Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Oprostite što moram vaš komplimenat da razumem kao ukor, jer malo ima mojih zemljaka koji za pet godina ovako rđavo govore kao ja. — Molim vas, vi ste vrlo skromni.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Bio je to strog ukor sa najvišeg mesta i Garsuli je znao šta piše u tim pismima. Ukor je bio „ex Consilio Bellico“ i težak udar za starog
Bio je to strog ukor sa najvišeg mesta i Garsuli je znao šta piše u tim pismima. Ukor je bio „ex Consilio Bellico“ i težak udar za starog vojnika.
Teodosije - ŽITIJA
Tek posle, ukrotivši suze, mogade ga pročitati. Divio se sastavu i sili reči, i razumevši ukor o mladiću koji se zbog bogatstva ožalostio i za Hristom nije pošao, proslavljaše zbog toga sina i učitelja.
A kralj Vladislav, videći da je car neumoljiv, beše u nedoumici šta da čini. Jer smatraše na sebi ukor, i prezir od naroda i gnev od Boga, dogod bude sveti ležao u tuđini i van svoga naroda.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Ovako će, sigurno kao što je sigurno da postojim, pasti ukor. Bilo je tri minuta do kraja časa, a jedan vrabac otresao je krila u žbunu ispod prozora.
Oči joj se uvek zacrvene kada čuje za neki moj novi ukor, iako osim mene ima još dve kćerke koje su meni sestre, a Vladi i Vesni nisu ništa.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
slov.) — izraz poštovanja upućen bogatim i uglednim ženama građanskog društva blamaž (fr. blâmage) — sramota, bruka, ukor, kuđenje bolozanka — lađa kojom se prevozi žito bon-vіvant (fr.
Radičević, Branko - PESME
MOMICE) 259 (PISMO U STIHOVIMA) 261 PETRU PETROVIĆU NjEGOŠU, VLADICI CRNOGORSKOM 262 KAJGANA 263 (RADOST I ŽALOST) 268 (UKOR) 277 (OJ MORAVO, ŠTO BI BEZ SRBINjA) 278 (BERAČICE) 280 (NjENI JADI) 282 DVA KAMENA 284 (TA NAPI SE) 288 USPOMENE STAROG
(UKOR) De si, dušo, de si, rano, De si danče mio, De si, sunce ogrejano, De si dosad bio? Ta sinoć se tebi mlada Baš z
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Pokazah Ćosi, a on će glasno: „Ko jede mjesec, sad mi je jasno! Mišu bi ukor zbog torbe rekȏ, ali je mjesec mnogo daleko. E, baš je mišić skitara prava ... Hajdemo kući, meni se spava.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Krošnjom, ponekad, prođe šumor: Rojevi leptirova ko da provrve. Privezaše je, kao za ukor, Ostaviše je, da leči umor, I da se s drvetom grli i rve.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Crna pamet — gotova pogibija. — Kad bog hoće koga da kazni, najprije mu uzme pamet. — Bolji je ukor mudroga, nego hvala ludoga. — Teško ludu i u raju. — Što jedan lud zamrsi, sto mudrijeh ne mogu razmrsiti.
gospodom stane hvaliti kakav je lijep grad načinio, vila ga prekori da on to bez nje ne bi mogao učiniti; caru na taj ukor bude tako žao da udari vilu šakom po obrazu, a ona se na to rasrdi, te sve izvore i studence po Kotoru otruje i sve
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
sina i nevjestu, naijedi se žestoko i stane koriti sina, zašto je vjenčao đevojku, koja nije njemu prilika; ali joj ukor bi zafajdu, nego počne misliti, kako će snasi svojoj kradimice do glave doći, ali ni to od sina ne mogaše.
Sveti Sava - SABRANA DELA
svako sastajanje i sujetan odgovor, praznoslovlja i smeh bezbožni, od čega se događa da se zapada u nepristojan govor, ukor i osudu, jer od toga se um raslabljuje i zaboravlja šta je dobro.
odreknu, ili da nešto donesu, jer ne treba blagodat Božiju preprodavati dugom ili dobitkom, da ovde kakva sramota ili ukor ne dođe povodom onih koji su se postrigli.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
9 IV DED I UNUK 11 V SIROČE 13 VI RIBARČETA SAN 16 VII ĐAČKI RASTANAK 18 VIII VRAGOLIJE 27 IX UKOR 31 H KROZ PONOĆ 32 XI LjUBAV 33 XII 34 XIII KAD SE SETIM 35 XIV NA NOĆIŠTU 36 XV MILA 37 XVI PIJEM...
Lipa brsne grane širi, Šapće danu sjajnu: „Viri, dane sjajni, viri, Ali čuvaj tajnu!“ Br. Radičević IX UKOR Gde si, dušo, gde si, hrano! Gde si, danče mio? Gde si, sunce ogrejano? Gde si dosad bio?
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
„O! Taj je ukor slab k’o snega gruda”, Jug Bogdan smelo caru sad pridoda, „Koj’, kad ga vrući svet istine sklopi, Iz ništa posta, u
pa Miloša mrko gleda, Kog’ ocrni pritvorstvom Vuk neverni, A Miloš kada smotri koja beda I stid mu grozi, za taj ukor skverni Odgovori: „Do kolena ti seda Taj izdajica zlobni i čemerni, A sjutra će se znati pravde mera, I tko je
1933, 1—91, upotpunjuje Mamuzićeva izlaganja o zaoštrenosti ilirsko-srpskih trenja; čak, sme se, mislim, zaključiti da su ukor i šibe, o kojima Borojević govori, pesnika Odziva susrele baš u samome Gospiću a nisu došle iz udaljenoga središta
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
bilo za svašto i svakad božije hvale u mojih usti, negoli moje su besede bile šala, laža, laskanje svetsko, ukor, pokor, prekor, šega i smeh.
nelagoda, sakatluk, griža, briga, zima, vrućina, peča, umor, sirotinja, glad, žeđa, golotinja, bosotinja, kavge, bojevi, ukor, sramež, muka. Ponajposle — neznana smrt, mirna, zla li. Mrtvim pak u grobu smrdljivo rastrunjenje.
Tako, znajte, više vam ništa ne govorim.« A i pre toga jadnik, mnogu je hulu, rugu i ukor na Hrista Boga našega i na prečistu Bogorodicu poručivao u grad Grkom.
Ništa ni malo ne fali od mehane: maskara, smeh, govor, šala, ukor, pozor. U crkvi se to staje ka u nekoj banji, na trgu li kome, i ostalih zurnica, svi što isto prizjavaju!
Odvraćaj uši svoje od pesni i svirnje, psovnih i šaljivih beseda, ponajviše od laživih i šugavih za svadu i tuđ ukor pridonosnih reči. I svoja ti usta pazi od psovki, ogovora, huđenja, zla prigovora, opadanja i kovlajisanja.
jako izvoliš reci veličajšem moštnome gospodstvu), ustupati natraške od slova, za stid i snebivanje obraza opet ukor mi je, od vas častna obraza čijino sam u svojoj mi oficiji na ovo naređeni u slobodi sluga...
Zakon pod noge se gazi, dobrotvorenje zagase, pomoći nesta, samoživstvo, sebi ugoda i svojavolja, besramstvo, ukor i pokor, zazor, pizma i lakomština, svud se je raskotilo. Od hristjana nehristjani učinismo se.
Kako so tim razdeljivanjem po sebi prvo i narod izrailjski za ukor i šegu podnašan bijaše, te jednoga roda, plemena i jezika, dvoji ljudi se učiniše s proznavanjem: ovi eto Izrailji a ovi
Za jedan čpot, rugu i ukor ostasmo pred njima. Zato jer u malome dobru oma sasma se podobestismo i mesto hleba družnje meso zakidamo grizući se
Ta to je samo natura skotska, nije to da je za koju diku takav život, nego jošte ukor i pokor, ništožitak svojevoljni. Veće ko je bogalj, slep i sakat, hrom, nakazan i šuvrtan s pameću, — ono je drugo.
Iz toga svome inočastvu ništa hvajde nejma, pokor i ukor... UČITELjIMA A ponajboljma učiteljem se od Hrista valja svetovati i naučavati se da prvo onako sami borave i tvore
Jošte i čuvene zločeste reči prenoseći te svađati ljude. Kako da nismo pristali za ukor i šegu svojim ljudma! ... (Meni je pak ko tomu opet već kolofonu — il mu reći k temenu glavnom — besedljiv put obrtan, i