Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Ono nekoliko koračaja idemo tom uličicom. Pred svakom kućom sede starice, starci, mlađe žene i ribari. Deca pretrčavaju između njih Na jednoj kući piše: haza de
Ćipiko, Ivo - Pauci
On popođe i zakrene tijesnom uličicom. Iz obližnje kuće začu ljudsko rkanje — i nečije živo gdje trvi travu. Mimo njega žurno prođe čeljade i ne javi mu se; on
— Da smo im sve izili! Mi radimo dan i noć, nimamo ništa, a njima u rukama sve selo! — reče prijegorno i zakrenu uličicom k svojoj kući. Ivo kroz sve vrijeme ne progovori ni ri ječi.
Ivo gleda za njom; bješe pokrila glavu vrećicom, da se odbrani od kiše, pa, poskakujući bosa, brzaše blatnom uličicom... On se uzbuđeno okrte k ocu i htjede da zažali što maloj nije dao bar šaku brašna, da joj majka skuha pure za
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
A ako posle i Srba više ne bude... Ne, ne, slava Bogu što će ih biti... Silazi Georgije Spida s groblja uskom uličicom, svet ga učtivo pozdravlja; gledaju, kao uvek, nosi grančicu bršljana sa ženina groba.