekoše Turci, utekoše Turci, utekoše Turci!
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Pravo kaže — reče jedan — neće to biti majmun, nego druga neka zverka. — O, budiboksnama! — povikaše gotovo svi uglas. I stadoše premišljati šta bi to moglo biti. Neki rekoše da je anatemnjak, neki da je onako nekaka utvara.
— E... Ono jest... ama znaš... Aja! — za mrmljaše gotovo svi uglas. Čisto ih podiđoše neki mravci. Oni što behu polegali nasatke, izvrnuše se potrbuške, a oni što behu potrbuške,
Ljudi su, čudna mi čuda! — Jest, jest!... Tako je!... Batali, kmete, batali! — zavikaše gotovo svi uglas. Kmet malo poćuta, pa poče: — Pa šta velite, ljudi? Hoćemo li tražiti vodeničara ili graditi drugu vodenicu?
— Ih, pobogu, zar si živ? — viknuše svi uglas od čuda. — A živ, ja! — odgovori Strahinja nešto nemarno. — Pa šta bi, brate?... Kazuj, kazuj!...
— Čusmo, brate, kao i ti, eto baš tako! — odgovoriše Ćebo i Mirko uglas. — E ne možeš naći, nije vajde! — reče kmet gotovo u očajanju. — Miran, otrgao se!
— I treba!... Daj, bože!... — odgovoriše gosti uglas. — I budite, braćo, spremni ako dođe do nevolje da nam se nađete u nevolji!... U zdravlju, braćo! — završi Purko.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— upita pop opet. — Ta, to i jesu jadi, moj popo! ..... Tu i nema više sumnje... — Pa ko je? — rekoše uglas i pop i kmet. — Video ga moj Lazar... Juče je i pucao na njega... Obojica prenuše.
„Sad nam je pravo, pa makar obe glave pogubili, kad smo ovu na kocu videli!” — vele obojica uglas i smeškaju se... I kao Lazar ga smotri, poteže da pobegne, ali ga on uhvati, izvuče u poljanu, pa pred svima Turcima
Afrika
Poslušao, bez reči, čak nasmešeno, da bi se izvinili, oni su odmah na nogama. Govore uglas tumaču a tumač objašnjava šta su maločas hteli da kažu: ne da se ne ide, već da bi bilo bole da se još pričeka!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ona su bila navikla da zajedno spavaju, igraju, a uglas govore, sva. Ni jedno od te dece, sem najmlađeg, nije govorilo samo za sebe. Kad ostala prestanu.
A da mu je žena zamišljena, tiha – kao da nije sretna. To veče svi su govorili uglas, dok su pričali jedno drugom, ono, što ih je snašlo.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Klekoše, zabaciše šamije, nasloniše lica po njegovu telu i — odjednom sve, uglas, zaplakaše! Soba, mrtvac, sveće koje su treptale, gorele — sve kao da se pokrenu, diže. Počeše da nariču.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Najednom začuh komandu: — Kod konja! — Primi! — viknuše vojnici složno uglas i odjeknu jednovremeno: šljap, šljap. I kao da se onaj moj život u kadru slepi sa ovim sadašnjim, sve mi se učini
Sigurno onda kada smo otišli za slamu. E, pa... vi znate, ima da se nađe. — Razumem! — povikaše uglas. — Tu... kod trećaka... četvrtaka... Hja! — i mignu okom. — Kad padne mrak... Ajd sad!
On kao da razumede, pogleda upitno sve redom, pa onda u Rajka. — Njemu! — povikasmo gotovo uglas. On se pridiže, obuhvati njegovu glavu i ostatak vode sruči mu u usta.
— Ih, bogamu, ko će sad po blatu!... —... a posilni komandantov pakuje stvari. — Nije moguće! — povikasmo svi uglas i iskrivismo glave, osluškujući udare kišnih kapi. A ovde nam je bilo tako ugodno...
— Oca vam mangupskog, kažite mi pravo: kako umakoste i gde je nađoste? Ohrabreni, počeše obojica uglas: — Gospodin potporučnik, kada smo došli... — Bio je mrak... — Čekaj, govori ti, Jankulj.
— Šta?!... Kako?!... Nije moguće!... — povikasmo uglas i skočismo. Vest je prostrujala kroz rovove i svi se vojnici okrenuli na jednu stranu. — Zatvaraj puškarnice!
Poslužioci prihvataju za točkove i svi uglas viču: marrš... marrš! — Jedva pređosmo, a kada iziđosmo na drum, komandir pozva nas vodnike.
— Ne odstupanje, već ofanziva, potporučnik Aleksandar. — Je li moguće? — progovorismo obojica uglas i ispravismo se. Komandir izvadi časovnik da zapiše kada je primio zapovest.
a jedan upadao: „Bajonet... fišeklija... šajkača... opanak... pešak... reponja... gegula... — i onda završavali svi uglas: „Ti si ovu zemlju oslobodio.“ SMRT, ŽIVOT...
Dok vi ovde ljuštite sans, dotle pešaci doveli ženske iz Beograda... — Ženske!... Gde su?... Koliko? — povikasmo uglas. — Jes, bogami. Prođem pored kuće kapetana Svete, komandira čete, i čujem pesmu... Ajd, velim, da svratim.
— Jeste li razumeli? — ponovi oštrije kaplar. — Razumemo! — povikaše uglas stražari. I tako dalje. Priča se ponavlja.
Sveti Sava - SABRANA DELA
I vodeći postavlja ga na igumansko mesto i kaže mu: „Dostojan“. I tu odmah kažu uglas svi tri puta: „Dostojan“. I celivaju ga, prvo vladar, potom episkop, zatim ostali časni starci po redu i pevaju kondak
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Taško Oraško pljesnu dlanovima i četica se umiri. — A sada pozdrav! — reče Taško Oraško, a mala četa uglas viknu: — Dobro veče, i dobro te našli, stari! — Još bolje mi došli!
— Šta je to sada? — pitali su se uglas, ali niko ništa nije bio u stanju da nasluti, mada je na svakom jedru blistao utisnut vilin znak.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
cak. Pa najedanput, na to cak kao lepo čujem gde u predsoblju nastaje užasna uzbuna i kako svi uglas viču: „Otvarajte. Pomagajte, ubi se Laza. Laza se ubio!
A seljaci su smesta oko nega nagrnuli, te ga svi uglas pitali šta je on tako strašno posvedočio i šta se sa njim u sudnici desilo.
A cela komisija uglas vikne: Bog da mu dušu ’prosti! U stvari se kapetan Tasa samo nekako nezgodno osećao na tim ispitima, ali mu se, u
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Gde—gde uza zid, oko trga, prislonilo se dvoje—troje težačkih mladića. Smeju se, zaćute, pa odjednom uglas zapevaju. Na prozorima čitaonice nisu kapci zatvoreni.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Poslušao, bez reči, čak nasmešeno, da bi se izvinili, oni su odmah na nogama. Govore uglas tumaču a tumač objašnjava šta su maločas hteli da kažu: ne da se ne ide, već da bi bilo bole da se još pričeka!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Misli se trenutno ukrste, onda svaki peva uglas, tapšu se po ramenu i ljube sa Rusima. Sa lica kaplje znoj od alkohola i sunca, iz kojeg suklja toplota, pa jara treperi
Raport je bio kratak: pod sud, ili u komandu. — Na front! — povikali smo svi uglas. — Pišite! — diktirao je upravnik ađutantu: — Po svojoj volji.
— Ne brinite — govorili su gotovo uglas, i usrdno prihvatiše Gruju, da ga prinesu vatri. — To je dužnost naša. Eto, i mi smo ga izvukli odozgo „brez“ pare.
— Otkuda znaš! — zapita komandir. — Po kuknjavi. — Jest, jest, čuo sam i ja — dodaje drugi. — Kukali su obojica uglas. Prestali su tek onda kada je Radomir sručio u rov dve bombe. Ja sam baš u toj smeni bio. — Lepo.
Sad smo gotovi. Zbilja nema više vina? — pita Bora. — Nema, nema! — povikaše uglas Radoslav i Sveta veterinar. — Dobro, kad je takva i takva stvar!
tako nešto. „Pauvre Dragіcha... pauvre Dragіcha“ — govorile su gotovo obe uglas. Onda smo šetali. Poleta mi šapnu kako Arleta neprestano govori o tebi, i jedva čeka da se nađe s tobom...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
čituljicu hartiju, Visoko će za pojas on zadjeti mantiju, I kolo će na avliji zavesti široko, Svatovi će povikati svi uglas visoko: „Drž' se sade, snašo, ne ševrdaj, Nevo, Pomiči se na desno, potresaj na levo; Sviraj, Jašo, vatreno, ponositi
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Suze samo što joj ne grunu i ne zakuka uglas. Pa bar da sme da ga izljubi! Ni to. Eno ga kakav je: strog, nem, kamenit. Samo strogo stegao usne i kao da ne diše.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Tada bi svi u strahu pred onostranim tajanstvom, pred koje ih stavlja ovaj čudak, uprli prstom na njega i rekli mu uglas: ti si taj, ti si naš vođ, sledićemo te, bićeš nam iguman. A ja sve nešto mislim da je njemu ipak teže nego meni.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— Bez sunca ne bi bilo ni plavocveta, ni ivančica, ni belih rada, ni bulki! — pevala su uglas šarena livadska deca, odbijajući da slušaju gunđanje susetke repe, koja je s gnušanjem posmatrala beskorisne livadske
— rekla je veverica. — Smrt je u lovcu! — uzviknuo je orao. — Smrt je u zmiji! — kriknule su sve životinje uglas. Zađe Lepotica u šiprag, zazva zmiju, ali joj zmija reče: — Nad tobom ja nemam moć! — Pa, šta da radim?
U srećnom Carstvu srećnog Cara zavlada mir. Čim bi Car otvorio usta da nešto kaže, doglavnici bi uglas viknuli: — Avardi, Mikiki-Miki-No! Na jeziku Carstva to je značilo: »Tako je, Najveći od Najvećih!
— Na ptice se ne možemo osloniti! Car se namršti i odgovori da će već nešto smisliti. — Mikiki-Miki-No! — vikali su uglas doglavnici. Carskim ušima nije trebalo lepše pesme! Ah, kako je blistala trpeza! Kako se smešio grad!
Car Careva se samo nasmeši. — Šta kaže Svetli brat? — upita doglavnike. — Mikiki-Miki-No! — odgovoriše mu uglas. — Ovo sigurno znači da će uskoro zapevati! — okrete se Svetli brat svom malom sinu, ali se Carević naglas nasmeja!
a hitro, kao da ih ludi vetar goni, letela su salom dva zelena papagaja, prateći jednog crveno-žutog, i ponavljala uglas: — Mikiki-Miki-No! Mikiki-Miki-No! Mikiki-Miki-No! A gde je nestao Car? Ni papagaji, ni gosti nisu mogli da ga nađu.
Ali šta će Varalici mrtve veštice? — Šta tražiš? — pitaju ga uglas, mole. — Da me provedete kraj bele zmije, dok gutljaj žive vode uzmem posle idite kuda vas noge nose!
— Nešto se mora učiniti! — rekli su svi uglas, ali ni čistači, ni polivači ulica nisu bili u stanju da potisnu najezdu đubreta, mada su danonoćno polivali i čistili.
Konačno, moćna planinska stena bi pretvorena u okrugle, blistave belutke, ali su i oni vikali uglas da su stena i ostaju stena!
Od sreće ljudi su povikali uglas, počeli da pevaju i igraju, a voda je izvirala i kao tečno srebro razlivala se po Peščari.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Šta gledate, te ne otimate?“ A svatovi svi uglas viknuše: „Neka nosi kobac prepelicu, neka nosi, i jeste za njega! A ti idi dvoru bijelome, za te nije onaka đevojka“.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I posluša ih narod! Đipiše malo i veliko, svi udundar sa ženami i s decom, jedni uglas vičući oko cara moleći ga, a drugi zagnaše se i preoteše ta iz dželatskih ruku, te ga i kurtalisaše od smrti.
Te u tome obneznanju svi uglas podviknuše: što je to, rekoše, i tko je? Na kraju, eto, kad već gotovo nadajući se čekahu osloboditi se i izvesti se
Mute se, uglas viču, psuju se i kore nesrećom, ishodom. Niti jedan drugome što razbira u plahu pronerazljivu strahu govora koga; drugi