Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Ali, kada su bili savladani, postajali su ponovo nekretna i kao ukočena masa, a ovi nastupi aktivnosti su uopšte malo trajali.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Leđa joj behu ukočena i utegnuta u oklop od svile, a struk tvrd i okrugao, kao stablo neke stare kruške, koje je još samo zato tu da bi se
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
nije mario za »otmen« i »vaspitan« svet, za konvencije, norme, etikete, gde je ljudska priroda izopačena, sputana, ukočena.
Milićević, Vuk - Bespuće
šumilo, tako je bio tup šum rijeke, a iz kuće je bilo nešto ledeno, samrtničko; ona stajaše tu usamljena, nepomična, ukočena; iznad nje se izdizao jablan, visok i crn, i bacao preko kuće svoju tešku, prelomljenu sjenku.
Radičević, Branko - PESME
jada, pun vek muka, Živi pakô ovog sveta, Al' bez glaska, bez jauka, Ni se miče, niti kuša Da se otud iskobelja, Ukočena stoji duša, Niti misli, niti želja, Oko sjaje kao staklo Ma s' nikuda ne pomaklo. XIII Strašan časak već je minu.
kraj nje ojađena; Ma ni uče, niti rida, Niti lije grozne suze, Niti kose ruse kida, Jad sileni i to uze, Gledi oka ukočena, Stoji kao ledna stena.
— Ukočena!? O dragi Bože, što od nje to bi? On slepe oči njojzi tare, suje... Života znaci neće da se vrate; Za granu s' maša,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Jeste li razumeli?... Masa nešto procedi kroz zube u znak razumevanja i ostade nema i ukočena. Uniforma, onaj čelik... paragrafi... disciplina...
Stotina meni nepoznatih ljudi napregnutih nerava i muskula, stajala je ukočena, svi gotovi da se bezuslovno pokore mojim zapovestima...
Komandiri su izdvajali neke vojnike kojima su nešto objašnjavali, i patrole odmah krenuše. Stisnutih usana, ukočena pogleda i ledenog izraza, promakoše vojnici pored nas. — Otkoči pušku! — viknu jedan, sigurno vođa patrole.
Cela ravnica je nepomična i ukočena. Nigde se ne vidi živ stvor. Jezivu tišinu prekida udaljena topovska paljba. Komandir nam tek tada objasni cilj našega
I nikad ih više neće videti. Potamnele i ugasnule oči njihove zure u daljinu, a tela su ukočena za večni pokoj. U jednoga ukrućena ruka, uzdignuta visoko, sa stisnutom pesnicom. Valjda poslednji vapaj...
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I uđoše unutra. A svima je bilo mučno i teško. Mati, kao ukočena, išla je za njim. On se jednako okretao i unezvereno gledao po kujni, po redovima posuđa na rafu, unutra, po samoj sobi.
Zato je morala sasvim ukrućena da stoji i da bude ukočena, ukipljena. Sve što se sad oko nje po kući, dvorištu događalo, za nju nije postojalo.
Sam ga ponese i osećajući ga na leđima, grleći mu | oko svog vrata ispružena, ukočena i mrtva kolena, klecajući i spoturajući se, grcao je i plakao: — Oh, bre, gazdo! Oh, bre, gazdo!
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Ne mogu ni četri koraka, a da ne sednem! ISLEDNIK: A zašto ne možeš? ANĐELKO: Ne mogu nogu da pomaknem, ukočena! ISLEDNIK: U zdravstvenom kartonu kapezea o tome nema ni jedne jedine reči!
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
S očima slavuja što u mraku kunja Ti hodiš sa dušom malokrvnog čeda, Ukočena, smešna, - dok se porok šunja I negrljen stas ti sa grohotom gleda.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ostaci prljave, iscepane na kaiše košulje skrivali su samo ramena unakaženog mrtvaca, jer je ukočena, presavijena u laktu leva ruka, sprečavala da se i ovaj deo košulje skine.
nekom vezom odmah zatim druga, u istoj onoj sobi palanke odvratna slika gospodina Leđenskog, kako s bradom na grudima, ukočena lica, spava dok mu se konci od sluzi razvlače i otkidaju sa ivice vlažnih usana, zaguši je do užasa.
Sve se, dakle, desilo u magnovenju i ja nisam ni bio svestan onoga što činim, kad — kad ona sama, ona sen, onako ukočena i kao okamenjena mrtva statua, učini sasvim isto što sam ja u onom uzbuđenju bio uradio, podižući i sama do svojih usta
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
hoteći da ga ostavi baš na toj glavnijoj misli, pozdravi se sa njim i krete konja pod sobom, a Đurica ostade zamišljen, ukočena pogleda nakraj vidokruga, otkuda se pomaljahu retke paučinaste kudelje sivih i beličastih oblačaka...
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Recimo s leđa: „Leđa joj behu ukočena i utegnuta u oklop od svile, a struk tvrd i okrugao, kao stablo neke stare kruške, koje je još samo zato tu da bi se
Krakov, Stanislav - KRILA
— Za pokoj naših duša. Niko se ne nasmeši. I u mraku se osećalo kako su sva lica ukočena i zaleđena. Mala čutura obišla je celim krugom, i došla opet u one prve ruke.
Izveštaj je još govorio kako na bodljikavoj žici vise mnoga ukočena tela, i kako je zemlja pred žicom pokrivena stotinom leševa. — Josipović, Josipović.
Ništa se više nije čulo. Dugme je kvrcnulo i svetlost se upalila. Duško se izdigao u krevetu, i video dva strašna ukočena oka, i baronicu Ivon koja se nagla nad mrtvacem. Rus je bio nzdahnuo.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
sa svima ličnostima koje ga okružavaju, odnošaji odmah postanu nekako bliži, iskreniji, izgubi se ona svakidanja ukočena uzdržljivost i etikecija, a nastupi neka srdačnost: s čovekom, s kojim nikad reči u životu nisi progovorio, govoriš
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Relja, uspravan, potamnjeo u obrazima kao kakav okorjeli grešnik, prazna i ukočena pogleda, hoda tamo i amo, suvo, iznemoglo šapće i mrmlja: — Čudne li sreće i crna li udesa moga!...
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
izišavši i prošavši pored te njene sobe, trzao bi se od straha videći kako, makar ponoć bila, ona jednako još sedi. Ukočena, sa rukama u krilu i nabranim i uprtim očima u noć i mesečinu.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Oče! — javi se i, uhvativši ga za ruku, htjede da ga pridigne, ali osjeti da je hladna, ukočena. Pretrnuvši od toga dodira: — Oče! — ponovi jače.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Prskala je voda pod nogama, prljava i žuta kao što je lice onoga mrtvaca koji je umro u vodi i samo mu štrči ukočena ruka.
Talasi satanski naleću, kao da se raduju tolikome plenu, voda u širokim mlazevima cedi se niz ukočena mrtva tela... Pa bar da nisu goli... Užasi dana i smrtne gladi ogledaju se na svakoj kosti.
Razleže se komanda „mirno“. Ljudi zanemeše. Čuo se samo topot konja. Komandant se zaustavi prema sredini puka. Ukočena bronzana lica ljudi su odudarala prema sivim topovima. Šlemovi na glavama svetlucali. Komandant reče: — Vojnici!...
Iako smo ogrezli u ratu, svi osećamo lako uzbuđenje. Kao da je svaki u sebi prikupljao staro iskustvo te su lica ljudi ukočena, pogledi puni iščekivanja. Naređenja za pokret još nema. Vozovi su zapregnuti. Ordonansi na konjima žurno odlaze.
Šantić, Aleksa - PESME
64 Na očima s crnom noći A olovom povrh usta, Ukočena srca, mozga, Ležah u dnu groba pusta. Ne znam reći koliko sam U kovčegu snevô tako, Kad se prenuh a na grobu