Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„Petre, kako si? Kako si brate!“ zapita Joka, pa opet mu se objesi o grlu. I on bješe jako dirnut. „Ujače, evo ti mladoga domaćina; do sad ga nijesi gledao!“ reče Stana, donijevši maloga Miluna. „A jabuko moja!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
više zadrža na meni, svakako iznenađen što me tu vidi, pa se obrati čičici kome je još samo brada drhtala: — Dragi ujače, — reče on — Ti si blagovremeno izvešten o dolasku visokog gosta (i tu se ubode palcem u grudi) pa si ipak kuću
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
(Ode.) III VASA, ČEDA VASA (vidi na stolu kutiju sa cigaretama, vadi i trpa u svoju tabakeru). ČEDA: Dobar dan, ujače! Zvali ste me? VASA: Da, imam s tobom važan razgovor. ČEDA: Je l' to vi kao izaslanik gospođe ministarke?
ČEDA: Slušajte, ujka-Vaso, ja sam vas slušao od početka do kraja i čuo sam sve što ste imali da mi kažete... Ja vas, ujače, neobično cenim i poštujem, pa zato ću prema vama biti iskren i reći ću vam, razume se u poverenju, na što sam se
Ja sam se dakle rešio: onome zubnom lekaru, provodadžiji da saspem zube u grlo; Nikaragui da odrežem uši, a vama, dragi ujače, da razbijem nos!
ČEDA: To ste joj, dakle, vi savetovali? VASA: E, pa ko bi drugi, ona se toga ne bi setila. ČEDA: Pa dobro, ujače, onda kupite vi još danas flaster za nos, a ja ću da spremim kufere da putujem sa ženom u Ivanjicu.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kad su bili kroz polje Kosovo, Miloš hoće gradu Vučitrnu, pa govori srpskom car-Stjepanu: „Zbogom ostaj, moj mili ujače, moj ujače, srpski car–Stjepane!
bili kroz polje Kosovo, Miloš hoće gradu Vučitrnu, pa govori srpskom car-Stjepanu: „Zbogom ostaj, moj mili ujače, moj ujače, srpski car–Stjepane!
U obraz si sjetno, neveselo: kaž’ ujaku jutros na uranku?“ Progovara Jovan kapetane: „Prođi me se, moj ujače Ivo! Koju bih ti riječ besjedio, ti mi riječ poslušati nećeš: a kad bi me, ujo, poslušao, da otvoriš te podrume
Nu rasturi to veselje tvoje, moj ujače, Crnojević-Ivo! E smo našu zemlju opustili, slomila se zemlja u svatove, osta zemlja pusta na krajini, zemlja naša strašna
Moj ujače, Crnojević-Ivo, i prije su vođene đevojke, i prije su momci oženjeni, i prije su vesela bivala u svoj zemlji, u svoj kralj
Moj ujače, Crnojević-Ivo, da ja tebe jedne jade kažem: sinoć polju legoh pod čadorom, dopadoše dvije moje sluge, na pero me ćurkom
Moj ujače, Crnojević-Ivo, ne smijem ti sanak iskazati, tek ako je sanu vjerovati, vjerovati sanu i biljezi, ja ti, ujo, hoću pogin
Moj ujače, da od boga nađeš! Ako mene štogođ bide tamo, kakva muka u veselju tvome, jal’ poginem, jal’ dopadnem rana, čekaj, ujo,
nahodio, u krvi ga poznat ne mogaše, mimo njega junak prolazaše, a viđe ga Jovan kapetane, te ujaku Ivu progovara: „Moj ujače, Crnojević-Ivo, čim si mi se tako ponesao: ili snahom, ili svatovima, il̓ gospodskim darom prijateljskim, te ne pitaš
“ A Jovan mu onda progovori: „Prođi me se, moj ujače Ivo! Kamo oči? njima ne gledao! Ovakve se rane ne vidaju: lijeva je noga salomljena, salomljena nadvoje, natroje, a desna
I znade li šta bi od đevojke?“ „Prođi me se, moj ujače Ivo! Nije tebe Maksim poginuo, no kad dođe na konju pomamnu, te izgubi vojvodu Miloša, pak đevojku ote u đevera, on
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
obukoh crni frak Crni frak I krenuh na sveži zrak Sveži zrak Da s večerom sklopim brak Sklopim brak Rekoše mi UJAČE VEČERA TI UMAČE NAŠLA BOLjA PIĆA I LEPŠEG MLADIĆA Posle kad je prošo voz Prošo voz Ja sam bio gladan skroz