Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I tek jednog dana vidiš a Crna Bara se pocepala, jednu stranu vodi pop, a drugu Ivan. Pop će Ivanu reći da je turska ulizica, a Ivan popu da je lopovski jatak. Turčinu zaigra srce od radosti. On vide već živu, ostvarenu sliku s pred očima.
Sva Crna Bara zna da je tvoj sin one pare pokrao i onde zakopao. — Hajdučka sorto! — Bolje biti i hajduk nego turska ulizica! — Ko je ulizica? — Ti!... I kažem ti, ostupi od mene!
— Hajdučka sorto! — Bolje biti i hajduk nego turska ulizica! — Ko je ulizica? — Ti!... I kažem ti, ostupi od mene! — reče Aleksa, pa izide iz sudnice i ne osvrćući se na viku njegovu.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Onda je brzo gotov. A to važi za njega, jer on nije od onih pokornih mlakonja i ulizica što samo znaju „razumem“ n slepo i kaplarski izvršuju što im se naredi, nego on hoće da ispita: je li ono što se
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
On, veli, ima dece. Ima, kaže, i među komšijama – i među sunarodnicima – špijuna i ulizica. Pitaće ga koga to ima u kući? Ko je to? Odakle? Kuda će iz Budima?
Nego ima majora, lancmana, komersanata, šišobrka, kockara, kurvara, pa i ždera, svinja, ulizica, a pored bezumnih junaka, i mnogo turonja, gorostasnih kukavica.
Živan Ševič, koji nije voleo konje, ulizica, uslužan, drzak, zavidljiv, projaha na svom konju, prav, strog, ponosit, sa sabljom u ruci – pojava kao iz priče.