Jakšić, Đura - PROZA
Kad je sve to bilo gotovo, a ja je položim pored mačke da malo spava... Ujedanput čujem kako mi tetka uspravljeno vrisnu. Ja skočim, uplašena, istrčim napolje... Oh, gospodine!
Pa ujedanput vrisne... — Šta ti je, Jelice? — pita je stari Sremac, koji od nekog vremena slabo s kime govori, a kod kuće se retko
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Sad lajtnant reče: „Ta vi međer imate dosta i dobre vojske, kad vi možete na tri mesta pobediti ujedanput onako silne Turke, kao što i̓ mi poznajemo kakvi su”.
su oko sve crkve sve posadevata topovska đuleta od svake mere, i čini mi se toliko i̓ je, da i̓ sva srpska kola ne bi ujedanput mogla poterati, jer i̓ je vrlo mlogo u redu, a u visinu ima hvat sadenute sure.
” — Čujući Turci taj glas, a videvši gde džamija skoro usred varoši gori, ujedanput ostaviše svoje busije i pobegoše gradu. Srbi jurišiše i sa sve strana zapališe kuće.
pali i pljačka, no stoji na brdu, kao ja na brdu kod topova, vrlo mu je lepo bilo gledati božije čudo, kako sva varoš ujedanput plamti.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Oni se onda razrediše, zaobiđoše sa svih strana, pa sve bliže. Jedan od njih skinu i gunjac. Ujedanput halaknuše: »Drži! Ne daj! A drži!« Ono se jadno prepade i pribi uz onaj panj.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
U ušima mi je zujalo. Nisam umeo ništa da mislim. Ujedanput škljocnu brava. Moje majke nesta sa prozora. Ja pretrnuh. Vrata se od velike sobe otvoriše.
S početka ču kako mu srce bije ispod leve sise, i od toga kao da se nešto uplaši. Pa onda se ujedanput stade smejati, bezrazložno, suludo — ni zna zašto, ni krošto! Posle, opet, udari u plač — ni to ne zna zašto!
Šapće samo molitve, a popadija slabo se i razbira. Ječi samo i moli se bogu da je primi. Šta da se radi? Ujedanput popadija se dohvati za pojas, pa vrisnu i sva pocrvenje. Pop se okameni. — Pošlji — veli ona — brže po Ikoniju Markovu.
Već počinje da sviće prvi dan duhova. Sio pop na klupicu u avliju, turio sijedu glavu u ruke, pa se ne miče. Onda mu ujedanput sinu nešto kroz glavu. Skoči s klupice i kao da se nasmjehnu, a u isti par ču dreku maloga djeteta iz sobe.
Ne znam samo čivutskoga zakona. Tu on još ljuće odadre dešnjaka. Volovi ujedanput potrčaše. Pavao se dohvati za stražnju osovinu i sjede na nju, pa poizdaleka, okrenuv se učitelju, viknu: — Upamti-de ti,
Već se hvata mrak. U daljini opazismo neka kola. Kmet pogleda na onu stranu, začkilji očima i trudi se da pozna ko je. Ujedanput pljesnu rukama: — Mara! — Mara! — graknusmo mi, a ćata, što bolje može, popu na muštuluk. Radoje opali iz dvocijevke.
A ona ga sluša, sluša, i pogled joj luta po zraku. Onda ujedanput tresne nožicom i uzdigne glavu: — Luѕcіnіa phіlomela! Pa šta?
Neki put, opet, stoji sama u sobi. Nešto se strašno bori sa samom sobom. Udare joj suze pa plače, plače, pa opet ujedanput utre oči, dohvati knjigu, tresne o sto, otvori pa navali čitati. Sjela jednom pod orah.
Šljeme bješe sve u plamenu. Pucaju rogovi i grede, već je i tavan dohvatilo; a u školi se svijetli kao u po dana. Ujedanput zagrmje popov glas: — Ikona! Ikona!
da se oprostim s njom, da je ostavim zasvagda. Ona ujedanput stade i gledaše oštro napred u pomrčinu. — Da se vratimo? — reče ona. Ja je pogledah.
Popesku metnuo ruke na leđa i prislonio se uz zid don Karlos priđe i sam. Maks se još jače postide. Ujedanput se napreže i, što je igda mogao, gurnu me, pa onda trže ruku da je iščupa. — Ѕerbe! — reče on podrugljivo.
Ja ispodizah knjige kojih se hartija na koricama beše potklobučila od vode. Ujedanput ugledam pismo na stolu. Poznao sam da je od moje sestre. Otvorim ga. Ti znaš kako sestre pišu. Celo pismo bio sam ja.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
Zakazati dan venčanja, objaviti to tako reći celom svetu, štampati i pozivnice, pa ujedanput obustaviti sve to... Pa to je čitav skandal! I zašto, zašto? SPASOJE: Naišle su iznenada vrlo velike brige.
Zanemarivati verenicu kao što vi to činite, navići verenicu na dve i tri posete dnevno pa ujedanput to razrediti, navići verenicu na tople i nežne razgovore pa ujedanput preći u profesorsku rasejanost, dozvolićete da
navići verenicu na dve i tri posete dnevno pa ujedanput to razrediti, navići verenicu na tople i nežne razgovore pa ujedanput preći u profesorsku rasejanost, dozvolićete da je to težak zločin.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
i svuda prisutnog, u celoj drugoj polovini devetnaestog veka, u svakoj godini, svakom mesecu, kao rabotnika koji ujedanput silne poslove obavlja: piše sad lirske, sad satirične, sad prigodne, sad dečje pesme, prevodi i adaptira sa nekoliko
Radičević, Branko - PESME
“ Al' mu evo bono pade Ujedanput čedo krasno, Bono pade, ne ustade — Zađe njemu sunce jasno. Ala jadan čupa kose, Gruva svoje mlade grudi, Vetri
Divno mesto, puno lepirića, Puno tica, i puno cvetića, Puno lipa i druge divote — Baš mi srce iz nedara ote. Ujedanput jarko s' sunce diže, Pa za časak nasred neba stiže, Kako stiže, odma silno planu, Pa travicu zelenu preplanu,
zelenu preplanu, Klonu drvo, klonuše cvetići, Iz oblaka popadaše tići, A iz vrela udarila para, Taka, brate, ujedanput jara, Ali čuda, ni žeže ni pali!
ko je? Ona — ona — zlato sunce moje — Ujedanput — reko: pomoz', Bože! Ču Bog ovo, ali ne pomože. Kako beše, ni znam niti znado, Samo znado da dole propado, Ode
i gore, A Bog ruku sve unutra turaj, Pa brdine oko sebe furaj, Pa za časak sve i je do pole Bio veće oborio dole. Ujedanput — nuto posla kleta!
jadan onamo Pegazu, Al' se zbunim, te promašim stazu, Pa udarim kroz kamenje neko, Bog pomože, već misli uteko, Ujedanput zinu pakô na me, Ta jaruga, brate, puna tame, Ocek strašan, ao moga jada, Što ću tužan, kuda li ću sada, Da l'
Al' eto ti ujedanput čuda: Dođe čovek jedan odnekuda Pa kako se dovati livade, Travurine nestajati stade, On imaše nešto iza pleća,
“ No dok tako mi tu govoramo, Ujedanput strašna buka amo, Ja ti brže onamo odšeta, Kad al' brate, dva-tri magareta, Puna štifla i puna štifleta, I šešira
umuko, prući se u travu, Skido kamen sa srdašca svoga, Skido kamen, meto ga pod glavu, Sklopi oči, ao jada moga, Ujedanput strašno čudo novo — Al' za sada dosta je i ovo. (1847, mart) NATPISI I Al' se ..
Jesenji dišljaj njegov što osuši, Mišljenje meni oduzô je svako; I zatim s jednim pomislom me skruši, Po sred me srca ujedanput zgodi: Ko zna, međ živim da li t' ona odi? 41.
Već izbija deset sata, A još nazad nema zlata. 64. „Ta de mora dosad biti? Ko zadrža draga moga?“ Ujedanput đerđev iti: „Ta evo ga, ta evo ga! Znam ja kroke svoga mila!“ Pa napolje poitila. 65.
Pred veče je, al' pusta zapara Jošte ljuće na zemlju s' obara, Jer vetrića što pređe imade Ujedanput sasvim ga nestade...
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Tada veli onaj srednji brat: — Vi spavajte, ja ću noćas čuvati stražu. Oni dva zaspe a on ostane da čuva stražu. Ujedanput brčak udari iz jezera, kad imaš šta i viđeti: aždaha sa dvije glave, pa juriš, da ih sva tri proždere; ali on skoči i
da ide jedna velika zmija niz duvar, tako se pružila da joj je glava više glave đevojčine bila blizu, pa se izdigne i ujedanput đevojku u čelo meću oči da ujede; onda on pritrči pa povadi mali nož, i pribode zmiju u čelo uz duvar, pa onda ovako
što je iz lokve u vodu bacio, pa nzvadivši iz marame onu njezinu ljusku, protre je malo među prstima, a ribica mu se ujedanput javi iz vode: — Šta je, pobratime? A on joj odgovori: — Utekla mi babina kobila, pa ne znam gde je.
Ali mu odmah padne na pamet što je baba kobili govorila, pa izvadi iz marame onu lisičju dlaku i protre je, a lisica ujedanput te preda nj. — Šta je, pobratime? A on odgovori: — Utekla mi babina kobila, pa ne znam gde je.
“ On onda udari o zemlju ularom govoreći: „Dura, babina kobila!“ A kobila postane kobila kao što je i bila i ujedanput se sa ždrebetom obri pred njim. Onda je on zaulari i uzjaše pa kući, a ždrebe uz kobilu.
ali mu odmah padne na pamet što je baba kobili govorila, pa izvadi iz marame kurjačju dlaku i protre je, a kurjak ujedanput te preda nj: — Šta je, pobratime? A on mu reče: — Utekla mi babina kobila, pa ne znam gde je.
“ On onda udari ularom o zemlju govoreći: „Dura, babina kobila!“ A kobila postane kobila kao što je i bila i ujedanput se sa ždrebetom obri pred njim. Onda je carev sin zaulari i uzjaše pa kući, a ždrebe uz kobilu.
Dok su se oni tako vijali ovamo onamo, careva kći bila izišla pred dvor pa ih gledala, a golub ujedanput strelimke devojci na ruku, pa joj se pretvori prsten na ruci.
prsten na zemlju; prsten prsne, a od njega se prospe sitna proja, i jedno zrno otkotrlja se pod carevu čizmu, a sluga se ujedanput stvori vrabac, pa na vrat na nos stane proju zobati, i kad sva zrna pozoblje, pođe da i ono poslednje ispod careve čizme
vrat na nos stane proju zobati, i kad sva zrna pozoblje, pođe da i ono poslednje ispod careve čizme kljune, ali od zrna ujedanput postane mačka pa vrapca za vrat!
mladi odrastu da bi već mogli izletjeti i ostaviti gnijezdo, iziće ti iz jezera strašna jedna zmija šestokrilka, pa ujedanput, kada orletica ode tičićima po hranu, ispne se na jablan, i pojede sve tičiće.
Stane, dakle, pripovjedati caru kako svake noći gleda u snu strašila: njihov sin postao ujedanput veliki pa cara, kao, s prijestola zbacio i njih svijeh u argatluk otpravio.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
MIĆA: Zbilja, i meni to ne ide u glavu da ta devojčica, koja je ipak vrlo lepa, ujedanput sad postaje bogata naslednica, a ja da primim legat od dve hiljade dinara.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
— Ku-ku!... Ku-ku!... — odgovori žalostivo pekar. I na sva njena pitanja on odgovaraše samo „ku-ku!“, pa onda ujedanput poče da se smanjuje, da postaje sve manji, manji, manji, dok ne dobi veličinu obične ptice kukavice.
On nije mogao ništa da kaže. nego se samo tresao. Noge mu se ujedanput podsekoše i on se sruši dole i, udarajući čelom o mramor, dopuzi do starčevih nogu i stade ih ljubiti, oblivajući ih
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
su ih urođenici vrlo lako hvatali bacajući se na njih kratkim kopljima vezanim za ruku lovca, nabadajući ih kašto po dve ujedanput i izvlačeći ih tako iz vode, što je tada bilo bez opasnosti, pošto je gornji kraj užeta vezanog za koplje bio suv i nije
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
koji je imajući u čanku malo mlijeka, pritiskao čanak u Savu da bi malo vode zahvatio i tako više da bi načinio, ali ujedanput napuni se čanak vode, i mlijeko pomiješavši se s ostalom vodom izgubi se sasvijem. Skupi brke, sad ćeš putovati.
Kad Turčin ujedanput stane i zategne ular, Hero se obazre, i viđevši mjesto kobile Turčina, reče: „Kad li se prije poturči, kad li čalmu
— Pripovijeda se kako je nekakav tako iskao jedno po jedno, dok se nije najeo; a ujedanput da je iskao hljeba i sira koliko mu treba, ne bi mu dali. Dosta je đavo opanaka poderao dok je to i to učinio.
“ Poslije toga dođe onaj što je gledao iz prikrajka da novce iskopa, ali se ujedanput od nekuda obre veliki strašan bik i navali na njega da ga ubode i on jedva uteče; potom dovede bika i zakolje na onom
O postanju ove poslovice ovako se pripovijeda: Kad majstori ćupriju dovrše, onda uveče onu prvu noć dođe ujedanput voda i ponese klade i čitave jele i borove te je pokvari i odnese.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Tada veli onaj srednji brat: „Vi spavajte, ja ću noćas čuvati stražu.“ Oni dva zaspe a on ostane da čuva stražu. Ujedanput brčak udari iz jezera, kad imaš šta i viđeti!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
zlatni i slatki Sokratov i Omirov jezik, pak kao da ga je bila, po napitku vode zaboravljenja, zaboravila, pak istom ujedanput opet kao da se je s medotočnom sladošćom njegovom sastala i s gorećim srcem i dušom počela ga učiti.
godina posle ovoga priključenija jedva se je u mom srcu, po drugi put, želja Omirova jezika probudila, te ti istom ujedanput pređem iz Srema u Dalmaciju, iz Dalmacije u Korf, iz Korfa u Moreju, iz Moreje u Svetu Goru, a iz Svete Gore u Smirnu.
Samom je vremenu bog dao da sve otkrije i istinu da pokaže. Ko s navalicom radi da sve ujedanput učini, mnogokrat pokvari. Ono što se ne može sasvim izmeniti, valja popravljati i poboljšavati.
Sve mi je ovo tada ujedanput palo na um. Nisam mogao opstati. Sad prolazim, može biti, poslednji put! Može biti za navek! Pokraj blaženoga mesta,
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Obreo se sv. Petar nad maslinama, natukao kapuljaču na glavu i sve mu curi kiša niz njega u mlazevima, kad mu se ujedanput učini kako među tim maslinama, mokrim do srži, miče nešto baš kao da su živi stvorovi.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
ribice što je iz lokve u vodu bacio, pa izvadi iz marame onu njezinu ljusku, protre je malo među prstima, a ribica mu se ujedanput javi iz vode: — Šta je, pobratime? A on joj odgovori: — Utekla mi babina kobila, pa ne znam gde je.
Ali mu odmah padne na pamet što je baba kobili govorila, pa izvadi iz marame onu lisičju dlaku i protre je, a lisica ujedanput te preda nj: — Šta je, pobratime? A on odgovori: — Utekla mi babina kobila, pa ne znam gde je.
On onda udari ularom o zemlju govoreći: „Dura, babina kobila!“ a kobila postane kobila kao što je i bila i ujedanput se sa ždrebetom obri pred njim. Onda je on zaulari i uzjaše pa kući, a ždrebe uz kobilu.
ali mu odmah padne na pamet što je baba kobili govorila, pa izvadi iz marame kurjačju dlaku i protre je, a kurjak ujedanput te preda nj: — Šta je, pobratime? A on mu reče: — Utekla mi babina kobila, pa ne znam gde je.
On onda udari ularom o zemlju govoreći: „Dura, babina kobila!“ a kobila postane kobila kao što je i bila i ujedanput se sa ždrebetom obri pred njim. Onda je carev sin zaulari i uzjaše pa kući, a ždrebe uz kobilu.
Tada veli onaj srednji brat: — Vi spavajte, ja ćy noćas čuvati stražu. Oni dva zaspe, a on ostane da čuva stražu. Ujedanput brčak udari iz jezera, kad imaš šta i viđeti!
da ide jedna velika zmija niz duvar, tako se pružila da joj je glava više glave đevojčine bila blizu, pa se izdigne i ujedanput đevojku u čelo među oči da ujede.
mladi odrastu da bi već mogli izletjeti i ostaviti gnijezdo, iziđe ti iz jezera strašna jedna zmija šestokrilka, pa ujedanput, kada orletica ode tičićima po hranu, ispne se na jablan i pojede sve tičiće.
Dok su se oni tako vijali ovamo-onamo, careva kći bila izišla pred dvor pa ih gledala, a golub ujedanput strelimke devojci na ruku, pa joj se pretvori u prsten na ruci.
prsten na zemlju; prsten prsne, a od njega se prospe sitna proja, i jedno zrno otkotrlja se pod carevu čizmu; a sluga se ujedanput stvori vrabac, pa na vrat na nos stane proju zobati, i kad, sva zrna pozoblje, pođe da i ono poslednje ispod careve
vrat na nos stane proju zobati, i kad, sva zrna pozoblje, pođe da i ono poslednje ispod careve čizme kljune, ali od zrna ujedanput postane mačak pa vrapca za vrat.
reduša te pokupi sve kosti na jednu gomilu, pa ih baci za peć, a on se stane čuditi gde mlada baci kosti za peć, dok ujedanput iziđu dve stare oklepane vešti, suhe kao aveti, i počnu sisati one kosti.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
i volju da čim prvo svoje dijete vidi, da mu gladnu pruži svoje grudi, da ga nadoji, — i očima i sviješću zahvati ujedanput cio njezin školj..... —Ukrcajmo se! — javi se stari ribar.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Takva potpuna, nenijansirana a ujedanput učinjena promena, čini da nam likovi Stankovićevi ponekad izgledaj u psihološki prosti, primitivni čak.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Ja predlažem da ponesemo jedan džak pa da ujedanput upadnemo u sobu i da mu nabijemo džak na glavu. Gospodin Vića predlaže da napunimo šake alevom paprikom, da upadnemo u
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
I ja bih, kao svaka nevina tica, misleći da nikoga nema, sišao polako da se dočepam kolača, dok bi me ujedanput potera iznenadila, opkolila, obezoružala, i sprovela u kuću na isleđenje.
bio je moj srednji brat (onaj što mi je u svoje vreme uzeo novac sa postupaonice), koji je sa jednim tanjirom kolača ujedanput nestao i dugo zatim niti su mogli da pronađu njega niti kolače.
— kao što to obično u strategiji biva u takvim prilikama — ministar vojni nije predvideo savezničku pomoć neprijatelju. Ujedanput, i sasvim iznenada, pojavi se s boka našem razvijenom frontu domaći pas, koji je dotle spavao negde u kujni.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
im se dopadale, one su uzimali k sebi; tako danas jednu, a sjutra drugu; kadšto po jednu, a kadšto i po dvije i po tri ujedanput.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Ni to može biti da se hambar žita saspe u jedan džak i odnese se. Tako ni pamet sve učene knjige ujedanput ne može smestiti u mozak svoj, ako ne po malo dokle se sve sruči. I sluh i jezik s merom se drži.
Skupiće se oni ujedanput, te napasti na nas, sviju će nas oma pognjaviti, zapustiće našu domovinu tako da nam ni spomenka više ne ostane.