Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Ostupi!... — reče on i ustuknu ga pogledom nekoliko koračaji. — Stoj! Pravo stoj! Lazar se ukočio kao kolac. — Sad, kad tamo odeš, pozdravi tvoga babu, Marinka, pa i lepog agu Krušku!...
Teodosije - ŽITIJA
Ko tvoje, Hriste, da iskaže sile? Ko milosrđa tvojih da ispovedi mnoštvo? Onaj koji je umro i bez duše se ukočio i sasušio, i koji je za pogreb spremljen, da se preda materi zemlji, molitvama svetoga opet dobija dušu i ubrzo oživljuje!
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Trgla se preplašeno kao što se trzaju životinje kad im priđete odviše blizu. Za trenutak sam se ukočio i pričinio se jako zauzet udicama. To ju je ohrabrilo. - Mislite da su navikle? - Sasvim sigurno. - Kako znate?
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Čist sjaj plavog neba ukočio mu je oči, tako da je ostajao dugo, nepomično, zagledan. Tad, kao i njegovim ljudima, prvi put mu dođe misao i neka
Bio se ukočio i nije mogao da korača. Posle sahrane gospože Dafine i odlaska Aranđelovog, naselje ispod šume i kuće Vuka Isakoviča
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
On nije uobičajen, pa opet je —program. Pouka, ma koliko mudra i zaobilazna bila, ipak je samo pouka. Jasan plan ukočio je igru, neprestano je prizemljujući, i sve uzlete mašte vraćajući u kolosek fabule.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— Ne, brate... — tresla se ona i mucala; — ali, da idem. Čekaju me... traže... Ita odjednom stao pred nju. Vilice ukočio, stisnuo, kao da ne dâ da mu zubi cvokoću. I svom ukočenom licu silom je davao smejanje. A osmeh mu bio kratak, leden.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Uveče ga povede sa sobom kući da prenoći i tude mu ukaže svoje blago. Tivtiz se ukočio od čuda gledajući toliko blago, pa ga upita: — Pobogu, brate, otkuda ti toliko blago?
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
A kao munja dotle je išao. Najednom, trolejbus se ukočio, Trole se izvile ko kriva slova, — A onda je dalje prošišao ... Svi su vikali: „Kakva je to vožnja!
Minut po minut, pa i sat po sat Prolaze — vreme tajnim tokom teče. Smrzli mi se prsti, ukočio vrat, I, neosetno, prođe veče. U ponoć, Mesec obasjava selo. Zec se, u šumi, podvlači pod kamen.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Kad drmne onoga u sredi, on se ukočio kao kolac, pa ne sme da mrdne. „Ovo je moj,“ — rekne vuk, pa ga ščepa, izvuče pred kolibu i pojede svega.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Kad bi naišao na kakvo selo, onda bi se ukočio i pritegao vođice, dižući prašinu i divljenje, a kad ugleda Zvrljevo, onda obode pomamnoga „bilca“, pa proleti preko
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
A tada, oh tada, jezik bi mu se najedanput nemilostivo ukočio, i on bi, ćuteći i utučeno, prolazio čoveka bez pozdrava.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Čist sjaj plavog neba ukočio mu je oči, tako da je ostajao dugo, nepomično, zagledan. “337 Nigde Isakovičevo opažanje nije - na dugome putu od
Krakov, Stanislav - KRILA
Osećao je po sebi krv, no nije znao da li je njegova ili tuđa. Nešto je prošlo kroz njega. Pogled se ukočio. U očima je bilo nečeg oštrog kao vrhovi noževa. On nije više pitao zašto, zašto?
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Ona se ne sme seći, jer ko bi potegao sekirom na nju. »namerio bi«: ukočila bi mu se ruka ili noga, ili bi se i ceo ukočio, ili bi se ma od čega razboleo (St. Dim.). Drvo, i kad samo padne, na oganj se ne meće (St. Dim.).
brest i dub, »samo drvo« ili »samovilsko drvo«, pod kojim se ne sme sedeti, ni pljuvati, ni spavati: ako bi ko zaspao, ukočio bi se ili bi se probudio »na nekom drugom mestu« (GEI, 9—10, 115, Sretečka župa). O j.
Ćipiko, Ivo - Pauci
—Ali ima još jedna, — opazi starješina. —Trebaće naložiti veliku vatru oko mrtvaca, da omekša... Što misliš, ukočio se, a oko njega sve smrzlo ... Ne popušta ovo vrijeme tako lako: vidićeš muke dok ga ispružimo... — Da, da, treba!
Upravitelj, u potpunoj uniformi, redovito zakopčan, ukočio se pred vladinim dostojanstvenikom i pozdravi ga po vojničku, s izrazom lica koje iskazivaše silno poštovanje i strepnju
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Onoga dana, kad je išao u vinograd i prolazio Rimskom ulicom, odjedared je ukočio korak ispred kuće Harisijadesove: nešto ga je gonilo da uđe.