Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Lažeš! — ciknu kmet. Stanko se trže i pogleda oko sebe. Ona mrka lica ćute, one ukočene oči glede ga kao kakve aveti... On pogleda u kmeta. — Ne lažem, čika Jovo, što bi mi nužda bila lagati?
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
zinulih usta, sa osećajem neke vrtoglavice i potmulom grmljavinom u ušima, Hristić najedanput ispusti revolver iz one ukočene ruke.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Gledala ga je očima koje su bile ukočene, kao kad zmija digne glavu. Hoće, kaže, da mu kaže, nešto, jer mu je naklonjena.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Juca baci žalostan pogled na brata, digne ruke, oči ukočene, počne se nijati, i sruši se. Pala je u nesvest. Brat viče za pomoć, svi se skupe, polivaju je, pod nos joj daju
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
brao je baš oko mesta na kome je profesor ležao bez svesti, i kad je kuglica bila kao orah, starac rastvori prstima ukočene profesorove vilice i natera ga da proguta trave, pa zatraži cigaru duvana i sede, sve gledajući preda se, sve ćuteći i
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
mašte, u osnovu svoga bića hladan i vazda učiteljski moralist, on je neumorno pisao slabe stihove, konvencionalne i ukočene. Relativno važniji je njegov rad na drami. On je jedan od najplodnijih dramskih pesnika srpskih.
Radičevića imala je dah mladosti i proleća, i bila kao oaza u suvoj i mrtvoj pustinji ondašnje bezlične, beskrvne i ukočene didaktične »objektivne« poezije.
Sremac, Stevan - PROZA
G. Paja i gosvoja Kaja ugrabiše priliku dok je Jova govorio, zavaraše mu ukočene oči, i popiše najzad tako zvani »bruderšaft«, a domaćin ne vidi ni bele mačke, nego svršava svoju podužu zdravicu s
Radičević, Branko - PESME
! Odneše nebu, doneše mu jade, To kaže lice, o Bog ti ga ne dô! — To kaže lice to njegovo bledo, To kažu oči one ukočene.
Što će sada Ajkuna sirota? Ujedanput sa dušeka skoči, Nebu diže ukočene oči. „Aha!“... viknu zagušenim glasom, Al' joj nešto zveknu za pojasom.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
ala mi je dobro !«... Stade... maše joj rukom, isto onako kad je buncao, zove je k sebi... Oči ukočene, usta se samo malko smeše...
Ćosić, Dobrica - KORENI
Pa mu je otkopčala čakšire i gurala ruku među njegove butine, ukočene od straha. Da je imao snage, on bi pobegao. Uzela mu je ruku, bez reči, samo je brže od krave disala, i činila njegovom
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Tle se ljulalo od talasa podzemnog Dunava koji je proticao, nadohvat ukočene Jevremove ruke, ljulalo se i od mraka istorije koja je tek doticala, nadohvat mnogih ruku, pa ništa.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
sam ja u onom uzbuđenju bio uradio, podižući i sama do svojih usta svoju ruku, koja kao da je jedina od sve nje, onako ukočene, predstavljala nešto živo, pokretno i ljudsko. I kad to učini ona iščeze, zaista, kao nešto sasvim neživo i nestvarno.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Po mišljenju šutljivih, dok su stvari živjele neizražene, ukočene u nekakvom svome nijemom, nikome saopćenom i nikome povjerenom, nespoznatljivom postojanju, nije se moglo dvojiti o
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Gledaju u mrca, u njegove mokre rasute kose, naduveno lice, oči uprte u prazno, u ukočene noge, oko kojih skupiše se nogavice tankih gaća, i u velike pomodrele izranjene ruke.
Krakov, Stanislav - KRILA
Ropac pređe preko usta, koja se razvukoše, i žućkasti se zubi ukazaše. Oči su bile ukočene. Vojnici poskidaše šlemove i stadoše se krstiti. Duško je jecao, stezao ukočenu ruku, i nerazumno šaputao lešu.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
koliko će usana koje na domu čekaju vreli, slatki poljupci, puni nege, ljubavi i milošte, osvanuti sutra neme, hladne i ukočene!...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
A i ta piramidalna divizma, sa širokim, srebrnastobelim listovima, podseća na uspravne, ukočene siluete vojnika. Tu-tu, tu-tu! — trubio je šofer. Deca su užurbano trčala i sklanjala stado sa puta.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
je mrmor njegovih nerazumljivih reči, usne koje su se neki trenutak ranije micale, postale su modre poput ilovače, ukočene u zadnjem očajničkom pokušaju da nešto izgovore, uhvate još koji dah vazduha ili makar samo to da ostanu otvorene kao
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Gr-u! A telefonista se strašno iskreveljio, vilice mu crvene i razjapljene. Gr-ru! Ali zašto su mu oči iskolačene, ukočene? S teškom mukom se pridigoh. Telo drhti, te se naslonih na zemljani zid. Gr-rru!... Mnogo dima. Nešto me guši.
Oni najlakše svrše. A neki padnu, te ih sutra nađemo ukočene na ledini. I meni se nevoljno nameću predstave čudne i grozne, jer su i utisci mučni i teški.
Oseća se odnekuda i dah limunovog cveta... Sa mora dopire laki šum talasa. U daljini cvile šakali. Agave večito ukočene i trome. I među njima stražar iz nekog šumadijskog sela. — Lepa je ovo zemlja, ali nekako jednolika i tužna...