Jakšić, Đura - PROZA
Beše to nem bol koji je duboko korena uhvatio. I ja sam nemo ćutala, i moje male grudi stegoše golemi jadi, i ja ne umedoh progovoriti... suze su govorile... Već se smrkavalo, kad se tetka od prozora diže da promeni mesto.
Dučić, Jovan - PESME
bolu i toj tamnoj sreći I reč jednu novu ako bude dao — Ko će znati da sam nekad iščezao Jer tu reč čudesnu ne umedoh reći! NAŠA SRCA Ko zatvara vaše oči nebrojene, Srca, srca, srca?
Petković, Vladislav Dis - PESME
Tu sam dugo bio I drhtao tako bez glasa i moći: Na zid ruku stavih pobožno i ti'o, Ne mogah je dići, ne umedoh poći. Najednom se trgoh. K'o da neko ide? Mis'o moju preli krv mi uzrujana. Ja bežati počeh. Da l' me kogod vide?
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Stiskoh mu žurno jako žuljevitu ruku i rekoh mu kako umedoh, da smo ne samo živo–zdravo, no i jaki pri tom. On se prekrsti širokim krstom i grcajući, a sa prosvetljenim izrazom,