Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Kad sam već sâm micao, ugledam da ona ima damu, turim je na krajno polje i pokrijem je još jednim kamenom, kao što se to čini s damom.
Ja ispodizah knjige kojih se hartija na koricama beše potklobučila od vode. Ujedanput ugledam pismo na stolu. Poznao sam da je od moje sestre. Otvorim ga. Ti znaš kako sestre pišu. Celo pismo bio sam ja.
Teodosije - ŽITIJA
Gde me to postiže da se udostojim da ugledam svete i mirotočive mošti svetoga i prepodobnoga gospodina i oca moj ega iz stranstvovanja po tuđini iz Gore Svete, i sa
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Okrenem se levo, okrenem se desno i ugledam gosn Suleta, zamaskiranog u travi. U rukama mu trofejni parabelum sa prigušivačem. — Šta radiš tu, Sule?
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Od toga dana putuje vreme, beskrajni teku sati, a Žuće nema, zauvek nema, nikada da se vrati. Ponekad samo ugledam senku poljem se snežnim žuri. Sve mi se čini: večiti Žuća večitog Vuka juri . . .
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
NA DNU REKE Reko, bistra reko, lepote ti tvoje! Razgrni mi časom čiste grudi svoje, Da sagledam čuda, da ugledam raj; Da pregazim polja rujnoga korala, Da pohodim dvore od čista kristala, Pa da pričam posle lepotu i sjaj...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Oči mi se sklapaju i ceo razgovor slušam kao kroza san, te obodoh konja da vidim zašto smo zastali. Pored puta ugledam siluetu konjanika i čujem glas potporučnika Aleksandra. — A, je li, pa... kako ti, snao, bez čoveka?
Elem, atara, patara, doguram se do njene kapije. Bilo je nekako pred podne. Ujašem u dvorište, i tu, pred kućom, ugledam njenu majku. „Pomozi bog, snajo!“ — velim joj ja... Ona mi ništa ne odgovori, već me samo dušmanski pogleda.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
uzdahnu on. Šta su oni, obični seljaci!... Šta imam da se tu... Ali znam da ću zadrhtati kad ih ugledam. Samo da ne bude ona tu, dok se malo sviknem na ljude, pa posle ćemo lako ...« »Rekoše da je mnogo lepa i mlada...
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Idem umoran, iznemogao, dok odjednom ugledam preda mnom, na pola časa hoda, gde se bêli grad što ga dve reke zapljuskuju.
“ Najedared, trže me neki šum. Kraj obale, malo dalje od mene, ugledam nekog ribara. Čamac mu uz obalu, a on krpi mreže. Zanet slatkim osećanjem, nisam ga pre primetio.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Iza sna čujem šaptanje. Otvorim oči. Negder mi sad kaže, ko zna, šta ugledam. Množestvo neopisane krasote devojaka i među njima gdikoja kaluđerica, poizređale se po pendžeri.
U vreme pričastne, navale oko dvadeset kaluđera s[a] sandučići i s kostima u njima prositi; među kojima začudim se kad ugledam nekoga drevnega Isaiju Dečanca kojega sam jošte u detinjstvu mojemu u Čakovu, gdi na svetoga kralja Dečanskoga prosaše,
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Pa sam zadugo zverao i merkao levo i desno, ali nikako da se odlučim. Tek pri kraju sela ugledam jednu skoro okrečenu zgradu i pred njom mladu seljanku, sva se beli.
Pristao bih da me sutradan raznese granata najvećeg kalibra, samo da zaškripe ona vratanca i da je ugledam kako mi prilazi... Ali nje nema, i ceo sat prođe a košulja se ne zabeli. — Pauvre Ѕtevan! — Ih, Stevane, boga ti!
Ali već posle pola časa trgoše me iz tvrdog sna užurbani i zbunjeni glasovi mojih vojnika. Skočim što sam pre mogao i ugledam vojnike oko mog odličnog kaplara Belića, koji se bacakao i nogama i rukama i koji je buncao.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Samo načas, jer se to ne smije. (Ni to se ne smije! Ništa se u životu ne smije!). U oblačne dane, kad ugledam u vratima onu njegovu okruglu, žutu seljačku glavicu, kao da ugledam jedno malo sunce.
Ništa se u životu ne smije!). U oblačne dane, kad ugledam u vratima onu njegovu okruglu, žutu seljačku glavicu, kao da ugledam jedno malo sunce.
A kad opet isplutam na površinu i ponovo ugledam nad sobom poznato lice i usne što se miču, ne znam koliko je dug bio taj časak koji je protekao između onog sklapanja i
Trudio sam se da okrenem glavu malko udesno. Slutio sam da tu stoji moja bolničarka i jako sam želio da je ugledam, ali nisam smogao toliko snage. Zatim maska na licu.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Odnesemo ga u mezar i zakopamo. Bijaše mi ga žao pa plakah; a kad ogledam oko sebe, ugledam mojih dvanaest drugova će i oni plaču, pa reknem: „Zaboga, more li se ovaj plač s čime utješiti?
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Svaki put pre nego što zaspim slike ljudi i predmeta prolaze mi ispred očiju. Kada ih ugledam znam da ću uskoro utonuti u san. Ukoliko ih nema i odbijaju da dođu, znam da ću provesti besanu noć.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
” Kadagod ugledam zlatnu medalju Eliota Kresona, sa Frankjšnovog instituta, zlatnu medalju Nacionalnog Instituta Društvenih Nauka,
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Oh, ta to bi mojoj duši Bile rajske slasti... Imao bih, imao bih, Mnogo, mnogo kasti. Pa zašto se ne ugledam Na visoku dugu? Zašto moje gusle gude U uzanom krugu?
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
— Oće, bogme 'oće, mnogo ima proklete gadije — začu se neki starački glas iz gomile. Okrenem se i ugledam iza mene jednoga moga poznanika iz Cerja (selo u niškom pašaluku). — Otkud ti ovde, deda Stojane?
No u taj mah neko me stade drekom vikati ostrag. Obazrem se i ugledam Komarova ispod jedne kruške gde viče i obadvema rukama mlata da trčim njemu.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
vrelih prsiju, — Ti zadrži, potoče, Njenu sliku ljubljenu, Da bar kada došetam Na vodu ti studenu, Na tom glatkom zrcalu Ugledam je snimljenu. 1839.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
April je, mlada trava se razlila Saborištem kao kakva zelena poplava. Otvorim oči i prvo što ugledam: Đavolji klik, šepuri se gore kao ćuran, pljucka ozgo na mene. Iščikuje me. Mami.
da nikoga nema položim teme na pesak i ovlaš zatvorim oči, toliko da mi sunčeva svetlost ne peče zenice ali i da ugledam jednu jarkocrvenu tamu, ako je to uopšte tama, nešto kao čista svetlost bez obrisa stvari i slika.
Ilić, Vojislav J. - PESME
muči gledajuć odvažnost mušku Sa kojom pohodiš klance, gde orli s kliktanjem lete; Krv mi u glavu nagne, - al' kad ti ugledam pušku Duša mi zadršće samo, A srce nagne u pete. 1889.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Svakoga dana, kada ugledam onu kapiju na kojoj je bio obešen Gligorije V, ja se sećam usplahirenog pogleda patrijarhovog i razumevam sve bolje