Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Kad iziđem u avliju, vruć, jak vetar duhnu i otvori kapiju. Ja iziđoh na ulicu. I kao da u daljini videh peševe od Đorđevog kaputa kako ih nosi vetar, i još kao da čuh dva-triput udar njegove štake o
Taj dan bio je subota. Kad iziđoh na ulicu, ide svet kao i obično; svaki gleda svoja posla. Silni seljaci doterali koješta na pijacu.
Zatvori vrata pa iziđe na ulicu i lagano se uputi kum-Ilijinoj kući. Pričao mije posle Toma, kum-Ilijin sin, da je se moj otac s njegovim zatvorio u
Mara mu poli da se umije, i starac, iako oslabio, ipak stalnim korakom prijeđe ulicu i uđe u crkvu. Ali njegova podjela imanja osta.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
kućom i da se javlja mimoprolazećima i da daje savete Juli koja sedi pored nje ili Žuži koja u to doba obično poliva ulicu ili plevi zubaču, da ne bi sedela besposlena, jer besposlenost je, govorila je gđa Sida, izvor tolikim porocima.
a gđa Sida se šetala po sobi, zastajkivala kod prozora, i gledala bez ikakvog interesovanja i izraza kroz prozor na ulicu, i jednako mislila, ali se ipak nikako nije mogla da seti da je kadgod čula da se neka tako iz popovske kuće udala za
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
su potsećale na lica kakvog uzbuđenog stanovništva što su posle snažnog ali nekatastrofalnog zemljotresa izletela na ulicu da se tamo u čudu i preneraženo pitaju: u čemu to može biti stvar što se desila i da očekuju šta će se, Bože moj, dalje
Pa se posle spremio i otišao na ulicu, ali ne da se tamo što raspita ili sazna, nego prosto da vidi: ima li u atmosferi toga Beograda čega god što on ne
Pa je tako činio uvek kad je silazio s trotoara. Ulazeći u Vasinu ulicu on se uputi za nekim visokim čovekom pravog, vojničkog držanja i stade se truditi da ide tačno u potiljak za njim.
kome kroz glavu munjevito sinu onaj vrtoglavi poziv crvene plakate na novoj građevini, otključa vrata i pojuri na ulicu. Na divnom nebu veselo i ljupko igrale su zvezde milu igru Hristovog dana.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Bio je zagledan, niz strmu, praznu, budimsku, ulicu. Polako, a posle sve brže, svitalo je. Kraj sve veštine Trandafilove, da Pavla otpremi u Beč, Isakovič se, sad pri
A nad kapijom fenjer, plemenitaški, kakve u Budimu papežnici imaju. Niz ulicu, Isakovič je video niske plotove, opale krovove, kuće obrasle travuljinom i čkaljem.
„Kud sam pošao?“ prošapta sebi, umorno. Činilo mu se da zaista gleda niz ulicu, ali temišvarsku. Međutim, pogladivši svoje brke, koje je bio namirisao, on se ispravi, pa mu se učini, kad se
Konji pobesneše, a sluga Raškovičev ispade iz kola. Svet je bio istrčao, posle, u prašinu, na ulicu, gde je Stritceski stajao i širio ruke, kao raspeće, a vikao na sluge, da pred kola iskaču, ali sve je bilo uzalud.
Pavle je tu zatražio da ga odvezu na ulicu zovomaja Landštrase, gde namerava da odsedne, u „Engelu“. Dok su prenosili njegov prtljag – neku kožnu saćuricu – u
A nije hteo da švalerku izbaci na ulicu. Nagovarajući Pavla da je uzme, on je ponavljao da je ta lorfa, kraj svega, stvorenje milo, pitomo i dobro.
Pavle je bio izišao na ulicu ćutke, a pustio sablju da mu se vuče po kaldrmi. To je u Beču bilo čudo neviđeno i ljudi su se za njim osvrtali.
Neće da se žene rosijskim djevicama, nego vuku za sobom svoje žene i naseljavaju se, kad u Kijev stignu, svi, u istu ulicu. A posle traže da ih Rusi nasele, u istu provinciju. Drže se jedno drugoga, kao pijan plota.
Bila je prešla ulicu. Nestade, kao što srne, kad pretrče, nestaju. Pavle vide samo vitku, brzu, mladu ženu, lepih nogu, koja je bila
Joan Božič je udario ženu nogom u trbuh. Izbacio je, zatim, na ulicu, pa se gospoža vratila ocu. A povela je sa sobom i ćerku.
o njoj, otkad je iz Vijene otišao, nije često mislio, Isakovič je osetio, pri pomisli da tu ženu udaraju, izbacuju, na ulicu, kao neke suze, što pod očnim kapcima, suvo, gore.
Božič je bio rđa, koja prodaje ćerku, i koja baca na ulicu ženu, miraždžiku. Za trenut – u Kijevu – Isakovič je tu mater, i njenu kćer, smatrao nesretnima, a dobrima, pa požele da
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Osobito od Vratnice preko Tearaca do Tetova ima čitav niz sela, koja se skoro dodiruju. Prolazi se kao kroz ulicu od 20 km dužine. Već između Tetova i Gostivara su sela ređa.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
Da, dobro se setih! Kad pođete do juvelira, svratite i u Poenkerovu ulicu do gospođe Slucki, pitajte je: dokle ću čekati taj negliže. Nedelju dana obećava, recite joj: ljutim se! ANA: Molim!
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Rekoh joj da je to izvan mojih moći, rekoh joj da oprosti za sve, i izađoh na ulicu na neki način zadovoljan što se i to sa drugom direktorom već jednom završilo.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
) — lepo vaspitan, uglađen čovek gerok (nem. Gehrock) — kaput sa dugačkim peševima i pripijen uz telo, kaput za ulicu gešmak (nem.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Zatvoriše se to veče rano i zamandališe vrata, jače još no inače. Kad je Mesec izišao na ulicu, ceo se grad naježio od straha.
ranjenici padali na zemlju i previjali se od bolova, umirući, Isakovič beše, sa nekoliko vojnika, već izbio na glavnu ulicu varoši, zakrvavljenih očiju, oznojen, zadihan, oslanjajući se o zidove kuća, krvavom svojom sabljom, dok su vojnici oko
oznojen, zadihan, oslanjajući se o zidove kuća, krvavom svojom sabljom, dok su vojnici oko njega pucali u mračnu i praznu ulicu, nad kojom se skoro dodirivahu dva reda crnih, čađavih, oštrih krovova, napuštenih i nepomičnih, među kojima se video
hotimično, prešao je Rajnu posmatrajući svoja dela kao da ih neko drugi čini, gazeći među lešinama kroz zapaljenu ulicu, kao u snu.
Trčeći prema upaljenim kućama, vide još kako husari zamakoše među zgradama i odmah zatim potpuno praznu, široku ulicu, u kojoj behu zatvoreni i zapušeni svi prozori.
Isakovičevi vojnici protrčavali su, odmičući u varoš, osvrćući se za njim, ispunivši ulicu svojom vikom i trčećim korakom.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
MRVICE 139 MIS 145 LANjSKI SNEGOVI 147 NEDELjA 151 VIKEND 154 POSLE GOSTIJU 161 IZLET 166 ZAMAK 169 ČOVEK KOJI JE DOBIO ULICU 176 DAMA SKITNICA 181 KNjIGA Kako se čovek uopšte odlučuje na pisanje knjige?
je pisalo: ŠVERCER, a njegova kći, koja ga se odrekla, igrala je valcer »Iz bečke šume« sa mladim poručnikom niz Glavnu ulicu u dužini od tri tramvajske stanice.
Mlada žena i mladi čovek kupuju, svak za sebe, po dve karte za predstavu od tri u Kinoteci. Volim Kosovsku ulicu nedeljom u tri.
Kada se Tom i Džeri najzad izjure do mile vole, mladi čovek i mlada žena oblače svoju decu i izlaze napolje na Kosovsku ulicu. Nešto severnije nalazi se parkić kod Skupštine. To je jedan kržljav, pretužan parkić, sa retkim oazama izgažene trave.
Utegnut tamnim odelom, nalik senci, ulicu prelazi jedan starac. – Gde li se uputio? — pita se Bel Ami. – Briga me! — procedi Pufko. – Šta misliš kuda ide?
— sudar dva drveta, i kad klis preleti tetkinu ogradu i padne na ulicu. Šta da radim? Iziđem pred kuću na ulicu zaraslu u travu, kad tamo pored mog klisa stoji naš komšija Rale, ozbiljan
— sudar dva drveta, i kad klis preleti tetkinu ogradu i padne na ulicu. Šta da radim? Iziđem pred kuću na ulicu zaraslu u travu, kad tamo pored mog klisa stoji naš komšija Rale, ozbiljan čovek. sudija okružnog suda.
Gledala si u zeleni ekran preko koga su tamo-amo trčali zgodni mladići. Onda si pogledala kroz prozor na ulicu. Pustoš. Nigde nikoga. Onda se on probudio. Koje je poluvreme? Ne znam. A rezultat? Ne znam. Ko igra? Ne znam.
Tako je mogao da čuje pijani smeh, a malo docnije i paljenje automobilskih motora, koji uskoro napustiše njihovu tihu ulicu. Žena je stavila tri kocke leda u čašu i usula votku.
— Šta? — Upaljač. — Hvala — reče i iziđe u noć. ČOVEK KOJI JE DOBIO ULICU Kada je poznati pesnik N. N. odlučio da zbog narušenog zdravlja napusti na izvesno vreme Beograd, izabrao je za svoje
Odbio je i podigao čašu u njihovo zdravlje. — Šta će mi kuća — kazao je — kad ću jednoga dana imati čitavu ulicu! Zatim je razbio čašu.
Ispunilo se njegovo proročanstvo: aleja kojom je šetao danas nosi njegovo ime. On, najzad, ima celu ulicu, istina bez kuća.
Matavulj, Simo - USKOK
Janko izide na ulicu i zastade okrenut brastvenijem kućama. Na dvadeset koraka desno bješe prva kuća, pa na deset od nje, lijevo, druga;
Milićević, Vuk - Bespuće
Topao vjetar digne pokatkad debelu prašinu, zavitla je u vazduh i s njom naglo projuri, u nekoliko mahova, ulicu; tresne vratima kavane, zadrma prozore; negdje u susjedstvu tresnu vjetar prozorom i staklo se rasu po pločniku;
Gavre Đaković se diže, rukova se hladno s drugovima i iziđe na ulicu. Ulice su bile blatne i kaljave. Svijet je pažljivo prelazio s jedne strane na drugu, obilazeći lokve vode i gomile
Sremac, Stevan - PROZA
zbog nekog duga na kredu), pa zavrnu malo prasetu rep, a ono zaciči tako silno da je Aleksa bakalin morao pagledati na ulicu. Tu se srete sa svojim mlađim kolegom Pavlom Postiljonovićem i pozva ga na prvi dan.
Radičević, Branko - PESME
— Tako, lepo, sad je dosta, Pa kud oćeš, sad si prosta. 53. Niz ulicu junak šeće, Pa pred sobom jednu spazi: Dična li je, ko je neće, Kako samo zgodno gazi!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Kad kome što on zatreba, taj samo iziđe na ulicu i vikne: — Dimitrijo! — Sad, sad!... Evo! — Čuo bi se Dimitrijin oštar glas iz neke kuće, makar na kraj mahale.
— Ej, ej! — Kliče on, i sav radostan istrči na ulicu, pa svakome koga nađe priča: šta će mu Toda kupiti, kad se uda. — — — I to bi! Zaprosi je učitelj sa sela.
i... i... — kola odzvrjaše! Dimitrija se strese, stisnu glavu i skoči pa polete za kolima na ulicu. — Dimitrijo! — viknuše svi preneraženo kad ga videše onako krvava. Ali on samo manu rukom i istrča...
Gledam živu, tesnu ulicu, ograđenu visokim zidovima, s velikim kapijama i razgranatim drvećem, koje se pruža, te je kiti zelenilom.
Čak do kapije ispraćaš me, i jednako, sa sviju strana, zagledaš me i popravljaš odelo na meni. Čak, i kad izađem na ulicu, pomešam se s drugovima, ja vidim tvoju glavu gde viri iz kapije i gleda me, prati...
Ali mi ona ne daje: — Nemoj, dosta je. Pokvarićeš ručak. A i doći će ko! I onda sklanja jelo od mene. Ja hoću na ulicu, ali mi ona ne dâ, već mi skida fes, ponovo očeš1 Protokal — pomorandža.
Red je da ga ja ispratim, ali ona ne dâ, jer zna da bih, čim bih izišao na kapiju i video ulicu — onaj niz velikih starih portâ, ispucane zidove, na nekim mestima srozane i polomljene crepove, pa još drugove kako se
Sela do prozora i sa zavučenim rukama u pazuhe gleda na ulicu, naslonjena čelom na okno. Ma da joj je lice smežurano, ipak joj sada došlo čisto, mirišljavo, a oko jagodica izbila
Zato, valjda, majci igra težak osmeh, i oči je počele da svrbe gledajući kroz kapiju na ulicu, po kojoj svet vrvi, promiče ispred naše širom otvorene kapije, a niko u nju ne ulazi, te nam dvorište i kuća pusti i
ga u postelji izneli iz sobe nasred kujne i pred njim otvorili vrata, kako bi valjda mogao da gleda ne samo dvorište, ulicu, već i noć koja beše topla, mirna, a i mesečinu koja izgrevaše i koja se veselo, poigravajući na mlakom, proletnjem
Ali kada dođe do čaršije i kad hoće da je pređe i uđe u svoju ulicu, opet mora da zastane. Naročito ako je subota, ne može se od sveta — pazarlija — seljaka, koji se vraćaju svojim selima.
Ona, dok to, kao neka navala, ne prođe, čeka, pa zatim brzo pređe, gotovo pretrči čaršiju, i uđe u svoju ulicu. I čim uđe u svoju ulicu, sinčić je odmah ostavlja i pojuri ispred nje kući.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
DJEJSTVO PRVO POZORIJE 1. (VELIKA OTVORENA DVORANA, KOJA NA ULICU IZGLEDA. IZNUTRA VIDE SE JEDNA VRATA OD SOBE, IZ KOJE ISAJLO IZLAZI.) ISAJLO: E, de, de!
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
žene gledale zavidljivo sa ustima punim krempita, dok ste trčali ispred kafane „London“ u pola sedam, pretrčavali ulicu kroz crveno svetlo, dok ste se zaklinjali da se nikada nećete ugojiti, da nikada nećete nositi sive flanelske kostime,
Baš meni! Kako da izađem na ulicu i pogledam svetu u oči! Imaš li ti možda kakav predlog? Uvukla sam u svoju staru pisaću mašinu marke „Adler“,
Na časnu reč, nateraće me da ja jedina budem protiv mira, jer već mi kao nešto dolazi da lepo isfuram na ulicu sa transparentom na kome će pisati „Dole mir, odvratna žabokrečina!
Silazi lepo iz kupole i bez ikakvog ustručavanja prelazi ulicu, s peškirom oko vrata i sa četkicom za zube u ruci; da ga čovek slučajno pogleda sa strane, mislio bi da ide u
E, pa i tada je uvek sedeo nekako u senci. Odvajao bi s vremena na vreme pogled niz ulicu kao da nekog čeka a onda nastavljao da čita, okružen gomilom stripova, zabavnika i ilustrovanih časopisa koji su se
Italiji, koja je kao po pravilu uvek uspravna (Po); kupih sve to ukršteno đubre, tek da nešto uradim, i uputih se niz ulicu kroz koju sam upravo propadala negde u visini Novog Zelenda, ako znate na šta mislim, kad on viknu za mnom: „Čekaj!
kad imam šta i da vidim — neka blazirana senka stoji ispred otvorenog prozora usred zimnice i, kao osamljeno, posmatra ulicu. Tu je ulica, naime, strašno uska: do suprotne kuće nema ni pet metara.
“ Možete da mislite šta sam osećala sutradan kada sam izašla na ulicu i utvrdila da je ono blazirano čudovište preciznim hicima porazbijalo o fasadu zgrade vizavi od preko puta dvesta
“ — pa se svi raziđu, a šljakatore svuče kombinezon i, onako mrtav umoran, kud koji, mili moji, pa na ulicu. U Mišarsku mu se ne ide, šta će tamo?
Čoveče božji, pa oni se, na časnu reč, ne bi usudili da pretrče ni jednu jedinu ulicu na svetu s mitraljezom u rukama, sve dok se ne upali zeleno svetlo na semaforu.
—Kada ga je ona njegova veštica, žena, izbacila na ulicu, a da nije ni ovoliko poneo sa sobom (džentlemen, veliki džentlmen, Anči), Lule ti je spavao u podrumu dvadeset i šest,
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Izvrsno, gospodine. Ujutru me budi grdna larma petlova. Iskačem iz postelje kijajući, umivam se i silazim na ulicu. Ostrvo se kupa u prvom rasvetljenju. Sve je čedno, čisto i svetlo; zvučno; kao da je stvaranje sveta tek završeno.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Predveče stigosmo u jedno selo, koje je imalo beskrajno dugačku ulicu. Žene su nas dočekale skrštenih ruku, a starci, naslonjeni na štapove, gledali su nas kao spasioce svoje.
Ali već smo premoreni... pa šta bude. Kroz jednu bočnu seosku ulicu vidimo kako naši pešaci, pognuti, u skokovima odmiču... Sami smo išli drumom. Ugledasmo i bateriju.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
246. Sanak ide niz ulicu, Vodi decu za ručicu, I dečici govori: “Spavajte mi, deco mila, Da se siti naspavate, Da izjutra podranite, I
ukljunu ga, Ja ga metnuh na policu, Dođe maca, ogrebe ga, Jao mene! ogrebe ga; Ja ga metnuh na ulicu, Dođe lunja, odnese ga, Ja mene! odnese ga: Aja, uja, pusta lunja! Ne nosi mi vojna moga. 250.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Levo, na blagoj padini prema reci pod stablom velike lipe, nalazi se hrastov sto okružen klupama. Desno se ide na ulicu.
JELISAVETA: A muž zbog nje utopio život u flaši!... Šta i da rade deca iz takvih brakova, nego da izađu na ulicu i da pucaju? SIMKA: Sekula je, naprotiv, divan mladić! I ja sam sigurna da on nije u stanju ni na koga da puca!
Zbog tebe upadamo iz jedne nevolje u drugu! Zbog tebe nas hapse, a sad zbog tebe treba da budemo izbačeni i na ulicu! Uoči predstave! Kako da glumim, kad ne znam gde ću da spavam?
Pakujemo one stvari, a meni nešto ne da mira, ne da mira, prosto me tera na ulicu! Ko da me neko uzeo za ruku i odveo pravo pred onu kuću! VASILIJE: Prestani da pričaš samo o tome!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Bio je drukčiji nego Temišvar, veseo, a imao je poneku ulicu u lipama, i jorgovanu. Kuće u bagrenju. Stara zgrada Akademije nauka imala je terasu sa koje se Beograd, strm, video,
) Revolucija počinje u radničkom, trećem, kvartu, ali ne u fabrikama, nego u kasarnama. Vojnik izlazi na ulicu. Čujemo za pobunu austrijske mornarice i da su 30.
Zatim smo, u gomili, izišli na ulicu. Prošli smo, derući se, pored Ministarstva prosvete, i Dvora, pa smo doprli do Predsedništva, koje je onda bilo preko
Zagatili smo ulicu. Tadašnji predsednik Vlade, Stojan Protić, odbio je da našu rezoluciju primi, ali je pristao da sasluša našeg
Evo jedne ulice, gde su se gužvale rulje pijanih, pobunjenih vojnika. I veseo sam. Zalazim u jednu malu ulicu. Preko zidova puze grane pune blatnog snega.
Pred veče, bataljon silazi u Mostar, kroz glavnu ulicu. Pošto u logoru imamo svakojaki škart, dezertere, zabušante, zatvorenike, komandir sve uzima vrlo strogo i naređuje
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Uskoro se pozdravim sa gospodinom ministrom i izađem na ulicu. Na ulici me iznenadi nepregledna masa sveta što se u grupama talasa sa sviju strana, skupljajući se pred jednom
” Kad sam izišao na ulicu, opet ulica prepuna silna sveta što se talasa na sve strane, a graja da uši zaglunu. „Kuda će ovaj ovoliki svet?
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
On nije na to obratio pažnju. Tek kad kola saviše u njegovu ulicu i kad već behu prema njemu on se trže. Odmah je poznao, da je to »Golanfer«, hajduk — kočijaš.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
smiri, Kada pod strehom zaspi kavgadžija petao, U takvu nedelju, dok nevidljivi vetar piri, jedan stari profesor na ulicu išetao.
— Bog ubio, lopto, ko te izmislio! Korača sedi profesor kroz tišinu bez kraja, Nogu pred nogu, niz dugu ulicu, peške, Kad, gle, pored crkve: Dečaci, gužva, graja, Utakmica! — Visoka ulica protiv Lješke!
I produži stari profesor niz ulicu, Deca, kraj lopte u centru, utonuše u ćutanje, Samo je vetar pirkao u tanku frulicu, U nekom vrtu, na kraju neke
I briše starac tablicu do poslednjeg retka, Pa počinje da sabira opet iz početka. IV (Vreme nema ni ulicu ni stan, Dokono prolazi i nizašta ne mari. Ko je još video taj dan U kome čovek ostari?).
U januaru valja da se lože Kamini, furune, štednjaci i peći!” Pođoh u grad, u najmanju ulicu, Sa ušteđevinom od deset dinara, Rešen da negde kupim furunicu. Tako natrapah na starog limara.
Oklevah malo; onda kupih. Majstoru smešak zasija na licu. Sa furunicom kao vetar rupih U promrzlu ulicu. U čudu zastade desetak zimskih šetača Kao da im neko čelo bode; Idem ja, a za mnom čilo korača Furunica, s
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Oni straha drugoga nemahu do od žbirah i do od špijunah; od njih svako u Mletke drktaše. Kad dva zbore štogod na ulicu, treći uho obrne te sluša, pa onaj čas trči sudnicima, kaži ono što oni zborahu i popridaj štogod i pogladi.
Oni kažu: „Žena je čovjeku slatko voće al' pečeno jagnje. Dok je takva, neka je u kuću; nije l' takva, sa njom na ulicu!“ KNEZ ROGAN Hvala Bogu, pasjega mileta, kâ je opit sa zlom i nepravdom!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Već je počela i gotovo prodala onaj gornji deo bašte iza kuće, koji je gledao na ulicu. I to naravno prodala je „njihovom“ Tonetu, pošto su samo njemu smeli da se povere; pošto samo on ne bi pričao i iznosio
otkriveno i javno išla, stajala na kapiji, tako je isto i gore, na prozorima gornjeg sprata, što su gledali na ulicu i varoš, ne skrivena nego sasvim presomićena i oslonjena gledala i sa ravnodušnošću sve posmatrala.
kako je od njih, radosnih, što su tako lepe, što tako začuđavaju, uvek bila po neka na kapiji, kako uvek otuda ovamo na ulicu istrčavaju, da sigurno koga bole vide ili se tome bolje pokažu, da su tu, na kapiji, i da ga čekaju.
Alat, naviknut, sam savi u poslednju ulicu, krivu, tesnu, nalik na dolinu zbog visokih uličnih zidova i drveća. Onda se poče peti ka čaršiji i ka gazdinoj kući,
Ispraćene i odgledane sa njihne kapije čak do na kraj ulice, ušle su u onu usku, krivu ulicu, koja je, vodom izlokana, bila navek puna kamenja, te se nije moglo da ide u gomili, skupa, već u redu, jedno za drugim.
Čim se izgubiše iz vida čaršiji, opet počeše da se pogurkuju i obaziru. A već kada kao namirisaše Sofkinu ulicu, sve pojuriše. Svaka je trčala, da što pre stigne.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
(Potom idu te posiplju njome uljanike, govoreći): — „Uročnici i uročnice niz ulicu; — nenavidnici i nenavidnice niz ulicu; — bjegunci i bjegunice niz ulicu; — more i vještice niz ulicu; — a moje čele
(Potom idu te posiplju njome uljanike, govoreći): — „Uročnici i uročnice niz ulicu; — nenavidnici i nenavidnice niz ulicu; — bjegunci i bjegunice niz ulicu; — more i vještice niz ulicu; — a moje čele put istoka uz ulicu.
govoreći): — „Uročnici i uročnice niz ulicu; — nenavidnici i nenavidnice niz ulicu; — bjegunci i bjegunice niz ulicu; — more i vještice niz ulicu; — a moje čele put istoka uz ulicu.
i uročnice niz ulicu; — nenavidnici i nenavidnice niz ulicu; — bjegunci i bjegunice niz ulicu; — more i vještice niz ulicu; — a moje čele put istoka uz ulicu. Ni na moru mosta, ni na psu roga, ni na dlanu dlaka, ni na moje čele uroka!
i nenavidnice niz ulicu; — bjegunci i bjegunice niz ulicu; — more i vještice niz ulicu; — a moje čele put istoka uz ulicu. Ni na moru mosta, ni na psu roga, ni na dlanu dlaka, ni na moje čele uroka!
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
IKONIJA: Ni za zeru se nisi promenio! ANĐELKO: Kad se vratim u Beograd, pa kada uveče izađem na ulicu, ko da sam izuo tesne cipele! Gladan sam smoga, gladan benzina, galame, gladan tramvaja, slobode, ljudi, svega!
ANĐELKO: Čekaj! Stvarno je neko jaukanje! IKONIJA: Nemoj dizlaziš! ANĐELKO: Je l ti se pali sijalica na ulicu? IKONIJA: Pali se, pali, al svako veče razbiju! ANĐELKO: Imaš li neku baterinsku lampu?
ANĐELKO: A kad sam ga ucmeko, ponovi, molim te! ISLEDNIK: Skočio s prvog sprata, i onda trkom niz ulicu! Ja sam to tako rekonstruiso. Svaki se detalj logično uklapa. Šta se smeješ? ANĐELKO: To su ti čitave akrobacije!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Jesmo, križa mi, braća, gospoja. Ovo je sluga vratarski... Bakonja, pjeneći od jeda, svrati u drugu ulicu, te ustavi konja pred njekom babom, koja se prepade od njegova izgleda i pobježe.
Lijevom stranom, do kuća, bijaše putić, te, zatiskujući nos, pođe njim i svrnu u poširu ulicu, koja mu se prva namahnu. I gle slučaja!
Ajdemo! Bone ga odvede u glavnu ulicu, k advokatu. U predsobi bješe mnogo seljaka u pisarnici takođe. Advokat, videći fratra, ostavi sve, pa im priđe.
Zvao se Šimeta. Bakonja htjede da najprije vidi pravoslavnu crkvu, te ga Šimeta odvede u jednu ulicu uporednu sa glavnom, gdje bijaše nova crkva, licem ka ulici.
Vratiše se u glavnu ulicu, te ga Šimeta uvede u jedan dućančić, sav načičkan kutijama. Iza tezge usta curica od petnaest-šesnaest godina,
Ćosić, Dobrica - KORENI
i čakširama pored voza za Pariz, pa je poraženo i razočarano viknuo: „Kako te nije stid da u tom zelenom iziđeš na ulicu? Ni na jednom pristojnom i uljudnom čoveku nisam video takvu odeću. Aman, ne brukaj me!
On je prkosno okrenuo glavu. Kad su kasnije izišli na ulicu, otac je, kao da se pravda, rekao: „Ti znaš da ja imam para da kupim celu Vasićevu magazu.
U džepu mu pismo predsednika vlade za sreskog kapetana. U zoru zakukaše dve žene. Zna za kim. Naricanje ga izvuče na ulicu. I on, kao da je ubica što se kaje, kao da čika svoj strah, pođe ka kuknjavi.
se Simka nauživa moje muke“, rekao je glasno, oprezno se izvukao iz kafane i, po mutnoj mesečini, klecajući, pošao niz ulicu, a fijakeristi su vikali i psovali što ide sredinom ulice. Možda je u nekom od njih i Vukašin?
Možda je u nekom od njih i Vukašin? Skrenuo je i pošao niz strmu ulicu s jednim fenjerom. Košava mu zbacila šubaru, jedva je našao i, pridržavajući je levom rukom, požurio i izbio na Savu.
Tada bi se smračio i, gladeći levom rukom dugu bradu, pošto bi još jednom osmotrio ulicu, strogo upitao: „Čiji si ti, mali?“ Ponekad mu dete ne bi ni odgovaralo, zaneseno igrom. „Čija si ti, mala?
mogao da pobegne od njegove izdaje, nije mogao da se ne hrani njenim otrovom, pa se idućeg dana opet vraćao u kratku ulicu s velikom baštom i jedinom kućom s prozorima od šarenog stakla u gornjem luku, i drukčije pitao decu: „Je li, mali, kao
“ — on je postiđen do nokta na malom prstu, zadavljen lupnjavom srca, gotovo potrčao niz ulicu, jer joj je u iskošenim i krupnim očima video grudvice mržnje i u njima prepoznao Vukašina.
Čim se smrklo, ponovo su ga one grudvice mržnje u očima vitke devojčice dovukle u kratku ulicu sa starim lipama i kućom sa šarenim prozorima.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Poglavica se nasmeje i mahnu rukom, a Đavolak iskoči na najprometniju ulicu glavnoga grada i baci čičak na prvog prolaznika. Istoga trena ovome niče repina! Drugom i rogovi i rep. Joj! Joj!
Od nje se postaje Zlatousti, car priča i iscelitelj, ali i kao patuljak svetom luta. Bole se vrati u svoju ulicu! — Od dodira zvezdine ruke dečak oseti kako tone u san, i užasnu se. Zaspi li, nikada neće stići do Srebrne ruže!
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Onda Gospodar Jevrem natera konja u kas, preleti ulicu pa nastavi, lakim hodom, pored ružnih višespratnica, do Božićeve kuće, u Jevremovoj 19, odmah pored Vukovog i
Gospodar Jevrem zastaje ispod prozora na kraju bočnog dela kuće, prozora koji gleda u Jevremovu ulicu, i doziva: „Nikola, hej, Nikola!
Dežmekasti Gospodar Jovan lakim hodom prelazi Dositejevu ulicu i čudi se kako mu mladost, u sećanju, obeležavaju dva mirisa sa kojima je rastao: miris ruža i miris izmeta.
Kada pređe Kapetan-Mišinu ulicu, siđe sa pločnika i pođe sredinom kolovoza, ka Višnjićevoj. Tu, ugao ispod raskrsnice svetlosti, tu gde njegova ulica
U svoju ulicu Uzun ne dolazi svakog dana: HH vek mu je zamoran. Dolazi kad se spuste kiše i nad Studentski park i nad Studentski trg
Tu, gde Ulica Sedmog jula preseca Ulicu Zmaja od Noćaja, oduvek lebdi neka stara tama. Postojala je, sigurno, i pre 1810, kada su ovde, na Zereku, Karađorđevi
Gledano sa tog ugla, nebo je već usko i nepristupačno i, samo što se zađe u Ulicu Zmaja od Noćaja, postaje još uže i još nepristupačnije.
sudbinom o kojoj se zna samo to da je bila tragična, Riga od Fere je u Beogradu dobio, na padini prema Dunavu, strmu ulicu, uvek vlažnu od senke i od pomalo omekle prošlosti.
Kada po podne dođe u svoju ulicu, Zmaj se pojavljuje sa dna padine, od dunavske obale, kao da stiže iz Pančeva u kojem je nekada, pre više od jednog
se nizale jednim od četiri sokaka, onim što je vodio ka Dunavu (to je sada Dubrovačka ulica koja nastavlja, do obale, Ulicu Sedmog jula), ali i iz neke praznine što je pretila svima, sa otvorenih nebesa.
Kalemegdan sa Slavijom a kojim prolaze i Knez-Mihailova i Terazije, delio je Staru čaršiju na dva dela kao što deli i Ulicu Sedmoga jula: na deo prema savskoj padini, kraći, i na onaj prema dunavskoj padini, duži.
Popa, Vasko - KORA
sam žut U praznoj sobi u kojoj sediš Samo da me tvoja senka uteši I stepenište sam drveno Kojim iz sobe na ulicu silaziš Samo da se sa senkom tvojom poigram Lišće sam suvo Duž ulica kojim prolaziš Da tvoju senku čujem I stena sam
moga srca Jedina ptica Glasom me tvojim k sebi zove Jer ne ume bela Na zemlju da sleti 27 Među dlanovima Grejao sam ulicu Kojom si se vratila Glas ti je po krovovima Zaboravio belinu Časovi sa kojima sam samovao Dižu se pred tobom Sa
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Nađoh Univerzitet zaposednut neprijateljskom vojskom, meni nepristupačan. Uputih se zatim u Brankovu ulicu da vidim šta se dogodilo sa zgradom pretsedništva naše Akademije Nauka.
Nađoh je porušenu, iako ne sravnjenu sa zemljom, no u njoj nađe smrt čuvar zgrade. Tužna srca pođoh u obližnju Kosmajsku ulicu i, preko ruševina zgrada koje su preprečile ulaz u nju, jedva dospeh onamo.
počivao je na kamenom podnožju i držao između kolena svojih savijenih nogu statuu Amenofisa III, koji je sagradio ovu ulicu i hram što mi je ostao iza leđa.
Ubrzo iza toga pođe Gerike, sit beskrajnih razgovora, u varoš. Tek što beše kročio na ulicu, ču kako se sa tornja obližnje crkve Svetog Jovana trubi na uzbunu, razabra iz daleka tutnjavu i pucnjavu iz pušaka.
On osluhnu i pođe onamo odakle je ta pucnjava dolazila, ka reci Labi. Čim stiže u ribarsku ulicu, vide kako neprijatelj prepadom osvaja kuće ribara i pljačka ih.
Toranj Stefanove crkve, koji se iz svoje okoline uzdiže nebu pod oblake, stari je moj poznanik. Zavirujem u glavnu ulicu Beča, kroz koju sam se u životu prošetao nebrojeno puta, na Graben, koji sam prokrstario ne manje puta, posmatram
No Pemberton beše drugog mišljenja. Presrećan krenu on iz kovnice pravo u izdavačku knjižaru. Kad Pemberton stiže na ulicu, opazi u jednoj krčmi, ukoso od kovnice, Hemfreja Njutna sa povelikom bocom viskija na svom stolu.
Rasklopih plan te varoši, kako je ona izgledala u dobu moje mladosti. I zaista, u njenom trećem kvartalu pronađoh tu ulicu. Znači da je taj Žaken živeo u Beču, dok se jedna ulica te varoši nazva njegovim imenom.
Ulazna vrata našeg stana zapečatiše, a mene strpaše u tamnicu, a zatim na ulicu. Svi naši prijatelji razbegoše se. Ostadoh bez hleba i krova nad glavom.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ovu su kartu prebacili Bugari preko žica. Kad sam je primio ja sam se obneznanio od sreće. 3amisli: ona zna moje ime, ulicu gde stanuje, ona neće da je smatraju za malu. Razdragan, otpočeo sam da pišem dnevnik koji sam njoj posvetio.
— Ama gde ćeš, nesrećniče? — Gde? To ne znam. Ali odoh, znaj od-oh... Prođosmo crkvu i skretosmo u njegovu ulicu koju sam poznavao. Velike, crne senke lipa pokretale se na zemlji potajno kao utvare.
Na samom zavijutku u sporednu jednu ulicu neko dreknu: — Ko ide? Pa onda lakše, slabijim glasom: — Sredinom, druže, svud je vojska.
po spoljašnjem izgledu, slično lice, preko puta i uporedo, kako ga lukavo posmatra i onda, čim je skrenuo u sporednu ulicu, ne znajući ni sam zašto će baš tuda, sve se nešto izmešalo, zgužvalo, ispremetalo na tom mestu gde se onako isto
i lutao nekako mrtvo po plavim, ispisanim tablicama rasturenim na sve strane, pa se najedanput omakao kroz prozor, na ulicu kojom je u očajnom trku bežalo jedno pseto, gonjeno od čoveka što je i sam zverskog nečeg imao u pokretu pa se žestoko
od utisaka koje je tamo primila, svojom nožicom u crnoj svilenoj cipelici, laka kao lasta iako punačka, stupila na ulicu među šumnu i mirišljavu gomilu sveta.
pokretom izvadi svoju vrlo ukusnu tabakeru, zapali cigaretu, uze štap i šešir, pa strča niz stepenice i izađe na ulicu.
I, zaista, nađoh ga u jednoj svetloj sobi ogromne bolnice, čiji su prozori gledali na ulicu, a sa ugipsanom nogom, opruženog na jednom gvozdenom bolničkom krevetu.
nestrpljivo, jer su ga noge počele boleti, čekao je Jaćim da jednom počne ta retka ceremonija koja je toliki narod na ulicu primamila i za jedno ga isto mesto prikovala.
Odatle, uzbuđen odlukom koju je doneo, posmatrao je sad već oživelu ulicu. S vremena na vreme, a s raznih strana, dopirali su gromki pucnji dečjih pištolja, pa su se, izmešani sa živim i
i to sa pogledom upravljenim baš ovamo ka njegovom prozoru, on se što je najbrže mogao spremi žurno i živo strča na ulicu.
Ravnomernim, još nevičnim zamasima, otpočeo je da čisti ulicu koja mu je pripala. Ti zamasi, uvek isti, nalevo i nadesno, brisali su i svaku njegovu pomisao.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Ali sutradan se opet vraćao. I, jednoga dana – skočio je. U prijepodnevne sate, oko deset i po. I to baš na ulicu a ne u dvorište. Nikome na glavu, ali opet među prolaznike.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Pogledavši na ulicu on se počeša po glavi, zevnu dobro i obrte se Radisavu, koji još stajaše pred vratima sa ulice. — Ma viđider, Rade,
I još tamo, na samom kraju varoši, pored potoka što preseca glavnu ulicu, čuje se po neki put veseo uzvik pijana gosta, kome je jamačno kakav bukovički lautar svojim monotonim cilikanjem
zabrančić, koji se pružio iza varoši, pređoše potok, pa stadoše uz jednu ogradu, koja je jednim krajem izlazila na ulicu, a drugim na potok. Novica podiže jedan proštac, te se provukoše kroz ogradu obojica i uđoše u dvorište.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Zato ja pronađoh sredinu i uputih se Kristijanu u Vest strit ulicu. Kristijan je još bio u Klivlendu, ali me njegov otac dočeka raširenih ruku i obeća da će mi negde naći posao.
je plovio naš brod prelivali su se u divnoj fluorescentskoj svetlosti, a mi smo to tumačili kao da prolazimo kroz dugu ulicu osvetljenu misterioznom svetlošću u triumfalnoj povorci.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
—Fala, brate! — punom dušom govore mladome sucu, a njega ta riječ potrese do u dušu. Izlaze na ulicu, zbunjeno se gledaju, a oči im igraju, kao da hoće da u se sakupe svu rastrkanu svjetlost izgubljenih dana.
Gospođica se zabavlja svojim šivaćim poslom, a uz to gleda na ulicu, na svet što se po kiši žuri. Cvijeta na prvi mah ne može da se snađe.
—Doći ću svakako po podne da vas vidim, — dobaci on smijući se i iziđe na ulicu. Djevojka gleda s vrata za njim, i kad ga s vida izgubi, čisto protrne. I htjela bi da požuri za njim....
Došao je da steče novaca, pa da se vrati, a ona, eto hoće da ga omete. Gleda kroz prozorčić na ulicu i premišlja. — S tobom bih i na kraj svijeta! — otrgnuvši se sama od njega sramežljivo jednako jeca.
— Ne idi! — moli ga ona. No on se ne svrće. A devojka sama stoji kod prozora i gleda kroza nj na ulicu u tuđi svijet, i ničemu se već ne nada; tuga je trga, a iz nje se ispoljuje živa čežnja za zasjenutim gradom.
Ča ne greš na objed? Valja da te išćem... Iziđoše na ulicu. Žižica u putu opazi da ga žena prati i okrene se prema njoj. — 'Ajde ti doma, ja ću doći!... Ovo su naši, muški posli!
Paron Zorzi pomnjivo, uklanjajući se da ne zagazi u vodu, požuri kući. Na savijutku u ulicu, pri mjesečini upozna Moraču i javi joj se: — Faljen Isus! Žena ne odgovori, već kao vjetar pobježe ispred njega.
je dugi put, nepoznati ljudi i krajevi, pa, kad se u seminariju sve smiri, on se spusti preko zida dvorišta u varošku ulicu. Žurio je k onom pravcu gde je znao da će k moru doći. Zamoren, zaspao je u jarku na drumu.
Pošto Ilija i Lazo dobiše novac, iziđoše na ulicu. —Ni pare više! — reče Ilija pribirajući novac pri svetlosti lampe. —Nijesam se ničemu ni nadao, odgovori Lazo.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
” A zašto? Zato da obrukate i mene i sebe. 'Ajde svaka na svoje mesto, pa kad izađete na ulicu, a vi se čupajte sve dok vam traju dlake na glavi. (Ove odlaze i sedaju.) A ti, Živka, oprosti.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
šegrt; zamiču u čaršiju, i magla je sva „ispresecana ukrštenim mlazevima sveća iz dućana i kuća”; kad skrenu u tečinu ulicu i približe se njegovoj kući, u susret im svetle dva na kapiji obešena fenjera; ulaze u dvorište, i već se vidi velika
On je išao. [. . . ] Niti da pomaže ono kad savi, uđe u ulicu, koja isto tako mrtva, pusta i crni se, a ispod njihove Jovankina visoka kuća jače se crni i kao da mu ona nešto govori
Krakov, Stanislav - KRILA
André, cher André... kako se samo vojnici smejali. Solun je spavao u mraku. Iz malog prljavog bara izbacili su na ulicu pijanog Engleza. Jedan oficir je spavao pred ulazom maloga hotela, u kome su sobarice bile skuplje nego sobe.
Po parku su inače mileli pridigli bolesnici u poderanim ogrtačima, i čežnjivo gledali kroz gvozdenu ogradu na ulicu, po kojoj su u huci tekli kamioni i tramvaji.
Umorili se od mozaika, poljubaca, tišine crkava i prljavih čuvara, koji su jednako pružali ruku, pa su bežali na ulicu, duž kojih su Turci gonili veselu magarad, i jahali engleski vozari na gojaznim mazgama.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
I tako su naleteli na prvu ulicu. Narod, čuvši topot konja iz daljine, sklanjao se s puta i bežao zastrašeno iza kapija. Gomila se sručila na pijacu.
Gomila se sručila na pijacu. Odatle je podnarednik skrenuo kroz široku ulicu, gde je glavno šetalište. „Varda... Čuvaj... Varda!
Prošli smo davno glavnu ulicu, zatim smo skrenuli u neke bočne, desno, vrag bi ga znao kuda smo sve išli. Suton je pao, i već sam počeo da pomišljam
Kola zađoše u jednu mračnu i usku ulicu, usporiše hod i pred jednom visokom kućom zaustaviše se. Ona pođe napred, mi za njom.
A njih nema. Svet je ulazio. Samo njih nije bilo... Okretao sam se usplahireno i gledao kroz prozor na ulicu. Toma se uznemirio zbog mene, te zamoli jednog druga, pešačkog potporučnika, da unese i naše stvari u vagon.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Sad bradati Rusi dvižut svoje lopate, Jedan drugom viču: „Gledaj sade, zlopate!“ Sn'jeg so dvora čiste, na ulicu vuku, Krestom sebe po persiju i po čelu tuku.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Uzimala bi ili pletivo ili oprano rublje da šije, krpi i gleda kroz prozor na dvorište, baštu, kapiju, ulicu. I onda bi nastao onaj posle ručka kućni, tih mir. Čudan i čisto nem mir.
Visoka, uvučena i ograđena visokim zidovima i visokom dvokrilnom kapijom. Kad se iz Čaršije ulazilo u ulicu, odmah bi se nailazilo na njihnu kapiju.
Zato on ostaje da i dalje stoji na kapiji, više babe, matere, da gleda kako sunce sve više pada, kako ulicu dužinom napola osvetljava. Jedna cela polovina ulice, gde je i njihova kuća, u hladu, senci, dok druga sva u suncu.
« Znao je da ništa ne pomaže. Niti da pomaže ono kad savi, uđe u ulicu, koja isto tako mrtva, pusta i crni se, a ispod njihove Jovankina visoka kuća jače se crni i kao da mu ona nešto
kako, idući čaršijom iz njihove, ciganske, maale, uz pratnju gungule dece, mangupa, svirači svirajući zamakoše u njihnu ulicu, dočekani takođe gungulom dece iz njihne ulice.
kola natovaren dar, pronesen otuda iz ulice, pođe čaršijom i zaobilazeći, praćen svirkom odostrag, opet uđe u ulicu i odnesen bi u svekrovu kuću.
Više ulica, iznad zidova, diže se i sklapa drveće, lišće. I ono gusto, zeleno šušti, nija se te ulicu čini još tamnijom, uvučenijom i još više punom vlage, zelenila.
I kao stideći se, kao da je on svemu tome kriv, čineći se da ne vidi Mladena, ubrza i pre njega savi u ulicu i izgubi se u kapiju. Na samoj kapiji njihovoj Mladen, kao uvek, zateče muža joj.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
se rado sadi i u dvorištu novopodignute kuće (SEZ, 19, 278). »Žuta rana« natrlja se kruškom, pa se onda ta k. baci na ulicu i kaže: »Ko me uzme, ko me zagrize, na njega rana, na mene zdravlje«, i beži se bezobzirce (SEZ, 40, 234).
Ko pati od »žute rane«, on na nju natrlja o., baci ga na ulicu, i beži bez obzira: ko taj o. uzme, na njega će preći rana (SEZ, 40, 234). O.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Rade iziđe na ulicu, gazi po čaršinskom blatu, tražeći gdjegođ da kupi jabuka. Podne je već mitilo, pa se svijet razilazi: neki svrću u
I diže se, priđe k prozoru i gleda na ulicu. Ilija nešto u sebi progunđa, htjede da ne da oduške svojoj misli riječima, ali one navale same: —Prodaj, gospodaru!
— Idem, — veli u suzama. Majka je isprati do na ulicu i gleda za njom. Radivoj ide prvi, a njeno dijete uzastopce za njim. ...
Zakreta iz ulice u ulicu, sjećajući se mjesta gdje je zastajkavao i hodao dok je dva mjeseca vojnikom bio. Hodajući nađe se najednom u jednoj
—Sinoć, da. Vi ste spavali. U dućan uniđe neko dijete da nešto kupi. —Vi ste u poslu, — reče Ivo i iziđe na ulicu. —Nemoj da te čekamo u podne! — dobaci otac za njim. S ulice krenu župskoj kući.
Ivo popođe i pogleda unutra. Misa započe. Čeljad križaše se i poklekoše, a on se nanovo povrati na ulicu. Tumaraše dalje selom.
— Poslušaću vas, — reče mladić — ako i je za me kasno. — Pa iziđe iz dvora na ulicu. Uputiše se mučke kroz selo. Između kuća bijaše sve mirno.
I stiskoše se po svojim varoškim kutićima! „Druge su sada godine”, govoraše trbušast trgovac šjor Bepo, vireći na ulicu iz svoga dućana. „Prvo si moga' dat' težaku ča mu drago... Bilo je sigurno k'o u crkvi. A sad?...
Najednom, kao u snu, začuju uz ulicu ljudske korake. Oboje se trgnu; ona izvuče svoju ruku iz njegove, poodmaknu se jedno od drugoga, i u mislima
On se prišulja bliže. Sluša njen hod u mraku. Pa kad je šuštanje prestalo, povrati se nemiran i ožalošćen na ulicu. * U ponedjeljak, dan sudbenih rasprava, hodio je ujutro stari Ante Rajić u varoš.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Cela varoš leži u dubokom snu. I mi smo osanjivili, pa tromo koračamo kroz tihu, pustu ulicu. Čujemo topot konja. Ubrzo zatim projuri pored nas jedan konjanik, on mamuza svog konja, oblivenog u penu, kao u trci na
hladu se drže i predavanja; ova su, izgleda, baš dovršena, jer kroz glavnu kapiju Muzeuma, koja gleda u Kanopsku ulicu, izlaze studenti. Nastupio je podnevni odmor, i dvorišta se ispraznila.
Kada stupih na ulicu, osetih sav teret svoje misije. Onda tek shvatih šta se sve od mene očekuje i kako sam brzo i nepromišljeno primio na
Karlove crkve stoji skromno, no prostrano zdanije Visoke tehničke škole, a tamo, na desno, na samom ulazu u glavnu ulicu Videna, vide se još poslednji ostaci jedne stare zgrade koju moram naročito da spomenem, jer ona ima svoju istoriju, i
Uglađeni Austrijanci, oni znaju šta je red: ušli su u glavnu ulicu jednog mestanceta, upravo u njegovu čaršiju. Zaista, s desna i s leva, stoje poredane kućice i dućani; tu je i pošta sa
Stanković, Borisav - TAŠANA
Luda! Ja sam luda! (Viče): Stano! Stano! Ulazi Stana. TAŠANA (pokazujući Stani na varoš, ulicu, kapiju): Stano, zatvaraj! Zatvaraj kapiju da ko ne uđe!... Zatvaraj sve, i ne puštaj nikoga.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
„Propalo je tu više nego talent: nije taj momak kao što treba.” Majstor Kosta stane na dućanska vrata, gleda na ulicu, ali ne vidi ni ulicu ni ljude, nego odmerava svoj udes i Srećkov.” Ima u Srećku nešto čudno.
” Majstor Kosta stane na dućanska vrata, gleda na ulicu, ali ne vidi ni ulicu ni ljude, nego odmerava svoj udes i Srećkov.” Ima u Srećku nešto čudno.
Čulo se, naravno, u svoj varošici, ali niko nije ispao na ulicu. U palankama se obično ništa ne dešava, i palančani, kad treba da su hrabri, zbunjeni su.
Kroz razređene šalone ulazila je mesečina kao srebrna lepeza. Gospa Nola proviri na ulicu. Preko puta, sam sitan palanački dućan. Sva vrata malo krivo uzidana.
Nešto komediansko ima, čini mi se, u tom da čovek dograbi rukopis i kao muva bez glave leti s njim u novine i na ulicu... A to ti je mentalitet čoveka koji n e v i t l a ... Pavle se smeši.
Skoro trčeći savi on u prvu ulicu, i nestade u žutoj magli Tisinoj. Prođe kraj reke. Grozna: kao blatava oranica. Pa okrenu natrag, i do Pavla.
boji kosu, raskrupnjala se, ali vešta da šije, odeva se kako punom telu najbolje stoji, i još je pomodarka kad izađe na ulicu. Kad je banka zapretila da metne ruke na kuću, Nata se rešila da počne zarađivati, da šije za druge.
Na jednom mestu, svega, crkva, osrednje veličine, nimalo lepa, izbija na ulicu. Kuća za stanovanje, uvučena i nevidljiva spolja, dugačka je, prizemna, starinska, ali nekako vedra, pa se valjda zbog te
Čim mlađi Grk izađe na ulicu, osmeh mu iskoči i formalno se smrzne na liku. Šešir skida naglo, skoro uzbuđeno, horizontalno ga udalji od sebe i
Kloster zimi brekće od zažarenih peći, greje bezmalo i ulicu. Srbi su govorili: sirotinja se greje kraj fratarskih plotova, i udiše miris od finih pečenih jabuka; fratri, to jest,
Nerazumljiv je meni život bogatog Grka u Rimskoj ulici, odavno... Ja mrzim tu ulicu! A pre nje mrzim sebe, što sam pustio da mi ne date živeti, da me naviknete na smrt.
Obojena tamnom masnom bojom; iza prozora teške i uvek mirne zavese; ti prozori na ulicu, bar vidljivo, nikada se nisu otvarali, niti je kad ko glavu kroz njih poromolio.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
kurjuk, koji umeće u kosu, te, radoznao da vidim gde leže ti predmeti, nagao se pa i sam strmeknuo kroz prozor na ulicu. Mogla bi se čak napraviti i statistika tih mojih podviga.
I odmah mi sinu sretna misao kroz glavu, pa se otisnuh niz ulicu, sve skačući s noge na nogu; doleteh veseo i ushićen ocu i majci, izljubih im ruke i uzviknuh: — Položio sam, odlično
Zaobilazio sam ulice odlazeći u školu, preskakao plotove da bih izbio na drugu ulicu, provodio po čitave sate skriven na tavanu i uopšte činio sve čime bih se mogao spasti nevidovne bede.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Đurašine, viđide bogati tamo za stan — reče jednom vojniku. Prođoh kroz onaj narod, ali kada iziđoh na ulicu, Đurašina nigde ne beše. Vratio sam se ponovo. Sretoh tada Đurašina i videh kako na leđima vuče neki džak pun čizama.
“ Vrlo dobro! I tako ti pođemo zajedno. Lutali smo dugo, dok jedva pronađosmo tu ulicu, za koju su mi rekli da se u njoj nalazi taj „pansion“. Na samom početku te ulice ispade pred nas jedan Grk: „Monsije...
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Tvoj Cvet te čeka na vrhu Srebrne Gore! — Izvede starac dečaka na ulicu. Kad, gle! Ulica kamenu košulju obukla: gde tu da nikne cvet? Podiže Vedran glavu uvis.
Udare li te — i ti udari! — žena pomilova dečaka po glavi, popravi mu nabore na ogrtaču i pogledom ga isprati niz ulicu. Oklevajući, pođe dečak. Oklevajući, vrati prvi udarac. I, gle čuda! Drugi su sada pred njim uzmicali.
Sve tanji bivao je izmučeni dah deteta. Mora mu naći leka. Slepa i bez kose istrča ona na ulicu, stiskajući sina uza se, moleći svakog koga je srela da joj Varalicu nađe.
— ponavljala je. — Važno je početi, dalje ide i samo... — navaljivala je metlica, sve dok dečak nije s njom izašao na ulicu i počeo da čisti. Oj, kako su mu se smejali, kako su mu se rugali stanovnici ulice, stanovnici grada.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
VASKA (jetko): A, za njega, ne boj se! Ništa njemu neće biti. STANA Jest, ništa. (Pogleda na ulicu, odakle se čuje pored pesme i svirke i po neki pucanj iz pušaka.) Kako ništa, kad eno i puške bacaju!
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
A to je bilo jedne nedelje, baš Bele nedelje, kad je po tim mestima najživlje, kad lep dan izmami sve živo na ulicu, — starije na razgovr, mlađe na ašikovanje, a dečurliju na jurenje; kada oživi ispod drveća od onih silnih ljuljaški, pa
Sedoše u jedna kola i udariše opet drugim sporednim ulicama i uputiše se u čorbadži-Zamfirovu ulicu, koja je nešto življa bila, jer je s druge strane, malo podalje, na uglu ulice, bila česma; nadaleko čuvena sa svoje
Kola Stavre Jareta uđoše u hadži-Zamfirovu ulicu malo dublje, pa stadoše. Iz mraka priđoše još dve prilike i razgovarahu nešto tiho s Manom, koji je sišao bio s kola.