Jakšić, Đura - PROZA
Noge su me jako bolele, a sa čela mi je curio znoj; bio sam gladan, ali od umora nisam mogao ništa okusiti do samo vode, lepe, studene, planinske vode...
Smejaćete mi se vi koji znate da radije pijem vina; ali kod onoga umora i onake vode, ne bih se nikad setio malvasije.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Ostade mu jedna cipela na dnu uglibljena. Onako mokar, bosonog i mrtav od teškog umora dogambulja kojekako do svog stana. Uđe unutra i poče hodati polako po sobi, niti je pristao da sedne ni da legne.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Jelica je spavala tvrdo posle dnevnog umora. Najedared Petra diže glavu i stade je buditi. — Jelo!... Rano!... Jelica otvori oči, pa onako bunovna upita: —
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Najzad se zaustavio i tu, iza jednog džinovskog stabla, pao od umora. Bio je sam i potpuno obezbeđen. A unaokolo sve je bilo mirno, samo se čule čele kako zuče oko cvetova.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Osećao je da korača po kući, kao da je pun olova. Bio je sagao glavu od umora. I to se, dakle, bilo svršilo i sad u kući nema nikoga.
Nije imala plota, ni kapije. Prilazilo joj se kroz lišće. Isakovič se srušio, od umora, tu, i tek je docnije prikupio snagu da počne da doziva, muklo. Nije bio klonuo samo od telesnih patnji.
Isakoviča onda, valjda od umora, obuze neko sažaljenje prema njima. Pomisli da je Mahala, zaista, puna nesretnog naroda iz Servije, koji se već šezdeset
Varvara je trčala besomučno, sve do najbližih kuća Tokaja, i tek se tamo, od umora, zadihana, srušila. Dugo joj je trebalo, dok je uvidela da ne sanja, i da je niko ne vija.
Teodosije - ŽITIJA
po zapovesti dugo čitanje pročitavalo, svi oni koji su zajedno sedeli i oni momci koji su ga čuvali s vojvodom, zbog umora od puta i svečanog pira tvrdo zaspaše.
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
coknu da bar ušima mrdnu Ili da bar trepnu Nijedan da se pod kamenom makne I jedan i drugi se polome I umore i od umora zaspe I tek u snu kosa im se digne na glavi (Ova igra dugo traje) LOVCA Neko uđe bez kucanja Uđe nekome na jedno
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
delove puka, još se budi noću od bola, ali taj bol umine brzo, kao i strašna malaksalost i iznurenost u kostima, od umora. Tako da, budeći se svaki čas, zastenje i odmah zatim opet zaspi, škrgućući zubima.
Aranđel Isakovič beše pognuo pleća, još više, od umora, posle duge vožnje, i osetio da, u stvari, od ovog njegovog susreta sa patrijarhom zavisi njen život, ili spokojno
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
licu, no ono nije odavalo ništa drugo sem pomirenosti sa sudbinom što ga je bacila ovamo, bogu iza nogu; možda i malo umora od beskrajnog ponavljanja istih slučajeva, što su uvek počinjali s dve boce piva. —Od društva pored muzike...
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Te pripovetke su bile vrlo karakteristične za onaj period pesimističke klonulosti, umora od života i književnog nevrasteničarstva, kojim se kod najmlađih pisaca počinjao XX vek u srpskoj književnosti.
Milićević, Vuk - Bespuće
se umornim, ne toliko od hoda koliko od razgovora, od vreve, od rada koji je vidio; bilo je neizmjerno mnogo umora u onome jednolikom, teškom i potmulom udaranju batova i u čestim eksplozijama.
Radičević, Branko - PESME
Zora sjaje — ma gde on se bavi? Eno njega tamo kraj izvora, Gde klonuo od teškog umora, Puno gnjevnih misli premislio, Ma ga najzad sanak prevario.
Nebu tvome do dve zvezde jasne, Da ti tamu u srcu razgale, Oče, oče, do dva vita bora, Kad ti jednom bude do umora.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
samo videti, kad nešto podiže ili vuče kakva natovarena kola, a na licu mu se ne vidi ni traga od kakvog napregnuća, umora ili neugodnosti.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Životinje i mrtve stvari su odisale na čistoću, ali su zato vojnici popadali od umora. Ljudi su se umorno protezali, naročito vozari, koji dugo nisu jahali.
Okolo topova bile su čitave humke sveže zemlje. Ljudi već posustali od umora i gladi. Ali pred svanuće naiđoše Tanasije i Jankulj sa džakom jabuka i deset hlebova, i tek se tada setismo da ih nismo
Ljudi su potamneli od umora i straha, očekujući svakog momenta smrt. A pomoći ni s koje strane... Dva naša šrapnela pojaviše se gore na vrhu.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
očiju od straha, noge i ruke mu drhću, a na licu mu se, pored preplašenosti, jasno čita pređašnji izraz teškoga umora i gorkoga stradanja... On stajaše, ne mogući ni reči prozboriti.
Gojko je uvede u svoju sobu, namesti je da sedne na stolicu, pa uzdahnu kao od velika umora i prevuče šaku preko oznojenoga čela. — Vi... vi... vi kažete tamo, da... da ja...
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Celo sam jutro iznosila kostime! SOFIJA: Kao da se sámo zlato talasa! JELISAVETA: Meni trepte neki svetlaci od umora! SOFIJA: Obožavam leto! Dani puni pčela, večeri svitaca! I kako je samo divna tišina ovde! Slušaj!...
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
A kada bi od umora zaspala, Isus joj se u snu javljao, razgovarao s njome i tešio je nadom na skori sastanak. Mnogo je godina Magdalena tu
Svirka se prekide, prekide se i igra. Svi popadaše od umora, pa onda đipiše: rode i čaplje od straha odleteše daleko, gušteri šmugnuše u rupe, žabe poskakaše u vodu bojeći se da
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Dao bog još letnje vreme, te se bar gdegde nađe koja voćka. Prvi dan, tako, pređoše malo, a osećahu mnogo umora. Opasnosti velike ne ukazaše se, pa i nesrećnih slučajeva ne beše.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Kako ko stiže, tako leže na rosnu travu, ne puštajući glasa od sebe. Besmo iznemogli od umora i — straha... I ako se krilo, ipak je svaki znao kud i zašto idemo.
Učini mu se da promače poznato mu detinje lice... Jest, on je, njegov mali Mića! O, Bože!... Polumrtav od umora stiže na stanicu. Draga se osvrtaše s decom, čudeći se što nema njega, da ih po običaju dočeka.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
A što se ovako promučio, to mu je baš i milo, jer šta je život nego borba; i kad je slađi odmor nego posle umora?! »Ustaj živi, bori se, ne kloni!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
da ruča, večera, i to slatko, oblaporno, da bi posle večere jedva dočekala kad će leći u meku postelju, u koju će se od umora gotovo srušiti i odmah zaspati. I onda tako svaki dan.
Jutra joj već ne bi bivala onako sveža. Od nemirna sna i glavobolje počinju joj bivati tupa. Ona bi mislila da je to od umora i velikog naprezanja. Ruke i vrat bi joj drhtali, da bi joj glava dolazila teška a snaga joj sva izlomljena.
— Neka, Sofke, ja ću! — odbi je ona, žurno otvarajući kapiju, na kojoj je čekala majka, stojeći tromo, predišući od umora, a i od jela i plača na groblju. — Dođoste li?
Sofka, ogrnuta kolijom, ležala je. Nije mogla više da dvori, nudi. Od umora jedva je oči držala otvorene. Bila je sva vrela. A od straha, jeze, čisto je kao neko ludilo poduzimalo.
i ono iz štala na mahove ujedanje konja međ sobom, njihova cika, i oni, iz kuće i do prozora, na zemlji, poređani, od umora pospali njegovi seljaci sa licima, okrenutim ka mesečini, i sam on tamo, u velikoj sobi, osvetljen svećama sa prekrštenim
Pandurović, Sima - PESME
RAVNODUŠNA PESMA Čovek se, katkad, povuče u samoću, Zbog starosti, umora, il’ razočarenja, Il’ možda zbog svega skupa.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Bakonju spopade takav smijeh da se izvrati nauznak. Kad se Osinjača povrati, Bakonja se još smijao, ali od silnog umora i dremljivosti nije mogao više da govori, nego ode na krevet i leže, moleći mater da ga odmah probudi čim se oni
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Svaka mi reka oči po malo odnela. Svaka me voda, teško, ko boljka razbolela. Noću, kraj puta: od zvezda i umora otežao Na panjevima ili u žitu sam ćutao, ležao. A posle opet: hrtski, niz mahovinu i staro lišće, bežao.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Simka iziđe iz zvonare i brzim korakom uputi se kući. Tola polako pođe za njom, težak, ruku opuštenih od umora. „Sreski batinaš sa sedam dugmeta i svojim kerovima eno ga u kafani jede vešalice, pije, i hoće lopužu kafedžijsku
U mutljagu mamurluka i bunila bledo je čkiljila svest i često se gasila, štipana mokrim prstima umora koji je neizdrživo bazdio na rakiju i čupao creva na povraćanje.
Još ne treba ništa da znaju. Možda i nije, zastrepe, pođe da rastrebljuje sofru, pa se od naglo nadošlog umora spusti na tronožac. Gleda troške, ugriske, razbacane mokre kašike, prljave i prazne činije. Oni će pričati...
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Već je i jutro svitalo, a oni su još svirali lelujajući se od umora i gladi. Tako i podne dođe, i slavno društvo se rasturi da predahne, ali njihova svirka ne stade da bi san cara i dvora
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
— pita Stojan i Petar, bezazleno, potvrđuje glavom. Onda Petar vidi kako se sa Stojana svlači ona skrama umora i kako ga već gleda neko nalik na vuka; i Stojan kaže, blago, da je našao ćup sa zlatnicima i hteo da ih podeli sa
Ponegde, još je bilo krvi u smrznutom blatu a nebo, mokro i oporo, spuštalo se nad ljudske glasove prozukle od radosti, umora ili jada.
je u sebi radost jer je Beograd, najzad, bio osvojen: radost nije našao, samo zbunjenost i, možda, malko kabastog umora. Nebo, prostor sivih, tmastih rasvetljenja, dolazilo je odasvud, ali je ostajalo nepristupačno.
Osetio je da je stigao na jedno od mesta velikog blaženstva na kojima nastaje dosluh između mira i umora. Iako se teško otkrivaju, viđao je takva mesta, jednom ili dvaput, na svojim putovanjima, ali je onda morao dalje a sada
Senka onog umora još se nije približavala, ali je Dositej, baš zbog toga, osećao da je vreme koje protiče poslednje koje mu je dato za
Popa, Vasko - KORA
na nogama Kako bi se rado Sjurila niz stepenice Ili zaigrala Na mesečini temena Ili prosto sela Sela na tuđe obline umora Da se odmori TANjIR Zev slobodnih usta Nad vidikom gladi Pod slepom mrljom sitosti Mesečarski zev Usred zubate plime I
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Nikijas je sav drhtao od umora. „Kuda juriš, sinovče, kao izbezumljen? Vijam te čak od Propileja, i jedva te stigoh“. „O, striče Nikijo, koliko
sveća u koju se mešala i svetlost ranoga jutra, neka čudnovata vrsta polutame u kojoj su svi prisutni, isceđeni od umora, neispavani, neočešljani i neobrijani, a obuzeti strahom, izgledali kao avetinje.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
je Mitar na onoj stolici i čekao, dok su mu se minuti činili čitavi dani, pa mu se teški kapci zatvarali od strašnoga umora, koji ga je, posle mnogo izdržanih muka i nespavanja, savladao.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Mrcvario se, nevoljnik, nedjeljama i mjesecima. Lunjao je ulicama bez kraja i konca, do mrtvog umora, do potpune iznemoglosti tijela, u kojoj kao da je jedino nalazio nešto smirenja.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Skloni se u sobu, dok on ne dođe. Đurica se diže, ali se jedva održa na nogama, koje klecahu i povijahu se od umora i slabosti. Ušavši u sobu, leže na drvenu postelju i zažmuri.
Trčao je više od časa, pa mu je sad trebalo dosta vremena da se povrati od umora i da hladnije razmisli o daljim svojim koracima...
Grudi mu se još silno nadimahu, i svaki mu mišić igraše i drhtaše od umora i uzbuđenja. U glavi mu beše takva zbrka, da se u njoj nijedna misao ne mogaše javiti, osim ovog opštega pitanja, koje
— Đuro! — zovnu ga on nekoliko puta, pa, videvši da Đurica spava tvrdo, posle velika umora, diže se i ode u mrak. Čim nestade Mata, Đurica odmah skoči i zađe za rozgu, gde se beše prikrio Novica.
Stade da se trese od hladnoće, a noge žurno stupahu po hladnoj, rosnoj travi, ne osećajući ni hladnoće ni umora... Samo što pre, samo da se stigne na vreme!...
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Tako je prošlo nekoliko dana — jedan lepši od drugoga. Bilo je umora i smeha, uzdisanja i pevanja. Cveta se veselila: „Ako ovako potraje, biće zarade!
zagrebe zaleđenim noktima, zove polako u stidu i strahu, pa kad ne dobi odgovora, šćućuri se uz vrata, a od slabosti i umora tek se na nogama drži. A kiša jednako pada i otiče niz jaruge.
Gonio se on tada s njome po čitave sate, i goneći znojio se, i penila mu se usta od umora, žestine i strasti. Okretan, gibak, usrnuo bi u njenu čobansku kabanicu, povalio je u tren oka i silom pokrio kabanicom
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
VASA: Beštije jedne! (Odjuri i sam.) XV ŽIVKA, ANKA ŽIVKA (klonula od umora, pada u fotelju): Uh! ANKA (dojuri spolja): Gospođo, one se dve vaše rođake počupaše.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
i ono iz štala na mahove ujedanje konja međ sobom, njihova cika, i oni, iza kuće i do prozora, na zemlji, poređani, od umora pospali njegovi seljaci sa licima okrenutim ka mesečini [. . . ]“.
Miljković, Branko - PESME
psa Ispred mene u žar pticu Govori mi istinu iza leđa Grlice Ti si pravi naglasak umrle nežnosti Načini zoru od našeg umora Miris je vreme koje je posedovao cvet Al nereč kaže kasno je Necvet kaže noć je Neptica kaže plam je A je kaže nije Na
Krakov, Stanislav - KRILA
Raščupani brkovi mu se pokretoše. Nemarno se naže, podiže šlem, i obrisa prašinu rukavom. Čitavo isparenje znoja i umora diže se iznad ovih kratko ošišanih glava usijanih čelikom i suncem. — Još jednu bocu piva. — Dve...
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - Duško skoro lud od straha i umora ispenjao se najzad na kamenitu kosu. Nije on bežao ka prevoju, kuda su svi nagli.
Najzad su za kosom popadali od umora. Tu je bilo mesto za rezerve. Oni koji su tu ranije bili ostavili su puno zagađene slame, krpa, konzervi i nešto
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
RADAK (pruža mu pljosku): Napij se, momče, Dobro će biti posle umora. PORFIRIJE (prima pljosku, krsti se i pije): Oho, ho!... E baš je valjana!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
pala na čelo, ulegla se u zenice, te dala celom licu neki tužan a opet podrugljiv izraz, izraz u kome se meša nemar umora i ravnodušnost očajanja, žudnja za životom i podsmeh smrti koja već stoji nad glavom sa zamahnutom kosom.
smirno!... voljno..., a odmah zatim zalepršaju se vazduhom stotinama dubokih uzdaha i hukanja od umora. Puške ce slože u piramide, a vojnici se razbiju u gomilice po 2—Z, po 5—6, po 10—15, grupišući se po poznanstvu i
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Počeše ludi sklanjati nejač i sermiju u zbjegove. Svejedno vam je, braćo, bilo kô kad čovjek iza velikog umora legne da spava, pa ga u pola sna probude.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Težaci su dovečerali, pa su zasjeli uz ognjište. Razdragani su od umora i vina, ma svejednako iščekuju još jednu čašu cijeloga.
s čijega je lica znoj jednako kapao, a na licu njegove presvijetlosti opažaše se da mu je dosadno i da je od vrućine i umora iznemogao. Zasve primijeti da gospodin upravitelj jelnako ide ukočeno, u potpunoj, teškoj uniformi.
— Da, on to i zaslužuje! — potvrdi njegova presvijetlost. Pa, pošto se sigurno i njemu dosadilo, i od umora nije mu milo da na upite odgovara, obrati se odlučno k onoj trojici iz sela: — Ali, gospodo, možete se povratiti!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Četvrtasto Bogdanovo lice, crveno od umora ili od stida, ili od straha, ili ko zna od čega već sve ne, nadulo se kao da će svaki čas pući, ćela mu se usijala od
polja, trstika i vrbaka kraj Morave sve do prvih petlova, ili dok se ti nesrećnici ne skljokaju na zemlju od straha i umora. Tu odmah u blizini je i Vampirski zub, gola oštra stena. Vampiri na nju dovlače devojčice što su tek napupile.
na svojim leđima, galopirali bi po Saborištu kao pastuvi, preskakali bi vrzine i Beli potok po stotinu puta i nikakvog umora ja na njima ne bih spazio. Opet bih ja bio taj koji ispašta. Sažaljenje, sažaljenje me je zabolelo, moj sveti imenjače.
koraka ulazio je junoša na kapiju, ali ko je malo pažljivije pogledao njegovo lice video bi da se među tragovima umora rasplinuo nejasan i rasejan smešak s kojim se nijedan ratnik nikada nije vraćao iz boja.
A oni su došli, kao da ih je sam đavo izabrao da nas isproba, sa svojim molećivim pogledima, uzdrhtali od umora, hladnoće i zebnje, siroti, utrontani u prnje.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Vaš hvaljeni grafolog sigurno bi pročitao iz ovih redova da njihov pisac ima rasklimatan karakter. Posle umora poslednjih dana zavalio sam se sa naročitim zadovoljstvom u meko sedište moga kompartimana, zapalio lulu, uživajući već
Stanković, Borisav - TAŠANA
A on, pokojnik, kao brata, kao brata te dovodio. SAROŠ Da! I bio sam mu brat. Jer, kad biste vas dvoje pali od umora i zaspali, mogao sam te poljubiti, ali nisam hteo.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
propisu u egzercirnim pravilima po kome je „kretanju cilj da se izvestan prostor prođe za izvesno vreme sa što manje umora“, ili je možda to usluga koju vojska čini opštini i državi, nabijajući u varoši kaldrmu, a van ove — drumove.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
A i kome bi padalo na pamet sada, u ovom jadu... Imalo ih je koji su već klonuli od umora, i tužnog pogleda zure negde u daljinu kao neko kome je kuća izgorela, pa sad posmatra jadno zgarište.
Ćutljiva kolona odmiče kroz mračnu noć preko planinskih vrhova. Čas silazi, opet se penje, ljudi već padaju od umora, konji sasvim posustali i sve češće nailazimo na mračna telesa, koja se koprcaju u snegu.
Tako je valjda suđeno. A ko zna šta i one druge čeka na daljem putu... Lica su potamnela od umora i splasnula od gladi. Pesma je odavno zamrla, razgovori su prestali.
Na svima stranama leže malaksali ljudi i konji, od gladi i umora, kao skrhana, trula drveta. Zašli smo u pravo bespuće. Idemo preko nekih staza.
Ljudi idu turobni i ćutljivi. Glave su im klonule od umora i svaki gleda preda se. A i o čemu bi razgovarali... Prošlost njihova ostala je sa onim lešinama, sadašnjost je očajna,
Ako li koji vojnik padne od umora, moramo ga nositi do prve njihove stanice. — Kako, čime, na čemu! — čudi se Živadin. — Na krkačama!...
Glava u leša bila je krvava. Prinesemo ruku šlemu u znak pozdrava i poterasmo konje dalje. Konji su grcali od umora i sa njihovih vratova kapao je znoj. Toplota je bila nesnosna. Otkopčali smo jake bluza.
Još kad bi mi samo spala temperatura. Pipam se po grudima. Uplašio sam se koliko su vrele. Klonuo sam od umora... Možda sam i spavao. Ali kada sam došao sebi, bilo mi je mnogo teško. Čujem gde Francuz veli da smo blizu Soluna.
Petrović, Rastko - PESME
probude se pa vide Nedogled, Očiju plavih kako sedi kraj prozora, I pre no što upiju je u pogled Naloču se opet sna i umora. Ima onih koji odlaze Pod plotove, da odlakšaju utrobu, Kraj razbijenih flaša koji prolaze I nađu se odjednom u grobu.
da pođem za pukom Iz sobe svoje koja nema prozora, Treba mišlju i voljom da ih probijem, Sad je doba mraza, revmatizma i umora; Tamo gde kroz tri oblaka puca iz revolvera Dubina mokra koja zoru protera, Mene mrzi da se uzbuđujem zato što umirem.
Toliko zanosa i prekora; Oči toliko behu slepe; trepere sad od umora! Još te vidim Sunce u svom životu. Pogledaj moje su ruke odrubljene, Krv lopti na ključeve.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Baš je budala! Svoje zlatno jajašce ostavio da po planinčini vrat lomi! I ko zna koliko dugo! Sav drhteći od umora sede Vedran, i ne gledajući gde seda: na mekano je uvek sedao. Kad, gle, šta ga to ljuto grize, kao vatrica peče?
On se pokloni majci i reče da odlazi: hoće li s njim — on više ne može ostati u plemenu! Ošamućena od umora i straha majka nije znala šta da učini. Kako da ostavi pleme? Kako da Belka ostavi samog? Zato reče: — Ostani, Belko!
krene, kad se iznad glava begunaca pojavi par roda i poče da kruži nad selom sasvim nisko, jedva zamahujući krilima od umora. Kako bi im se ranije kao vesnicima proleće, kao starim prijateljima radovali! Kako su im sada bile mrske!
Šantić, Aleksa - PESME
I. napiru se kosci ko će prije! Ne ćute oni umora ni grča, Samo što žeđi odoljeti nije. Gle, jedan visok kao stablo srča, Brišući znojno lice što se plami, Pod