Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Na sredini je veliko ognjište na kome vazda vatra gori. Oko vatre ukućani sede; kraj ognjišta večeraju i razgovaraju, pa tu i umorne kosti odmaraju. To su odeljenje zvali „kuća”.
Beličast dim vio se na badžu i išao pravo k nebu, kao čista duša pravednikova. Nogić zakuca na vratima. Ukućani se izbudiše čim razabraše njegov glas. Dočekaše ih da veselije biti ne može...
Više po nagonu nego što je osećao potrebu da se od kiše skloni — on uđe u kuću. Ukućani stojahu nemi oko ognjišta. On ne pogleda nikog nego sede na svoje mesto. Tišina ovlada. Niko ni da dahne.
I sama pomisao da će serbezno prekoračiti svoj prag, razdragala je Stanka. A već ukućani: majka, braća, snahe, dečica... Pa Jelica... ta hrabra, lepa devojka!... Srce mu je igralo od radosti!...
I to se čini oprema kao da je najmirnije doba!... I ukućani se raduju i vesele!... Sprema se kićena čutura, podnizana niskama talira i cvancika, i jedan ukućanin uzima, meće u
Zar se džaba pobratio sa Zekom Selakovićem?... Aleksa veseo, Petra vesela, ukućani tako isto. Snahe zadirkuju veselu Jelicu, a ona, sirota, beži od zgrade do zgrade da se skloni od zadirkivanja!...
Ako bog da te prevalimo ove dane preko glave, lako ćemo se veseliti. Laku noć! I počeše se razilaziti. Ukućani ih ispraćahu. Sve oborilo glave... Aleksa uđe u kuću. Pored ognjišta seđaše nekoliko suseda i Sima knez. — Pijete li?
Susedi i Sima digoše se. Zalud ih zadržavahu, nijedan ne hte ostati. Bilo je gluvo doba kad ukućani sami ostaše. Žene su spremale po kući. Petra im reče da ležu. U taj par izide Stanko iz očeve sobe.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Jedna po jedna klupa ispred kuća pod bagrenjem ostaje prazna. Ukućani sedeli ispred kuće posle večere i razgovarali se o mnogim raznim stvarima.
A šta su radili njihovi ukućani; šta popadije i ćerke im, šta g. Pera i Šaca — zapitaćete, radoznali čitaoci. G. Pera se odmah drugi treći dan po
Viče za pomoć, a na viku njegovu lete u pomoć usplahireni ukućani; uhvate ga za uši, pa izvuku najpre njega iz čizama, a posle čizme iz blata.
Što ti je, bože, leventa i staro gospodstvo! Tako mora svaki pomisliti kad ga vidi i pokisla i ipak ponosita. Ukućani se povukli u kuću, pa retko i izlaze u avliju. Kujna im je sad najmilije mesto. Tu se uveliko sprema zimnica.
Iz avlije se diže gust dim i liže plamen od zapaljene slame u visinu. To se prlji zaklano svinče, i greju zadovoljni ukućani oko vatre.
i od njih trista nekih stvari načiniti, od kojih je sve jedna od druge bolja za jelo; a njima će posle prekraćivati ukućani vreme u doba kratkih dana i dugih noći.
Povazdan stoji kraj vatre lonac s kukuruzom koji se onako okrunjen, u zrnu, kuva, i šakama ga jedu ukućani celoga dana, ali zato i izgleda sve po kući zadovoljno i okruglo i debelo, samo što ne grokće od debljine.
— Dobro doš’o, Nićo, — dočekuju radosno ukućani i skidaju mu i kabanicu i doroc. — Ala da pasje noći, tane mu gosino! — veli Nića. — Taman za lopove!
Jednome da ostavim moj »bokteraj«, a druge će bog izvesti, što kažu, na put... ’Ajd, spas’ bog, ukućani! — Ama to, to mi samo nije milo, taj tvoj »bokteraj!« Mnogo skitaš noću, Nićo, pa bi’ venula za tobom, bojim se!
A zatim se gasi sveća u kući, prestaje šapat i nastaje tišina. I iz topla perjana kreveta slušaju zadovoljni ukućani tiktakanje duvarskog sahata, kišu kako lapa u prozore, i vetar kako zviždi, kako trese prozore i tresne od vremena na
iz topla kreveta, čuje se kako lupkara u prozore i čuje se rog Niće boktera koji je duhnuo dvanaest puti, ali Tocilovi ukućani čuše samo triput; ono ostalo puta odneo je vetar u druge sokake, u drugu »parokiju« drugoga boktera.
mu još metli ular na vrat, pa otišli s konjima, a njega ostavili k’o nikog njegovog; a on kad se probudio, jedva su ga ukućani kurtalisali oni’ amova! Eto, tako! A još spav’o u štálogu; ’oće čovek da čuva svoje konje!
Afrika
Kamion koji ima da nas nosi, i koji tek ima da se tovari crnčevom sirovinom, stoji prazan, napušten, prašnjav. Ukućani ne umeju da objasne otkud to zadocnjenje, ni kad će se domaćin, Mej N'gesan, opet pojaviti.
Pitam je šta je to, ali, pre no što mi njeni ukućani i odgovore, zaspim. Toliko sam zamoren od putovanja, opijen skoro umorom, da je dovoljno da sednem bilo gde na miru pa
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Psi su lajali. U vratima Herrenhausa, u bašti, između dva bela stuba, obrasla ružom, pojaviše se ukućani. Neki čovek neobične gojaznosti, u čizmama do iznad kolena, u belim, jahaćim čakširama, od kože – neka žena, u žutoj,
Dugo je trebalo dok su se ukućani probudili, i dok se u prozoru pojavila, uz svetlost sveće – kao odsečena – glava gospože Kumre.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
’ Na to opet ukućani uzmu dijete i bave se š njime, doklen gođ ne zaboravi na sisu.“²⁵ Veoma često se dojke mažu crvenom ili crnom bojom i
A kada idu ulicom, domaćin ide napred, a ukućani koji ga prate pozadi, na pristojnoj razdaljini. Kada domaćin ulazi u kuću, svi prisutni odmah ustaju i bržebolje mu
U srpskoj patrijarhalnoj kulturi, u velikoj zadružnoj porodici, dete nije briga samo roditelja, babe i dede, već se svi ukućani brinu o vaspitavanju dece. Obično „planinka“ („reduša“) nahrani, obuje i obuče svu decu, a ne samo svoju.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
pasa, sasvim iznenada iza šumarka, hajdučki ukopana u kosinu brega, poluskrivena visokom travom i kamenim ogradama. Ukućani ih ljube u usta i iznose pred kuću težak slavski sto.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Duge zimske večeri, ima se vremena, pa djed zapeo da svog imenjaka ugoni u vjeru. Zatvore se u starčevu sobu da im ukućani ne bi smetali i smijali se, i otud se ubrzo začuje potuljeno žuborenje: — Oče naš, iže jesi na nebesi ...
Primiše ga čak i naši ukućani, naravno, gostu iza leđa. Jedino je moj djed, s naglašenim poštovanjem, u svakoj prilici pominjao kamarata samo po
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Naišla si kao lak oblačak, tvoj me pogled za tren obeznani, zaboravih ime i očinstvo, kako mi se zovu ukućani. Iznevjerih poput sablje tupe. Mala moja iz Bosanske Krupe!
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Ne, ona je sigurno zaspala iza kokošarnika. Čeka da se ispile mali. Nađi i jedan limun. Ukućani se počeše lagano skupljati. Ceo je svet hteo da zna šta čitam i da li dolazim od Logorne ili Pankorbe, tj.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Psi su očajno lajali. Ordonansi zalupaše na vrata prve kuće. Ali iz kuće se niko ne pojavljuje. Ukućani su ili pobegli, jer se danas iznad sela borba vodila, ili su prestravljeni, te ne znaju na koga će naići.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Beše to prosta seoska kuća sa jednom velikom sobom i »kućom«, a prema velikoj sobi beše pregrađena jedna manja, koju su ukućani zvali odžaklija, i ako u njoj ne beše odžaka.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Cijeloga ljeta, u dugim podnevnim časovima, kako užinaj, djeca odleti u šumu. Stariji im, i brat, i gotovo svi ukućani u to doba spavahu. Dva puta u nedjelji išli su i u dvorac, a uvijek im je teško bilo otuda odmaći se.
“ Toliko je i on znao srpski. U to ženske donesoše večeru. Jeli su i razgovarali se. Dva prijatelja zasebno, a ukućani sa slugom. Onaj se bješe već oslobodio, te poče pomalo i šalu zavoditi, jer bješe šaljive ćudi.
Ćosić, Dobrica - KORENI
stidno i poročno u kući u kojoj se davno nije čuo smeh, gde su svi plašljivo i mrzovoljno mrmorili i šaputali, ne samo ukućani, već i sluge i nadničari što su galamili, smejali se i zviždali samo do vratnica i lese visokih, mrkih jasenova, da bi
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Zato je shvatljivo što ukućani nisu mogli da na njemu primijete ništa osobito, sve i da je nečeg naročitog bilo. Prema njihovom kazivanju, moglo je biti
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
) Hvala! MOMAK (pokloni se i odlazi). XVII ŽIVKA, zatim SVI UKUĆANI ŽIVKA (najpre se slatko i detinjasto smeje, otvori pismo, seda u fotelju da ga čita, ali se u tome trenutku seti i ode
Petrović, Rastko - AFRIKA
Kamion koji ima da nas nosi, i koji tek ima da se tovari crnčevom sirovinom, stoji prazan, napušten, prašnjav. Ukućani ne umeju da objasne otkud to zadocnjenje, ni kad će se domaćin, Mej N'gesan, opet pojaviti.
Pitam je šta je to, ali, pre no što mi njeni ukućani i odgovore, zaspim. Toliko sam zamoren od putovanja, opijen skoro umorom, da je dovoljno da sednem bilo gde na miru pa
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
grančicu, i ulazeći s njom pita ukućane da li slave mladoga Boga; kad mu ukućani potvrde, on sa grančicom u ruci blagosilja za plodnost, pa onda zabode grančicu više ognjišta u zid, i tu je niko ne
Pre toga stave busen trave pred vrata. Na busen stane onaj koji je doneo naforu, a svi ukućani po stareišinstvu mu prilaze, ljube u ruku i primaju po parče nafore« (GEM, 31—32, 1968—1969, 386; upor. i GEM, 42, 429).
živini u koturu od konopca u kome je donesena slama (pri tome se živina ne vabi, da je ne bi pojeli kopci), a zatim k. ukućani bacaju na polaženika i on na njih (SEZ, 64, 195 1, 160).
u koji stavljaju zrna od pasulja, pšenice, sočiva i seme od tikve — ,da bi rodilo preko godine̓. Svi ukućani jedu k., a ostatak daju živini i stoci. Jedan deo k. domaćica baca kroz odžak — ,da nahrani mečku̓.
u Orebićima, kad mladoženjini ukućani na svome pragu dočekuju nevestu, posipaju je pšenicom i kukuruzom pevajući: »Evo nama neviste, Pospimo je šenicom, Da
»za večeru domaćin prvi zahvati malo pasulja, pa obnese kašiku oko suda, prosipajući pomalo po sofri, a zatim svi ukućani istom kašikom ,kusnu̒ pasulj po jedanput« (ibid.
, okolina Jajca); ostatak pasulja sa ove večere (i beli luk) »ostavljaju do Krstovdana, kad svi ukućani okuse pomalo« (GEM, 28—29, 1965—1966, 204, Resava).
meću se na mlade voćke, a ugljen od b. meće se na svaku voćku i posipa se po korenu gubave smokve; svi ukućani piju od vina kojim je b. preliven.
Ćipiko, Ivo - Pauci
—Hvala ti. —Dakle? — javi se nanovo župnik. —Šta ćeš? ... idemo na objed, podne je prešlo. — I rastadoše se. Ukućani bijahu već svi posjeli.
— Zbogom! — napokon istisnu mladić i htjede da još nešto reče, no ne mogaše. Tek što je živo zagrli. Dođoše i ukućani, i on se s njima redom izljubi. Prvo nego će otići, nanovo se još navrati k djevojci.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Bio je negde na putu, ali se kući vratio samo njegov konj Mrkuša, bez svoga gospodara. Ukućani sluteći zlo, pođoše tragom konja, koji se raspoznavao u snegu.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
“ Ne skita se ona, čedo; Kad nastanu topli dani, Doleteće, zapitaće: Kamo mali ukućani? A uz nju će doleteti Mnogo, mnogo živih ptica, Pa će opet oživeti Naša lipa i baštica.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Pa ostavi sve, zatvori oči i pevuši. Ukućani su pričali: kad počne da pevuši, možeš doći i vikati da kuća gori, ona ne čuje i ne odgovara.
— „Tamo u mom kraju — kaže gospa Nola — mi nismo navikli da u crnu kafu drobimo, pa od mene primili to i svi moji ukućani.” Opšti smeh. Gospođica Kanački, česta poseta kod Julice, preuzima reč.
Subotom uveče, svi ukućani, milom ili silom, izmiveni i očešljani. Bračni parovi porodice subotnje noći spavaju razdvojeno.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Povodom ovih podviga roditelji moji i svi ukućani utvrdili su da sam „vrlo živo dete“, te se majka čak i prilikom poseta brižno vajkala: „Ja ne znam šta ću, moram
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— dobacuje jedan od pešaka, koji treba da ih sprovedu do prvog sela. Navikli su vojnici na takve zbegove. I njihovi ukućani bežali su isto ovako pred navalom neprijatelja, pa su na kraju ostajali nezaštićeni nasred puta.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— Još je smešniji od tebe! — zagnjurila je mladiću lice u rame, pa otrčala da počisti dvorište pre nego što se ukućani probude... — Princeze ne čiste dvorište!
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
U toj kujni su se i čeljad i ukućani prekodan najradije bavili. Kujna je bila najmilije i, tako reći, najtoplije mesto u prostranim konacima
Izgledala je kao bula s jašmakom i feredžom. S ulice je bio samo beo prost i jednostavan zid, tako da ukućani nisu imali nikakve veze sa ulicom. Prozori s ulica im nisu odvraćali pažnju porodice na svet što prolazi.
Pa i ukućani primetiše na derištetu neku promenu. Uostalom, i ukućani je ne smatraju već više za dete; to se vidi i po tome što sad
Pa i ukućani primetiše na derištetu neku promenu. Uostalom, i ukućani je ne smatraju već više za dete; to se vidi i po tome što sad mnogo štošta i ne govore pred njom, nego kad hoće tako
Srećom niko ne prolažeše ulicom, jer već beše vreme kad građani spuštaju po kućama čiviju na portu, i svi ukućani već davno su kod kuće.
“ jer je bio lepo dočekan, slatkim poslužen i kafa poručena, ali kad je otpočeo jednim podužim uvodom — koji ukućani ništa nisu razumeli i prešao na stvar i razgovetnije rekao zašto je došao, tražeći čak i Zonu, da s njom progovori,
ništa nisu razumeli i prešao na stvar i razgovetnije rekao zašto je došao, tražeći čak i Zonu, da s njom progovori, ukućani se prosto zgranuše, pokazaše mu vrata, i tako ode i bez kafe, zadovoljan što nisu, kako su mu pripretili, pustili s
Ali to što je obukao pantalone gugutkine boje i poneo skupoceni štap od abonosa davalo mu je svečan izgled, i ukućani su odnekud slutili da se domaćin krenuo na vrlo važan posao.