Jakšić, Đura - PROZA
I on ga ushićeno ljubljaše; suze mu tekoše niz lice, i umalo nije u svome ushićenju onaj stih iz psaltira pevao: „Blaženi izgnani pravde radi!“ — O, stari, progonjeni Sremče!
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Što se gigaš kao da su ti jaja u nedrima! — Pa i on dostiže i zaokupi nazimad, bacivši se za njima kocem, te umalo ne prebi jedno.
Htede me jutros motikom. Ali svejedno... Samo opet se bojim da ne bude kaka podvala!...« Đura i Spasoje umalo se tu ne nasmejaše. Kad već da zađu u voćnjak, oni promakoše mimo Raku, pa pohitaše u vajat.
jedan između onih što su igrali karata: — Ama što su goveda rikala, što su svinje uktale — to je ništa, nego što ti ja umalo ne stradah... Nisam ono čudo video nikad! Tolike noći prolazio sam i preko raskršća i preko groblja, pa ništa...
Oko toga ti se, bogme, mi zdrpimo valjano. On meni: »Lopove!« Ja opet njemu: »Varalico! Lupežu nad lupežima!« Umalo što ne bi i za vratove. Ja duhnem te iziđem od njega... I kad se proračunasmo, zakide mi čitavih dvadeset dukata!...
Kad bi na vratnicama, umalo se ne udari s Vidakom pisarom, koji taman hoćaše da uđe. — Ehe! šta je to! — viknu Vidak začuđeno i uhvati ga za
— E, e — ko je? a! — dreknu Sava iza sna, pa skoči te otvori vrata. Marjan, kako beše navalio, umalo ne pade na nos preko praga. — O, o! Drž' se!... A šta ćeš ti sad? — upita Sava razbirajući se. — Imaš, ćato, budak?
stade zveka, tutanj, rika, rzanje, lavež, kukurekanje... ama, sve što je u boga, avaza, zavrišta oko kuće! Jadna Julka umalo nije presvisla od straha! — A šta li će to biti, drugo moja? — Ništa drugo, nego onaj — u kamen udario!
'Ajd sad na posao!... Novi zvaničnik, slušjajući tako lekciju, zbunio se da ne može gore biti; pohita na vrata i umalo ne udari nosom o učitelja Nikolu, koji baš u taj mah uđe sa svojim Savom.
Brzo puče glas po selu: kako je Radoš nabasao u Velikom Kosmaju na divljaka; kako umalo nije poginuo; kako su ljudi priskočili — uhvatili ga, vezali, doterali u opštinu i tamo zatvorili!
— Pa šta bi, dobar čoveče? — Ništa!... Živan se razgoropadio i, kao što je već rčin, umalo se nije pobio sa Sredojem. — E, nuto ti ugursuza jednog!
Kad se već svak nadovolji, rekoše neki da valja ići kući. Živan i Purko umalo se ne zavadiše oko Strahinje. Purko ga ustavlja da ostane u Zarožju, prima ga u kuću i u zadrugu.
Pruži i Vuji čašu. Vuji se u taj mah učini da se zanjiha ona stolica pod njim, i navi se na stranu, umalo se ne preturi. Pop ga pogleda malo začuđeno. Utom pade prvi sumračak. Boško naviknu na čeljad da spremaju večeru.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— reče Blagoje. — Zbog take sitnice plače! Pa šta mije to? Jedna noga! E, hej! Sve će to opet... on umalo ne reče „narasti”, ali se opet ustavi: — Sve će to opet.. Ama je li ti ja kažem da će to sve narod pozlatiti?!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
A jedared umalo što nije zavila gđu Persu u crno; jer kad je poletela bunaru, a Arkadija za njom saplete se nesrećom preko valova, pa
Afrika
belca da ni trenutak ne bude izložen suncu; zatim sećanje na malu sunčanicu koju sam imao na brodu i na muku od koje se umalo nisam onesvestio u Boakeu, bile su mi dovoljne da se istinski uplašim od onoga što me sad može snaći.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Sin je dubio ocu na glavi, glavačke. Isakovič odstoja u toj gunguli, neko vreme, a umalo se, posle, nije prevezao preko reke, na budimsku stranu, u skeli punoj nekih kaluđerica iz Boemije, koje su pratile
Tako je i bilo. Samo, ta se bežanija, umalo, pa da završi opelom. Ajgiri Raškovičevi, paradoši, bili su navikli da ih niko ne zauzda i zaustavi, kad iziđu, sve
Isakovič je tražio da ga ostavi u Švehatu. Njegovi su puti nedohodi. Umalo nije došlo do svađe između kapetana i Božiča.
Zna ga cela Evropa! Čuo je, sigurno, da je to čovek, koji je spasao Evropu od Turaka! Spasao Beč! Osvojio Beograd. Umalo nije prodro do Stambola! Čuo je, svakako, kako je, genijalno, uništio tursku vojsku, kod Sente.
Godine 1733, Despotovič je već imao svog kučera i karuce, a budimska crkva umalo ga nije venčala, ponova, kao udovca, ftorobračnoga. Zaručnica mu je, međutim, naprasno otišla sa ovoga sveta.
Vlasti su toliko bile zbunjene, i uplašene, da su, čim je prošao, arestirali sveštenstvo šizmatičko, u Egri. Umalo nije arestiran i Šterba, kad je pošao za Duklju.
Odlazio je u štapskvarteru oslabeo, izbledeo, rasejan. Dvaput mu se desilo da ga umalo ne pregaziše saone u galopu. Konji su mu se, tako reći, već bili popeli na glavu.
Teodosije - ŽITIJA
A roditelji, čuvši ovu iznenadnu i neprijatnu vest o sinu svome, od žalosti umalo ne svisnuše. Došavši k sebi, razumedoše da ga niko drugi nije odveo nego onaj Rus monah, govorahu, u Svetu Goru, jer
Bogu kao David, i reče: „Uzveličaću te, Gospode, jer si me podržao i nisi uzveselio neprijatelje moje mnome, jer umalo da se ne okliznuše noge moje, umalo da se ne omakoše stopala moja.
te, Gospode, jer si me podržao i nisi uzveselio neprijatelje moje mnome, jer umalo da se ne okliznuše noge moje, umalo da se ne omakoše stopala moja. I da mi ti Gospode, nisi pomogao, još malo pa bi se u ad uselila duša moja.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Tako je mislila o mužu gospoža Dafina, iznemogla od plača, umalo ne zaspavši opet. Trzala se tek od studeni što joj se uvlačila u postelju.
trajala danima, bombe su padale u logor, Francuzi zagatiše reku, te se razli i poplavi kola, konje, topove, tako da se umalo ne podaviše, u blatu.
Sa sekirom i kocem, Ananija provuče se kroz plot, čim se mesečina javi. Zakačiv gunjem o ogradu, on se umalo ne vrati, toliko se prepade od neobičnog izgleda poljane, šume i brega, što se digoše pred njim.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
– Šta je, bre? — izlete pred nas Bajčetić, ozbiljan čovek, političar.— Umalo mi ne razbiste šoferšajbnu! Šta to radite? – Igramo klisa... — odgovaramo. a sve očima tražimo izgubljeni klis.
– Pazi kako voziš! Vidiš da onaj koči... – Baš ti hvala što si me upozorila. Sam ne bih video. – Naravno da ne bi! Umalo ga nisi lupio! Jesam li ti kazala da ne piješ po podne ono vino?
Sremac, Stevan - PROZA
Ti mene znaš! Kad me na ovom stepenu vidiš — mani me! Ja sam zver u piću. I »zver« se zaljulja i umalo ne pade sa stolice. Nastade strašna galama; domaćin se derao i galamio za šestoricu.
Odgovor je doveo u nezgodu i učitelja i đaka. Urnebesni smeh se osu po školi, umalo i učitelja ne zavede, te učitelj morade sad brzo, kao dobar pedagog, narediti da zapevaju: »Lepa naša domovino«, te
Radičević, Branko - PESME
tužna Stoji moru na obali, Stoji kao sužnja, Stoji mlada, suze lije, A sve one jadne, Pa bijelo lice krije, Umalo da padne. Muči, momče, tako t' Boga, Okani se tuge, Amo brže, eto svoga, Pa još, brate, druge! 1843, 27. nov.
“ svi izglasa zbore, I umalo grada ne pustiše, Ma ih najzad vođe nadmudriše: Da čekaju još do tamne noći, „Tad će“, vele, „žestok indat doći:
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
I popiti je voljela, bog joj dušu prostio, jednom tako umalo nije kuću zapalila. Pa opet mi je žao, to samo tebi kažem. Žao doboga.
Ej, nema više dječaka! Ta posljednja rečenica „ej, nema više dječaka“, koja mi se umalo ne ote iz usta, i samog me uplaši. Pogledah zato starca saučesnički i čvrsto zagrizoh usnu.
Pravi pravcati magarac, a pod njim ljudske noge. Starica se zdrveni i od čuda se umalo ne prekrsti. — S čeljadećim nogama? — Jeste, mila i rođena bako.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Htede da viče, ali ga glas izdade. Kola se odmicahu i umalo da se izgube. Dimitrija napreže svu svoju snagu i kriknu: — Auuu!... — Krik beše užasan.
— Dom! — viknu on potmulo i gurnu te tako silno da ti posrnu prigrlivši dete i umalo što ne pade. — Dom! Nemaš li kuću, nego kod onu staru vešticu si?... A, a?... — I opet izmahnu da te udari po glavi.
svećom viđaše se suva, k’o vosak žuta, s velikim čelom, upijenim obrazima i uvučenim ustima tako da se vilice i nos umalo ne dodirivahu — ljudska glava. To beše ona!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
— A zašto ti more, nisi meni ručak doneo, nego umalo ne crkoh od gladi? Ćosa ga na to zapita: — Pa jesi li se, bogati, naljutio?
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
kao najviši stadijum kapitalizma“, i kako se umalo nije udavila u gas-maski na Protivhemijskoj zaštiti (Pe-ha-zeu), jer joj nisu objasnili kako se otvara dovod vazduha,
kao najviši stadijum kapitalizma“, i kako se umalo nije udavila u gas-maski na Protivhemijskoj zaštiti (Pe-ha-zeu), jer joj nisu objasnili kako se otvara dovod vazduha,
Ali, kad dođe sasvim u dno razreda, tu će otkriti mene i umalo je neće strefiti šlog! „Ana, zar ti nisi prebačena u četvrti dva?“ — pobesneće. Ne, nisam. „To mora da je neka greška!
kuće samo otvaram usta kao riba a ne puštam glasa od sebe, toliko mi se nema filmčuga uvukla pod kožu, na časnu reč! Umalo me nisu odveli otorinolaringologu. Da li je to normalno? Jedanput sam bila s njim u pozorištu.
Najzad pravi muškarac! Umalo mi juče nije riknula Eustahijeva truba. Spava mi kod nogu, jer, kao što znaš, u našoj kući nema dovoljno mesta za
Hteli srno, naime, da ispečemo onu prastaru kožu. I tada, ljudi moji, stvarno umalo nisam crkla od smeha, utvrdimo da je bakuta celo to vreme spavala na nogama.
Ko je šta, gde i koliko jeftino kupio? Trpezarija se puni starudijom. Dok ih slušam, hvata me neka tuga. Umalo da se ne rasplačem, na časnu reč!
zadavio iz ljubomore zbog maramice, jer je bila crnkinja, ili je to bilo u nekoj drugoj drami pa sam sve pofrkala? Umalo da nismo umrli od smeha pred ovim dirljivim prizorom dok je bakuta spominjala neka čudna imena, sve bivše dvorske dame
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
java ili sam snivo' — progunđa Ćosa uz osmjeh mio — brašno sam dao, nije mi krivo, vidim, i mišić gost mi je bio. Umalo torba stradala nije. Gdje li se samo grickalo krije?
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
A ono, gle: umalo je ne odjuriše. »Nismo te, vele, ni zvali«... »Pa on bar da je drukčiji!«... da je onakav, kako je ona zamišljala
Stojan se vraćaše s bisagama, te svi uđoše u sobu. Ljubica se namršti kad uđe, umalo ne zapuši nos rukom. Gojko to opazi, pa se obrte Stojanu. — Je li more, ti?
Uđe kapetan, ljut. Gojko skoči, iznenađen, i umalo ne dreknu, jer se beše sav zaneo u mislima. Kapetan mu onako s nogu reče blago i prijateljski : — Idite, gospodine
Kako je radila preko godine, tako nastavi i na ispitu: stade vikati pa decu, ljutiti se, umalo ne počeše stradati detinji čuperci.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Gospodin šef, debeo neki čovek, prosedih brkova, podbrijan, sa podvaljkom ispod okrugle brade, kad me vide, umalo od čuda ne pade u nesvest. — Odakle si, pobogu, čoveče?!...
Ja se nešto zagovorio s jednim poznanikom, dok, odjednom, masa sveta se povi ka lađi tako silno da me umalo jedan što se zatrčao ne obori. — Šta je to? — Ko je? — stadoše mnogi jedan drugog zapitkivati. — On! — odgovaraju.
Probudim se iz sna. Protarem čelo u strahu i prekrstim se, čudeći se šta sve čoveku ne dođe u snu. „Umalo ja ne potamneh slavu njihovog Leara”, — pomislim i okrenem se zadovoljno na drugu stranu, a bi mi pomalo krivo što se
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— A što, što misliš?! Zar mangupi da pazare po dućan bez pare?! A? — oseče se ćir Đorđe na Miću, a ovaj na njega, i umalo se ne zavadiše da ne beše tu Srete.
Tako konstruisan odbor umalo što nije bio vrlo kratkoga veka, jer ćir-Đorđu se bunila čuvstva kad mu »Đuzelu« izabraše i htede da traži: ili da ona
prve smetnje na koje je naišav Odbor za proslavu: užasan nemar i sebičnost mase osujetiše prve lepe namere Sretine i umalo što u klici ne propade ova lepa misao Sretina. U njoj ima i nekoliko propalih rezolucija.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
U vas stenje na svakoju stranu zlo, pod gorim, kao dobro, pod zlom. Spuštavah se ja na vaše uže, umalo se uže ne pretrže; otada smo viši prijatelji, u glavu mi pamet ućeraste“.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Onda ga se sijač tek opomene, i rekne mu: „A žlje te sakrio! umalo te nijesam prožderao!” Iza toga pošto večeraju i stanu se o svačemu razgovarati, zapita Međedović domaćina šta mu je
viđevši vrati se natrag u onu sobu đe je zmaj mrtav ležao, pa ga izvuče na polje i baci na zemlju, a braća kad ga vide, umalo ih groznica ne uhvati.
goru bere da njim mladiće zamađijava i u zvjerad pretvara, kao što je učinila svijema onijem koji su me prosili i tebe umalo ne rastrgoše da ti Bog ne pomože; nego bježimo!” Onda oni bježi gorom što bolje mogu.
Ćosić, Dobrica - KORENI
hvalila se kako je on, Aćim, kad je pošla preko mostića na obalu, odjednom počeo da joj lomi krsta kao kurjak grmlje; umalo nije pala u Moravu. „Viknula sam Luki: zaustavi vodenicu! On buli u mene i čudi se šta mi je.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Sve je naslućivao a ništa nije mogao da spreči. Cećao se kako 1815, uoči Drugog ustanka, umalo da pogreši najteže u životu.
Cećao se kako 1815, uoči Drugog ustanka, umalo da pogreši najteže u životu. Umalo da pohvata, u nameri da spase Miloša, koji je bio talac Sulejman-paše Skopljaka u Beogradu, sopstvene goste u
Izveštajima svojoj vladi, taj gospodin umalo da mu sasvim poništi ulogu u istoriji jer je, i inače turkofil, bio „uveren da su Turci dobroćudni ljudi koje, s
Aganlijinu glavu odneo je Dunav, ali je ćurak ostao, pokriven misirskim zlatnicima.) Umalo da Uzun Mirko od tog posla ne izgubi vid: dim sa ognjišta i sitan rad, više u mraku no pri svetlosti, zapalili su mu i
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
“ Učenici počeše da se o tome ispituju, ali kako je svaki od njih hteo da natkrili druge, stadoše da se prepiru i umalo da se ne pozavadiše dok jedan od njih, Piteas, ne uspe da ih uveri sve redom da je on više pešačio od svih ostalih.
“ On ućuta. U besu koji i najrazumnijeg čoveka može da ošamuti, umalo da ne izbrblja kojoj je lepotici Abdere učinio svoju galantnu posetu.
„Šta kažeš? - Prosvećeniji od nas Makedonaca!“ „Što jeste, jeste - kriti se ne može! Kad se popeh na Akropolu, umalo se ne obeznanih pred onim što onde videh“. „Ej, sinovče, baš si pravi žutokljunac!
Kad razabra ovo priznanje, Mesec prsnu u smeh. Smejao se toliko da se umalo ne raspuče. No ne samo Mesec, i sve ostale zvezde počeše da se smeju, žmirkajući očima.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ali, na žalost, To je zadugo bilo neostvarljivo. Jer sukob koji se, razvijao na moje oči i umalo što nije bio krvav, jeste događaj takve prirode da se lako nije mogao ni zaboraviti.
do kraja, komandant očuva svoje dobro, uvek vedro raspoloženje, sve dok se jednoga dana ne dogodi nešto zbog čega umalo ne dobi izliv žuči ili ovom sličan napad.
Užasnut, ja osetih tada da su sve moje nade izgubljene i ražljutih se na leptira toliko da umalo što smesta ne opalih metkom onde gde sam zamišljao da se on nalazi.
bih razaznao kroz onaj sumrak, ja se zagledah ne dišući i, uverivši se da je ono tamo zaista ženski stvor nebeski lep, umalo ne vrisnuh, umalo što ne poleteh da skočim, da se survam kad se prsti moje uzdrhtale ruke nekako sami i mehanički
onaj sumrak, ja se zagledah ne dišući i, uverivši se da je ono tamo zaista ženski stvor nebeski lep, umalo ne vrisnuh, umalo što ne poleteh da skočim, da se survam kad se prsti moje uzdrhtale ruke nekako sami i mehanički podigoše do samih
Dakle tako ona ostaje pobedilac. Kao čovek bolećiv, ja, toga trenutka, umalo što nisam zaplakao, jer je on tako očajno kršio svoje ogromne koščate prste da mi se činilo kako nikad nesrećnijeg
Vasić oseti i sam da je u tome saopštenju, tako direktnom, prilično prenaglio, jer se onaj policajac, zinuo od užasa, umalo ne stropošta pri kraju njegovog izlaganja.
Onda ova prozvata imena stadoše redom odgovarati i to neka za, a neka protiv i sv. Petar, kad to ču, umalo ne vrisnu od radosti, jer mu sad beše kao dan jasno da to niko drugi ne može biti do Srbi, jer ih evo zateče na
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Nije mi preostalo nego da se tješim time što je kod drugih to vrijeme bilo još kraće. Umalo što nisam uskliknuo: pa ti si još relativno plemenit! Cinizam, kažu.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Odjednom, kad sunce izgreja, iza Đuričinih leđa začu se neko tapkanje po prašini. On se trže, i umalo ne skoči od straha, kad vide čoveka nasred puta. Ni sam ne zna kako se uzdrža od pokreta, koji bi ga izdao.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
viđevši, vrati se natrag u onu sobu đe je zmaj mrtav ležao, pa ga izvuče napolje i baci na zemlju, a braća, kad ga vide, umalo ih groznica ne uhvati.
pođe, i pane mu na um kako mu je onaj starac govorio da ne ide na konak gdje je mlada žena a star čovjek, „i evo ja umalo glavom ne platih. Odsele ću vavijek slušati riječ starčevu“.
pa kad stane na obalu, okrene se da vidi šta je sa ostalima, pa videvši da nema ni jednoga, reče: — Ih, pobogu! Umalo što ne bi zlo! KALUĐER I ERA Putovao neki kaluđer pa sretne na putu Eru.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Ali šansu umalo da propustim. Sakupio sam svoju skromnu imovinu, obezbedio mesto u vozu i našao se na stanici, upravo kada je voz
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Sama Sofka, sa svoje strane, umalo nije u IV glavi s mutavim Vankom počinila ono što je na kraju ipak činila, ili se bar pričalo da je u potaji činila,
Tako je svoju senku, kod prozora, gledala, u mulju, koji je dan i noć proticao“. U četvrtoj glavi Aranđel se umalo nije udavio u istom tom rečnom mulju gde se Dafinina senka odslikava.
Petrović, Rastko - AFRIKA
belca da ni trenutak ne bude izložen suncu; zatim sećanje na malu sunčanicu koju sam imao na brodu i na muku od koje se umalo nisam onesvestio u Boakeu, bile su mi dovoljne da se istinski uplašim od onoga što me sad može snaći.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Malo čas ćemo videti kako umalo nisam skupo platio ovo polagivanje za Komarovom. — To je vrlo prijatno, reče Černjajev. Znači, Turci beže.
Baš u tome očajnom trenutku iskrse iz šumice iza nas jedan bataljon. Černjajev kad ga ugleda samo razrogači oči i umalo ne podskoči od radosti. Osvrte se — nigde ni jednog ordonansa. — G. T........., — trčite opet vi.
Ostade sam čistac. Ja jedva ugrabi' ovaj proštac, pa i to umalo ti se ne pobi' oko njega s jednim burazerom. Uvatio on za jedan kraj pa vuče i viče: »moj je.
Uvatio on za jedan kraj pa vuče i viče: »moj je.« Ja opet ukrutio za drugi kraj, pa vučem i vičem: »moj je,« te se umalo ne pobismo, a proštac niti je moj ni njegov, već ko zna kojega je jadnika.
! Sećate li se da pre 2—3 meseca Mak-Mahon umalo što nije učinio s njom ono što učini Napoleon 1851. Zar ste zaboravili da je republikanska stranka u skupštini pobedila
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— govorio je Dragan više za sebe, misleći na pripremani napad. U lagum utrčaše nekoliko vojnika. — Uh, slavu mu, umalo da me zatrpa! Pojaviše se i ostali. — Ovaj kao da zna kad treba da opali. Dragan iziđe, a za njim i ostali.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Jer, jednoga dana umalo ne propali. Tako se govorilo, mada se to nikad po njihovoj kući nije osetilo ili videlo. Deda Mladenov, posle oca
Došla i veli: »Živa natrag neću, pa bijte, secite! To je. Živa ja tamo više neću!« U prvi mah, od jeda, ljutnje, umalo što se Mladen ne zaboravi, što ne prelomi pero, ne baci tevter i ne skoči da pravo tamo, kod nje, ode, da je zauvek,
on, prvi put tada, pusti suzu... Umalo što se ne zaplaka... [Na svadbi peva se:] . . . . . . prvo milovanje, Milovanje, slatko uzdisanje.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Bio sam zamišljen, pa u prvi mah nisam ni zapazio jednu mladu ženu što je ležala na boku. Umalo je nisam zakačio vilama. Kad sam joj prišao, video sam da joj je lice vlažno od plača.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Bio sam zalutao i umalo ne odoh u nepovrat. Pre tri nedelje, spopade me neodoljiva želja da virnem malo u budućnost. Kao ono Faust knjigu
Stanković, Borisav - TAŠANA
STANA Propao si, ali ti je glas topao. I još si me tražio za ženu! Umalo se ne prevarih i pođoh. (Sebi): Beše lep, ali se propi. BEKČE (pruža ruku Stani za novac): Stano, za duvan!
SVI (odobrovoljeni Mironovom razneženošću): Hoćemo, dedo, hoćemo. Kako da nećemo da živimo? HADžI RISTA (od radosti umalo ga ne poljubi u ruku): Hvala, dedo! Tako nam govori. Tako hoćemo da vidimo da si i ti međ nama odobrovoljen. — Tako!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
U jednom društvu u kavani umalo se jednom ne posvađaše iznoseći dokaze za i protiv majstor Kostinih profesionalnih i fizičkih svojstava i preimućstava.
Po palanci se govorilo o štapu, o dvema štakama, o srebrnoj mašini” zbog koje majstor Kosta umalo nije bankrotirao”. — „Naslutila Ristana; sve da joj je nešto što se sija. E, sad joj se sija srebro tamo gde ne treba!
Naposletku, zaostao, i nesigurna koraka, Švaba. Ćefleisan, valjda prvi put u životu. Gospa Nola se zgranu, umalo ne viknu, ne zna ni sama da li od začuđenosti ili od radosti. Razgovetno dođoše do nje pesme i reči.
Uklanjajte od njega što ga može uzrujati. Kad je brat vaš položio maturu, naravno sjajno, stari umalo ne umre. O koncu visi on. Ali kako je uvek živeo skromno i umereno, može još potrajati.
Istoga jutra, Jana nije donela ni propis ni crtanku, i nije znala lekciju, i ovo poslednje je bilo takvo čudo da učitelj umalo sam nije propao u zemlju od stida.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Poručnik Luka dira ga. — Bre, Grujo, ličiš mi na pevca kome su isekli rep. — Vala, gospodin poručnik, umalo da izgorim noćas. Zaspao naš požarni i poduhvati nas vatra. Ja dobro prođoh.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Dok zavika ostarjeli đedo: „A ti li si, dijete Sekula! Umalo ti junak ne poginu. Mol' se bogu za daidžu svoga, ti bi junak jutros poginuo“.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Dječaci su se bili toliko zagrijali za posao da umalo ne zaboraviše da pođu kućama u vrijeme kad se i ostali ćaci vraćaju iz škole.
Zapazi to i Stric, ali se ipak pravio da ništa ne vidi, iako mu je srce tako igralo da od radosti umalo nije sunuo uz bukvu i gore na vrhu raširio krila i poletio čak do Amerike. Tako se njemu bar činilo.
— odjednom se iz prikrajka javi Nikolica. — Mi ćemo, valjda, ložiti vatru za moju pokojnu babu. — Ehe, pa ja umalo ne zaboravih! — viknu Jovanče.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
čitav, veseo, frišak, razgovoran i pošten, čuven i viđen, mlad i zelen, vrli junak leventa i kicoš, al' sutradan, umalo li potom, hud, nevoljan, bolestljiv, sakat, trom, brižljiv, tužljiv, ukoran, obezčastan, ostario, omatorio, pogrbio se,