Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
O, angele, čudim se ja tvojim tim rečma gde mi začnuće ukazuješ i rođenje ne po zavičaju ljudskome, svrh nature. Nemožno mi se to svidi, potuhljene su čini mi se te reči, već ako božija
Otkud da mi se stvori mleko? Veliš mi izatkati carsku porfiru, — ponapre ukaži mi osnovu odašta će izaći? Ukazuješ grožđe, a kamo mu čokot i loza? Pitaš posejanu pšenicu, a kamo daj i seme?
Pitaš posejanu pšenicu, a kamo daj i seme? Hvališ cveće, ukaži mi od njega koren i sršljiku. A što mi ukazuješ za cara praznu polatu bez potrebe što k njojzi iznutra valja?