Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Steglo me nešto u guši, pa ni mreti ni živeti!... I opet oboje sagoše glavu... Suze su kapale, pa i prestale. Suvo, ukočeno oko gledalo je u hladan puhor na ognjištu... A napolju je svitao dan.. Prođoše tri meseca u Tuzi I žalosti.
Izgubi i glas, ruke mu se uzeše... Gledao je samo ukočeno, a ničim nije mogao mrdnuti... Najedared, taj čovek zagrme strašnim glasom: „Ja sam Stanko!...
Dučić, Jovan - PESME
Niotkud ni vetra da se javi šumom, I zaplače gdegod za krstom, za humom. Niti smrzlo zvono čas da kucne koji, Ukočeno, mirno, još skazaljka stoji, Pokazujuć tako sred doline neme Sat, kada je najzad umrlo i vreme.
Kliktao je kao dete, zovući, lepršajući kao prvi leptir, kada igličastim kljunom uhvati za jedno hladno i ukočeno srce... To je bilo pre dvesta godina.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Poverljivo, blago, kuražno, pa desperatno. A sve skupa strašno, nejasno i ukočeno. I na mome drugu Joci video se jedan težak utisak.
Ali tek što sam bio otvorio vrata i video onaj Značajan pogled koji, kad su vrata škripnula, beše ukočeno upravljen povrh njih — tek sam, velim, odškrinuo vrata, a neki zatvarač koji osećam da je unutra, u meni, htede ih
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Nakupovao simite, penjerlije iz furundžinica. Poređao po grobu. I, ukočeno, čisto očajno pogledom moli popu da što pre dođe do njega, prepoje, te kako bi mogao da ide, pobegne, ne sluša oko sebe
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Sednite, da čujem dalje, — reče mati, ukočeno pogledavši u Marka a prekrstivši ruke. — Sam sebi sam provodadžija; hoćete li mi Micu dati?
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Tada, najedanput, njegova drhtava ruka jako pritište slušalicu i on se odazva pa se ukočeno zagleda u zemlju i pobledi. I tako zaprepašćen i smrtno bled drhtao je i slušao neko vreme.
On grčevito stuknu korak nazad i preneražen, užasnut kao da se ruši nebo zastade ukočeno, mrtvački. Onda nekoliko trenutaka nastade duboka, strahovita tišina, pa se on uhvati za glavu, i viknu: — Jelena, i
ja volim hrabrost i snagu. I ona široko otvori oči, pa ga pogleda nekako nepomično čvrsto-ukočeno i oprezno kao mačka, pogledom u kome se videla sva ona požudna čežnja i strast za snagom.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
svojim krupnim, crnim, očima, od početka, milo, a devojče ga je gledalo, kad bi im se pogled susreo, čudno, ukočeno. Prema običaju onog vremena, i mati i kći, imale su otkrivene grudi, jako, tako da je Isakovič, ušeprtljivši, oči krio.
poče da ćereta, veselo, ne skidajući oka sa Pavla, a to levo, podnadulo, krvlju pocrvenelo, oko, gledalo je, kao zauvek ukočeno. To oko je Pavla posmatralo, strašno.
njegova žena, Varvara – koja je dobro poznavala te plave oči – mogla da primeti da Petrovo levo oko, katkad, ostaje kao ukočeno, i gleda, u nebo, čudno, ukoso, kao razroko.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
U celokupnom njihovom sklopu, u njihovu načinu držanja i kretanja pada odmah u oči nešto kao teško, ukočeno, rđavo istesano. To su nedovršeni ljudi.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Moja majka ju je ukočeno posmatrala, a onda zatvorila oči kao što ih zatvarate pred isuviše jakim svetlom. To je bio vrhunac, a zatim je
Za uzajamno razumevanje. Bože! Bože! Bilo je svečano do ludila. Rašida je stajala mirno kao vojnik, ukočeno buljeći preda se. S jedne strane stajao je njen otac, s druge brat. Ludi ste ako mislite da sam imao petlju da joj priđem.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Kakvu ruku?! — reče ubezeknuta Sokolovićka. — Ruku vaše Juce, da se za mene uda. Sokolovićka gleda ukočeno Šamiku, misli da je poludeo. — Šta vi, gospodine, govorite? Da uzmete Jucu? — Jest, da uzmem Jucu.
Svi su oko nje, i sam doktor; dugo neće trajati. Već je pred noć. Svi plaču. Ona gleda ukočeno na brata. Brat priđe k njoj, počne joj maramom zrak rediti, da joj je lakše disati.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
sve svodili na moralnu i patriotsku pouku i njihovi stihovi bili su knjiški hladni, starački mudri, visokoparno svečani, ukočeno pravilni. Radičević, sa smelošću sasvim novoga i sasvim mladoga čoveka, prekida sa tim krutim spisateljskim tradicijama.
staranje o efektima koji se postizavaju kombinacijama reči i glasova, sve to čini utisak nečega hladno usiljenog, ukočeno otmenog, i katkada gotovo prelazi u manirizam.
nad starijim refleksivnim pesnicima srpskim on ima veliku nadmoćnost: dok su stari bili knjiški hladni, starački mudri, ukočeno pravilni i visokoparno svečani, Rakić je u isti mah i misaon i topao, i književan i neposredan, i rečit i prirodan, i
Milićević, Vuk - Bespuće
Sve puno prašine i mraka, tmurno, ukočeno i zamrzlo. Kako mu je srce udaralo, s koliko bola zario je glavu u jastuk, tražeći malo topline u svojim uspomenama da
Radičević, Branko - PESME
Tako tužan, kâ to sada, Nije bio još nikada. On je glenu, ao jada! Prepade se ona mlada, Vide oko ukočeno, Silnom tugom umoreno, Beše u njem' i sijanje, Ma ko stražnje to tinjanje, Kako oko jadno sjaje Kada telo dušu daje.
Zače s' duša otimati, Zače sile prikupljati. Još je telo skamenjeno, Još mu oko ukočeno, Još on glavu, još obara, Ma već tio progovara: „Ona mrtva, da, mrtva je, Da je ubi, istina je.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Posle se jedva pribra, postoja malo, i, uzdahnuvši silno, opet sede ukočeno uz zid. — Ti si, gospodine? — šanu a neki nov, stran, ponizan, učmao i bezživotan tvoj glas prepade me.
Nijedan mi se od njih ne približi i uteši. Bojali su se. Moje gospodsko odelo, hladno, ukočeno držanje uzdržavaše ih. Na podu, blizu zida, na asuri i starom pokrovcu beše bačen „jorgan“ — pokrivač, a iz njega
široko predsoblje, kujna, gostinska soba, sa otvorenim vratima, prozorima — sve je izgledalo nekako svečano, čudno, ukočeno.
U fesu, vezanih vilica... Ispod njega beli se čaršav. Do glave mu sedela je mati i ukočeno, nemo gladila mu je i ispravljala pramenove njegove kose po čelu, ispod fesa.
A one još u jači, veći plač. Kao da se nadmetahu. Odjednom sve umuče iznenada. Iz kujne pojavi mu se otac. Ukočeno dođe i stade više glave Mitine. Gleda ga, gleda, pa huknu: — Mito, sinko, što bre ovo s nama uradi?
Ču kako mužu joj u šali dobaci: „Ti zaustavljaš, a ovamo jedva čekaš da ostaneš sâm“... Zatim uze svirače. Ukočeno prebaci koliju, nabi fes, da bi izgledao što više pijan, naredi sviračima da mu sviraju i pevaju.
Zatim pravo, ukočeno, ode sa sviračima koji su mu pevali: Poduhnuše saba-zorski vetrovi... U tom napolju već je bio jak mrak, drveće
— Nane, nane, mori!! — zaplakala se. — Nane, nane... — grcala je tako stojeći ukočeno i cepteći od straha, da je bilo muž ili ko iz kuće ne vidi, ne čuje gde plače.
Ide; noge ga ne drže. Svirači već ne mogu da mu sviraju. On ide, ne spotura se, samo se ukočeno zanosi, nabija jače fes — ili ga baci. Zapoveda Ciganinu da mu ga donese.
Samo mu jače odudaraju oni njegovi puni, crni brkovi od bleda, koščata, a sada još i mrtvačka lica. I ispred Anice ukočeno, sve više počne da se diže. Pogled mu strog, mračan, uprt u nju. Ona ništa ne sme.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ni sa koje strane ne čuju se pucnji, te i ne znamo pravac marša... Dugo smo čekali. Ono ukočeno stanje pred polazak, kada se zatežu bluze i nameštaju šajkače, postepeno popušta.
Kao da bismo želeli da prodremo pogledom kroz taj zastor, svi ukočeno gledamo u te vrbake, odakle dopiru uzvici vozara i neka larma.
sve su dalje, još neko romorenje... Najednom se sve utiša. Samo noć i jeziva tišina... Petar nišandžija obrglio cev i ukočeno gleda u daljinu. Tempirač leži potrbuške, obuhvatio šakama lice i gleda u zemlju.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
je li živ ?... Kako ovo gleda?... Ovo nisu obične žive oči, ovo je mrtvo staklo, pa se samo sjaji... stoji tako ukočeno, bez pokreta, bez ikakva znaka života. Staklo!... mrtav!... mrtav!...
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Vasilije briše znoj, pali cigaretu. Jelisaveta ukočeno sedi na koferu, kao da je zagledana u neku tačku koja ne postoji.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Gnjurac spasilac, pošto je već bio nabacio zamku od užeta na u pesak zaronjenog druga, odjednom je ukočeno zastao i ostao u mestu bez i najmanjeg pokreta, za tim je polako seo, uhvatio se za kolena i tako ostao kao da
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Sofka, jedva držeći se na nogama, poče da muca i da pita glasnika: — Kako? Gde? — Ne znam, gazdarice — isto onako ukočeno stojeći, brišući znoj i suze, nastavljao je ovaj.
Brzo tamo podigli svekrvu, polili je vodom i uneli u sobu. Seljak je jednako onako ukočeno, visoko stajao napred u kujni i na iznenađenja, uzvike odgovarao jedno te isto: — Eto tako... Gazda... Svrši se...
Pandurović, Sima - PESME
SEVERNA NOĆ Nedogled pukla večitoga leda U vedroj noći svetlucavo siva; Zamrznut mesec ukočeno gleda Na sante, suve šibljike bez bola; Studeni vetar širom poduhiva Sa severna pola — Noć! Noć!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
u kotlacu mu poigravaše jabučica; lice mu ublijedilo, kao samrtniku; zenice mu, neobično raširene, zastale gledeći ukočeno na nj. Čovjek razumjede sve. Na licu mu se razli velika sjeta i uzdah mu se ote iz grudi.
Arambaše sjedoše u kraj njega, a ostali malo podalje, očekujući svi da on započme. Ali on gledaše ukočeno, kao čovjek koji gleda nešto na daleko, ama na daleko. Najzad Milić prekide mučanje.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Po čitave časove sjeđaše na trijemu, pred svojom ćelijom, gledajući ukočeno u kakvu stvarčicu u dvorištu, kokoši ili mačke, pa čak i dim koji se izvijaše iz kujine.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Odvi mu pelene i na modrikaste, hladne grudi prisloni uvo: ne čuje srce. — Anđo, Bog nam uze „levog“ — reče mirno i ukočeno se zagleda u nju, s mrtvim detetom na rukama.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ćutali su. Njegovo ukočeno lice grčilo se uvek u onoj užasnoj napetosti i jadu. Disao je teško, ubrzano, kao da se s najvećom mukom penje uvis,
oboje ćemo ti umreti. A ti, ti ćeš nas žaliti, pa ćeš se posle, kao i svi, oženiti. I posle toga ukočeno zagleda u njegove užasnute zenice kao da bi htela ono nemoguće: da prodre i da sazna čak n najintimniju tajnu njegovih
Moj saputnik, neki mlad medicinar iz Jagodine, koji se školuje u Beču, stegao flašu između nogu, i ukočeno gleda one vojnike, što povezanih glava i ruku — naročito, ruku — promiču pored nas.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Jednom su mu šake upale u mašinu koja je bila u pogonu i otada mu je nekoliko prstiju bilo ukočeno i krivo. Ta deformacija prstiju, koji su ličili na sokolove kandže, oštre crte lica, kriv nos, buljave oči, njegov
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Besvjesno gleda u čedo položeno na sto. Nad njim se nadnijela majka mu, ukočeno gleda u nj i, vidi se, u brizi je što će s njime.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Zbunio ga sinovljev poklič i stao ukočeno kao stup. Ni da korakne napred, ni da izrekne kakvu reč. A nauman je bio da uđe odvažno, da prvim svojim držanjem
Krakov, Stanislav - KRILA
Vojnici odvlače ukočeno telo. — Samo da nas ne napadnu dok se ne utvrdimo, — govori major Dušku, koji čuči do njega. Zveče mali ašovi o
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Ono jedno bolesno oko bilo je stalno otvoreno, ukočeno i celom je licu davalo surov izgled. Drugo je žmirkalo, i neprestano bilo u pokretu.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Kod kuće je! Podnimio se na obje ruke i odbočio na gole, suvonjave laktove, pa ukočeno, blesasto zuri u nešto pred sobom.
— izdera se osorno, odboči na laktove, spusti obrve, pa se udubi svom snagom u nekakve crne misli i ukočeno se zagleda u zapadno nebo. Veče se primiče.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Znao je da je sve to ništa i zato je išao mirno, ukočeno, pognute glave. Kad dođe do kapije, otvori je, prekorači prag ali, oh! oseti kako mu se u kuću ne ulazi.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Svejedno, ja sam vičan sve brzo posvršarati. U Americi to ide; uno, due! — Govori naglo, šeta se ukočeno po dućanu, i svaki čas kašljuca. Ivo ga sa čuđenjem posmatra.
Zasve primijeti da gospodin upravitelj jelnako ide ukočeno, u potpunoj, teškoj uniformi. To je najednom upalo u oči i presvijetlome gospodinu: — Gospodine upravitelju, možete se
— Fala! — ponovi on, i skide sa ruke svoje bijele rukavice, pa ih objesi o balčak zlatne sablje, i — ide ukočeno naprijed, a sablja mu cuka po putu. Ivo se čudi i dođe mu da se smije, i pogleda u oči gospodina upravitelja.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
bledo detinje lice sa ispucalim pobelelim usnama od groznice, pa one krupne suze koje se kotrljaju jedna za drugom niz ukočeno lepo lice materino, pa onda ona jabučica očeva što se diže i spušta niz grlo.
Ništa nije pomoglo što je potrčao, izgleda u očajanju, i što je zatim dugo gledao, ukočeno stojeći s ove strane reke, u mrtvu, izrovašenu kamenu ploču što se nadnosila nad vir.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— I izađe. Nesrećni otac Milanov je mogao. Ukočeno je gledao u postelju, kako ne bi promašio čas kad će Milan dići ruke — tako je verovao starac — ili još jedared
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Sa njihovih lica kaplju graške znoja. Njihov je pogled zamišljen, a lice ukočeno. Išli su žurno. Na čelu bataljona jahao je komandant. — Zdravo druže! — obrati mu se potpukovnik Petar. — Zar i ti?
Petrović, Rastko - PESME
sve I za vratima čekah krišom rođaj ti večno slavan I jedino rad tvoga lika žrtvovah one sne Ceo dan ostah skriven ukočeno motreći ti hod Potom bih noću besneo divlje, vikao zvučne reči I međ onima što me kore ne bih razaznavao rod Jedino bih
Ceo dan ostah, krišom ukočeno motreći ti hod, Potom bih noću besneo divlje, vikao tajne reči, I međ onima, što me kore, ne bih razaznao rod; Jedino
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Dva mala istraživača skameniše se u mjestu. Jovanče samo što okrenu glavu i ukočeno se zagleda u Mačka kao da nijemo pita: — Šta je sad ono? — Gasi! — prošišta mu Mačak u samo uvo. Prekidač kvrcnu.
— Ehej, šta si to sakrivao u šumi? Nikoletina se skameni u mjestu i problijedi. Zurio je ukočeno u dječaka, pa istom zavrti glavom. — Znamo se mi dobro, mudra maco moja.