Jakšić, Đura - PROZA
Petci; a ako si baš umoran, eno ti konja, pa sedi gore na one kožice; kad budemo tamo dublje u planini, a mi ćemo se onde i odmoriti.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
bogato, udara od sveg srca, već mu se lice od napora krivi, gubi dah, zastaje, prediše, više ne može, i pada mrtav umoran, a mi živi.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Čini mi se da nigde onakoga smolnatoga blata kao u Aradu nema. Dođem, jedva pogodim u kvartir, sve bacim, umoran sednem, znojan; a Protić: „Ha, eto tvoga Tekelije!
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Ja sam, brate slatki!... Eto vidiš... beda! — odgovori Raka, umoran od onog tereta, teško stenjući. — A šta to činiš, bolan? — upita opet Sima. — Ne pitaj, moj brate... Zlo ti činim!
Bilo je već prevalilo po noći. Učitelj Nikola umoran, spava uveliko. Dok stade lupa na vratima školskim. Lupa — rekao bi, sad će vrata istaviti.
Tek sasvim je bilo začudo — otkud u Kosmaj da dođe! Radoš je došao kući sav usplahiren, umoran, pregoreo od žeđi. Zaiska vode, napi se; jedva ispriča Smilja šta ga je snašlo, pa odmah leže, onako znojav i umoran,
Zaiska vode, napi se; jedva ispriča Smilja šta ga je snašlo, pa odmah leže, onako znojav i umoran, na travu pred kućom. Dugo je spavao kao zaklan. Kad se probudi, požali se kako ga bole krsta i kako mu je zima.
— De, Strahinja, pijni malo! — reče Srdan i dodade mu bardak. — Može biti umoran si. — Vala, i jesam!... — odgovori Strahinja, pa uze bardak i sede među njih. — A odakle tako? — upita kmet.
— viče kmet. — I ja velim bolje danas!... Nego hajdemo gore do moje kuće da popijemo koju... I ovaj je čovek umoran... (Tu kmet pruži rukom na Strahinju.) A valjao nam je!...
— nastavi Miona. — Gle, gle! Kako je to krasna brazdica, pa kako je duboka!... O, mene lude! Govorim koješta, a ti si umoran, rabotniče moj!... Dela, evo... evo, seja ti spremila i ručak... Tu Miona brzo povadi iz torbice što je spremljeno.
U državi mora biti... sve činovnik... sva zanimanja uvrstiti u državnu službu... sva... sva... I gospodin ministar, umoran od velikog i teškog posla, zaspa kao zaklan... Na jedan mah — du, du, du! na vratima; lupa neko goropadno.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I bolesnik se prekrsti i celiva, pa onda reče: — Al’ sam umoran! — Hoćeš prileći malo? - pita ga popa. — Hoću - veli on. Popa ga povede do svoje postelje, pa mu reče da legne.
I, jureći šumom, umorio se. Živci napregnuti i razdraženi umorili se tako isto... Mrtav umoran i oznojen spusti se pod jedan hrast... Nije mogao više mrdnuti...
Za njih je on davao sve, čak i samo spokojstvo svoje. Ne znam kako da je umoran, trebalo mu je samo na uvo šapnuti „zove te taj i taj hajduk — on je smesta skakao na noge i trčao da se s njim, kao s
— Dakle, sutra? — Sutra zorom... — Kojekude... idi, odmori se... — Ja nisam nikad umoran. — Onda si gladan... Idi se prezalogaji i... kojekude... skini to tursko ruvo... — To sam već i sam mislio!
Iako je bio umoran, iako mu se činilo da će zaspati čim se na zemlju spusti, Stanko opet ne može trenuti... Razbi mu se san.
— Evo, ima koleba... I Zarzana odneše u kolebu... — Hajde, Stanko, i ti se odmori! — reče Surep. — Baš sam umoran!... Pravo veliš... Videćemo se, samo da malo odmorim snagu... Ali ni Petra ni Jelica ne htedoše ga više pustiti.
— Pa i ti se malo odmori — reče mu baba Stoja. — Ja nisam umoran. Ja ću sedeti kod njih... A vi... tajac!... Neka spavaju!... To reče, pa ućuta. Pogled mu je počivao na ranjenicima...
— Ko ih vodi? — Vezir Derendelija. — Dakle, ti misliš da će ovuda? — Tako su rekli. — Jesi umoran? — Nisam. — A gladan? — Nisam. — Bi li popio jedan gutljaj rakije? — To mogu. Čupić ga ponudi, i on se napi.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Toga dana bila je nedelja. Nisam morao ići u kancelariju. Kad sam se probudio, osećao sam se umoran i, razume se, odmah sam sebi objasnio svoj umor nespavanjem, a nespavanje, opet, Đorđevom sudbinom, koji kao da mi je
Ali, molim vas, meni je sasvim svejedno, ja još volim poslepodne. Baš sam već umoran, a i vreme je ručku. On sede na prazan krevet, a pored devojke koja je stajala — A šta vi ne sednete, gospođice?
Kad se probudih, sunce beše daleko odskočilo. Osećao sam se strašno umoran i prazan, ali ne mogah više zatvoriti očiju. Ustanem. Sve izgleda nekako svečano, pa tužno.
Ustaviše se kola. Gledamo mi ko će to biti. Gospodin čovjek nespretno skoči s kola, pa tromo i kao da je bogzna kako umoran priđe stolu gdje je i pop sjedio. Ne nazva boga, samo malo klimnu glavom: — Je li ovdje kmet?
Posjedasmo opet, praveći i njemu mjesta, al' on ne htjede sjesti, već opet veli kmetu: — Dela brže, umoran sam. Otvori školu i pošlji mi familijaza. — Sjedi, čovječe! — reče oslobođen kmet. — Nije sablja za vratom.
Kad učitelj dođe napored njega, a on se okrete: — A što si ti more, stao tu? — Što sam umoran — reče kovač. — Znam; a što si stao na promahu? — A? — Što si, velim, stao tu, da te tako znojava bije vjetar?
Nigdje se ništa ne miče, samo sovuljaga ćuče njenu strašnu pjesmu. Psi podviju rep pa zavijaju, a umoran seljak prene iza sna, prekrsti se: „O tvoju glavu!” pa opet spava.
— Laku noć! Tu noć sam pisao materi, sestrama, braći i počeo ovo pismo za tebe. Bio sam umoran, stoga sam legao u 11. Kad me već hvataše san i nejasne uspaljive slike počeše se ređati, iziđe mi ona u crnom šalu.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Ja idem kod Žuže... — Idi bestraga kad nisi nizašta! Za večerom su ćutali i jeli. Pop Spira je bio umoran, gđa Sida ljuta, a Jula k’o ubijena što se sve to tako dogodilo, a gospodin Pera je tako lepo nekoliko puta pogledao, a
puta u svoj bokterski rog, a posle četvrt sata još jedanput, i ukravši tako čitav jedan sat, legao je kao svaki umoran čovek kome je blagi tvorac odredio noć za odmor i spavanje, i zahrkao je, i nije primetio kad je Šaca savio u popin
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Dakle ne volim niti mogu da volim, jer ljubav traži celoga čoveka i poverenje, a ja sam satrven, umoran srcem i nepoverljiv, A osem toga, ne odgovara ni ona svima mojim uslovima, i to zaključujem po tome što sam mnoge njene
a ti, Jurišiću, glavo, upamti ti nisi ni rođen da u nju veruješ i da se u nju nadaš“ Sutra dan, onako neispavan i umoran, nervozan i rastrojen, Jurišić, nespretno i grubo izazva raspru, On teče da zna sve, apsolutno sve, da se javno, čak
je stanovao i pre rata opružen na starinskom plehanom krevetu, ležao je Jurišić jedno posle podne, u jesen, u tišini, umoran, bled i nervozan i mislio: „Evo ležim ja ovde sam, sam samcat, i sav onaj kalambur od života stoji tu, preda mnom A u
Afrika
Penjemo se u mreže (radije bih nastavio još malo pešice, iako sam umoran, ali mi je dosadno što bi N. to primio kao ličnu uvredu), i produžavamo pod nebom veličanstvenim; tako bliskim da
Doživljujem jednu malu paniku. Umoran još od jučerašnjeg dana i noćašnjeg učešća na svadbi kod Banfore, podležem trupkanju kamiona i toploti vazduha.
Dugačak, sa kozjom bradicom ispod debelih usana, uvek povijen i umoran, sa večnim, od klanjanja, tragom prašine na čelu.
I ko zna još otkad! Posle, ja sam bio suviše umoran i tužan, suviše oguglao, da bih tražio i kako da ulepšam svoj položaj u Sikasou.
Crni danas kupuje obuću a sutra je već umoran što mora da misli na nju, i poklanja je. Novac koji zaradi ili prokocka ili ostavi, pri prolasku kroz svoje selo,
Mogao sam i ostati u njemu, piti hladne aperitive, jesti neku vrstu francuske kujne i spavati u bifeu. Ali iako umoran i iznuren, ja sam samo uzbuđeno žurio da pođem što pre u Kulikoro.
Zelenilo i šumarak su počinjali odmah iza kolibe; ispred nje čuo se šum vode. I umoran i uspavan bio sam zadovoljan da sam tu. Govorio sam sebi u snu: „Lepo je da si tu!“ U ponoći smo produžili.
Evropa je uistinu bila tu, preda mnom, a ja joj nisam pristajao. Bio sam umoran, modar, prozebao, možda bolestan, ali istovremeno i srećan da će se ovaj put, koji nije bio ni neverovatan ni
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Bio je to otac šestoro dece i umoran od života i nesreće koja ga je pratila, svud. Malo riđ, visoka čela, sa nosem kao konjski žval, Trifun je bio od onih
Onaj koga su ta dva brata i njihove žene spremali se da isprate, i sam se, za to vreme, spremao, umoran i neispavan, turoban, sa ožiljkom na duši, koji nosi svaki ko je jednom ležao u zatvoru.
pognute glave i video je, kao muve, samo svoje brojeve, na beloj hartiji, koja je bila, od dugog stajanja, vlažna. Umoran, podiže glavu i obuhvati pogledom Mahalu, kao uplašen, da nije nekud nestala.
Činili su se Mahalčanima kao neka plava poplava. U tom trenutku, Trifun, iako je bio čovek prost, umoran od života i familijarnih briga, razumede sve.
A ne ići i tražiti pomoć u Bestuševu. Otkud ovaj Valdenzer? Otkud ta ergela na njegovom putu? Ležeći tako, umoran, u prijatnoj hladovini, svakako bi bio zaspao, da nije čuo smeh ispod svojih pendžera, i glasove, koji su dopirali iz
Bio je još uvek zaprepašćen bestidnošću gospože Evdokije, koja ga je pozvala, a bio je, uopšte, umoran od tog batrganja do Vijene, od kockanja i pijančenja pri večerama, noćivanjem po tuđim kućama, cerekanjem svog društva.
Sve mu se to činilo, međutim, kao java. Tako se, iznuren, umoran, pošešuljao, vraćao, u snovima, čak do svog detinjstva.
Zbunjen, umoran, razočaran, ogorčen, Isakovič je stajao, ćutke – kao na paradi, pred Garsulijem – kad su ga pred Volkova uveli.
Pavle je koračao pognute glave. Bio je umoran, kao da je jahao iz Srema, do Beča, na nekoj ludoj kobili, bez odmora, bez cilja, bez pameti.
Sati će odbijati, svud na svetu, i kad Isakoviča više ne bude bilo. Bio je toliko umoran od Beča, da ga je i nesreća Valdenzerova bila samo sneveselila, ali ni ta tuga nije dugo trajala.
„Pa dobro, šta ti kaza?“ Pavle onda, nekako zamišljen, čudan, umoran, poče i sam da se pita, šta mu kaza. Kaza mu, prvo, da je ona u kuću dovedena, od Trifuna, a da je ona bila spremna,
Ne, nikad se neće vratiti u kuću tog čoveka. Dockan je. Pavle mora biti umoran. Ponoć je davno prošla. Razgovor mogu nastaviti i sutra. Znala je ona da je došao da je natrag vraća.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
Ti si zauzet poslovima, odlaziš u ranu zoru na građevinu, ručaš s nogu, vraćaš se s večeri umoran, pa i takav sav se posvećuješ knjizi i nekakvim naučnim radovima. Nisi kadar da posvetiš ženi ni nekoliko ljubaznih reči.
RINA (sedi prema njemu u raskošnoj jutarnjoj haljini): Opet si nešto umoran, opet neki oblačak. (Ustaje, zađe mu za leđa i zagrli ga). Nikakav oblačak; hoću da mi je sve vedro.
ANTA (zvoni): Patite li od srca? ANA (ulazi). ANTA (Ani): Čašu vode! ANA (odlazi). LjUBOMIR (umoran i klonuo seda u fotelju): Ništa, ništa, bolje mi je, ništa. Šta je ovo, šta je ovo, zaboga? NOVAKOVIĆ: Ko vam je rekao?
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Oko deset otac je prestao sa šamaranjem. Mislim da je morao biti umoran, jer mu je lice izgledalo izmučeno i belo tako da su mu se videle sve pege. Bilo ih je dovoljno bar za pedesetak lica.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Za četvrt sata stigli su ga. Bećarov konj umoran. Bogzna otkud ga već juri. Opkole ga. — Dakle, tu si ti, junače? Dole s konja, to je krađen konj!
— Nisam. Kako ću se u Talijanskoj ženiti? — Al’ ovde bliže gdegod, usput jesi l’ gledô? — Umoran sam bio jako, al sad ću. — Vidiš da je kuća pusta.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Ušav u kuću, udarivši, na pragu, glavom u trščani krov, zatekao je ženu obučenu, svilenu, umivenu, divnu. Umoran od jahanja i žurbe, sad je pogleda drugim očima i, prišavši joj, poče da je ljubi, kroz svoje razbarušene brke.
Vikao je dosta ceo dan i mislio je da je vreme da to prepusti biskupu. Umoran od vina i teške perike, bio je opustio donju usnu, izbledeo, kao neka baba kojoj se smučilo.
Carici je poslat ulak, pri njihovom odlasku iz Graca. Umoran od vežbanja vojnika, Isakovič je ušao sa njima u Austriju, poboljevajući od grčeva u crevima.
i zadivljeno oko njega, jer je bdio, dahtali su od žeđi i gladi, vijajući se preko dana, čak na drugoj strani planine. Umoran od truckanja kola i iznemogao od neprekidnog razmišljanja, o svom prošlom životu i ženi i deci, posmatrao je pažljivo,
Puk je međutim, ravnodušan i umoran, polazio natrag u logor, u šumi. Ali kad projahaše između dva brežuljka, iznenada, ukaza im se šumovita, druga strana
Tek kada su kola pošla lagano uzbrdo, prema đumruku karlovačkom, Aranđel Isakovič pade unazad umoran i sklopi oči, iznemogao, opaljen žegom, osećajući prijatno da prolazi kroz senke rastovih šumaraka, zatim kraj mirisnih
Zagledan u daleka brda, iza kojih se opet pomaljalo Sunce, oseti kako na njemu zablista srebro. Umoran i prazan, bio je lak, kao i da nije imao tela.
Sa velikom šajkom, u kojoj će ga odvesti kući. Umoran od kukanja žena, prebrojavanja, pregleda i popisa oružja, siđe pred veče na reku ne sluteći ništa dobro, sećajući se
Isprekidan lavež pasa, poznat mu i uvek isti, čuo je opet, i tup udar kopita, u blizini, kao pod zemljom. Umoran neizmerno, ćutljiv, kao zanemeo, razrogačenih očiju, ležeći zavaljen, Isakovič je unezvereno gledao kako ga u polumraku
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Oseti ponovo zadah bede i kvarnih zuba i shvati da je na smrt umoran od bežanja; sa četrdeset i dve godine ne bi više imao snage da sve to još jedanput prođe i izdrži.
Radičević, Branko - PESME
se veri i tamo i amo; Bože mili, da l' veće miline, Da li ima što na svetu slađe Neg sa puškom odat po planine, Pa umoran sesti u zalađe, U zalađe kraj kakvoga vrela, Tu otrti teški znoj sa čela, Latiti se bele pogačice, Prismočiti kake
No jedno ne bi ja o(d) tebe krio, Da u ovom lovu rani nađo leka; — Umoran lego spati pod grm jedan, — U dušu mi ga dade sanak medan. 48.
XII Stiže doma punan praa, A umoran i suviše. Kako stiže, s konja sjaa, Sluge konja privatiše: Odma u dom on zamače, Na dušeka odma pade, Tuna leže, ni
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Bože me prosti, ko da ti je magla bila u gostima... Šta ste toliko do ovo doba, dina ti? BEG PINTOROVIĆ: Umoran sam, spava mi se, i kazaću vam ukratko. Ti se, Hasanaginice, udaješ za kadiju iz Imotskog.
Biće posla preko glave, treba ujutru sve to odma pokrenuti. Ja ću prvo da s ispavam. Mrtav sam umoran. Ko da mi neko čeze o leđa slomio. HASANAGINICA: A šta ću sad ja? BEG PINTOROVIĆ: Ništa!
Lalić, Ivan V. - PISMO
Opelo neko šapćem u podne puno srme Istopljene nad vodom. Tu gde na dnu školjke, kako reče pesnik, San umoran hvata, leži brat do brata, Leže zlatne senke, znakovi udesni jednog davnog, nikad dopevanog rata.
(10. VII 1989) KAO MOLITVA Jesi li umoran, Bože, Od neizvesnosti dela? Celina još traje, cela, Al pukotine se množe. Jesi li bolestan, Bože, Od stvaranja i
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Mislim, ispada tako da je zapadni svet kao umoran i sve to što uz to fura, da im je dosta sređenog života, izobilja, dosadne, sigurne i učmale atmosfere u kojoj žive;
Njegov otac Todor Top vraćao se umoran kući posle ugušivanja uličnih demonstracija, a njegove žuljevite ruke kojima je hranio svoju mnogobrojnu porodicu, držeći
“ — pa se svi raziđu, a šljakatore svuče kombinezon i, onako mrtav umoran, kud koji, mili moji, pa na ulicu. U Mišarsku mu se ne ide, šta će tamo?
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
U samu zoru maglica pade, ozeblom šumom zaigra kos, umoran Mjesec domu se krade, oprezno ide, plašljiv i bos. Šulja se Mjesec, utvara prava, kad, gle, na pragu — bakica spava,
Išao Ćosa po mrkloj tami čitave noći i nije stao, i s praznom torbom, u osvit sami, pred svojim pragom umoran pao. Čuju se vrapci, javlja se dan, a Ćosu hvata duboki san.
Sad je umoran kako i ne bi, i njemu malko dremnuti treba, izamljeo je raznoga žita visoko brdo, do sama neba.“ I tu se deda za
“ I tu se deda za leđa primi, zastade časkom pa će ti reći: „I ja sam, kanda, umoran malo, valjaće negde zeričak leći.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Malo crnoga vina. Da nazdravimo svi. — U tvoje zdravlje, Pipo. — Hvala, mladi gospodine. — Jesi li umoran, Pipo? — Prilično. Ovo je prvi dan van postelje. — Onda ću ja svakako odmah da pođem. — Ostanite još malo.
O tome sam mislio. Noć je bila bezmerna. Kad je noć bila bezmerna? Trebalo bi možda da idem da spavam. Umoran sam. Još malo. Čuh, sluh, duh! Koliko je mozak glup, glup; lup, stup, krup, ćup, lup, lup, lup, rup, rup, rup; rup!
Ali ću spavati, spavati. Sad možda već neću više spavati, iako sam umoran, jer me je san valjda napustio. To je čudno kako će on živeti.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
se grane, I tiho šire tajni šapat svoj U OSAMI Kad odjekne slavuj-pesma u daljini, I zasija bledi mesec na visini, Kad umoran u osami svet počiva, Po kamenu tiho struji voda živa, Tada Gospod od palata svojih zračnih Tiho slazi nad visove gora
deco, Pavle se povrati kući; Kiridžije ga našle, što često prolaze selom: Polumrtav je lež'o na snežnom seoskom drumu, Umoran, bled i zanet sa jako prozeblim telom.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Na dnu se glasovi prekora sustiču ka čoveku pod višnjom što leži umoran i gladan; poslednji sam u lancu sveopštih psovki. Nemam na kome da se iskalim.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Trubači su se sakupljali. Jedan pisnu, kao da proba trubu. Malo zatim rastegnuto odjeknu povečerje... Umoran narod zavlačio se u šatore. Živost je zamirala i logorom ovlada tišina.
ZDESNA, U TOPOVSKU KOLONU!... Piskala je truba, uporno, tvrdoglavo, kao da nekom tera inat. Umoran od puta, a nenaviknut na ovako rano ustajanje, teško sam se budio. Trailo se već obukao i drmao me.
Rastureni čamci plivaju... U bateriju utrča, bez bluze i sav mokar, potporučnik Aleksandar i pade umoran pored topa...
— Još samo to, sinko, blago baki, razgrni dole zemlju. Vidim da me je veliki belaj snašao, a i onako sam umoran da jedva stojim. A mislim opet, ne mogu je ni ostaviti samu sa buretom. Ako naiđu pešaci, sve bi joj popili.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ovako umoran, obučen u neke prljave, zatvorene boje, pantalone i kaput, sa crnim širokim prugama ozgo na niže, stajaše on posmatrajuć
— E, ti si se tu zguntorila... nećemo tako, bratiću, da mi noćas žuljiš gospodina. Jok! Umoran čovek, putovao ceo dan, pa treba lepo da se odmori. Tako je to, bratiću moj !... Četiri banke za celu godinu!
— Otpušten Pera pisar depešom ... Svi u srezu to govore... vele izvesno, reče on, zaduvan i umoran. — E, kad će pre ! Tek je treći dan od promene, primeti Đokić. — Šta se budiš, more... kom ga vezeš?
Nije ni čudo što je dolazio kući umoran, pa je tražio samo odmora. Žena je, mišljaše on, i onako sama, odmorna, nije razbijala glavu ceo dan seljačkim potrebama
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
tovar - ovde: količina robe ili materijala koja se odjednom ponese, natovari trg - pazar, pijaca turdan, turdni 1. umoran; 2. mučan, težak turundža - vrsta pomorandže, var, amara (Citrus aurantium) Ćešiti - tešiti Ugodba - 1.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Urlah, sred ludog skakanja mora i mehura, da tišinu vanrednu nad zavičajem vidim. Nadah se da ću na brdu umoran da duhnem, začeće i veselje poljupcem da potpirim.
Ja nisam više suv kao kurjak, kao u Segedinu, niti me rat više zanima, kao u Galiciji. Vratio sam se iz San Vita, umoran. Rat traje isuviše dugo.
Ja onda, učtivo, silazim i trudim se u svetlosti fenjera železničara, da budem što pitomiji i ljubazniji. Uplašen sam i umoran. Bojim se da me neki od tih, neispavanih razdraženih mornara prosto ne ubije.
Zar ne? Ipak, ja sam ovde, umoran i prokisao, samo zato da vam javim da se, već jednom, opet setite večnosti. U ogromnim ovim vrtovima i širinama, pod
Bio sam i ja rodoljubiv pesnik! Sad sam umoran. Put me je umorio, i ova jela, iz kojih curi ulje. A ova zvona, koja zazvone čim padne veče, lupaju me u grudi.
Zvona, što bruje u zvonicima, smiruju se, na crnim balvanima, kao velike tičurine u kavezu. Bled i umoran izlazim iz crkve, osećam kako drhtim, i smešim se. Provodim tri večeri, živeći u mračnim ulicama, kraj tih crkava.
Vas zovem samo, što drhtite sa vitkim, osetljivim telom. Vas na čijim je kolenima život izdahno zbunjen, umoran; za vas ja imam rumeno more i jedan osmeh sumoran.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Pronese se glas po gradu da je on tu, i svet nagrne da ga vidi i čuje. Predveče, Isus, umoran, pođe na Goru Maslinsku, da se u samoći pomoli Bogu i da prenoći tamo.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
pripeklo da mozak provri, od silne zapare čisto osećam vrtoglavicu; nešto mi zuji u ušima, žeđ da me umori, a pogled umoran, te jedva gledam. Znoj me svega oblio, pa se po znoju zalepila putna prašina; odelo mi prašljivo i već poabano.
Znoj me svega oblio, pa se po znoju zalepila putna prašina; odelo mi prašljivo i već poabano. Idem umoran, iznemogao, dok odjednom ugledam preda mnom, na pola časa hoda, gde se bêli grad što ga dve reke zapljuskuju.
Tek što sam zatvorio vrata za sobom, skinuo sa sebe ono silno ordenje i seo umoran i loman da danem dušom, a začuh kucanje na vratima. — Napred! — rekoh, a i šta sam znao drugo.
— Zvaću ih maločas, neka pričekaju — reče momku, a zatim se obrati meni: — Verujte da sam tako umoran od tog mnogog primanja od ovo dva-tri dana, da mi čisto glava buči.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
'Ajdemo mi u kuću, da se malo odmoriš. — Nemoj, molim te, nisam ja umoran. Kod rpe ću se najbolje odmoriti. — Kako, bolan, zar da mi ne nazoveš Boga u kući!
— vrisnu on iz sveg glasa i skoči s kreveta. Vrata se naglo otvoriše i uđe on, otac mu, bled, naduvenih očiju, umoran, salomljen. — Mama... gde je mama?
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Sad bar opet zna što živi! I kad tako umoran legne u postelju, da odmori od dnevnog rada i naprezanja umorno telo i umoran duh i da ga spremi za sutrašnji nov rad i
Sad bar opet zna što živi! I kad tako umoran legne u postelju, da odmori od dnevnog rada i naprezanja umorno telo i umoran duh i da ga spremi za sutrašnji nov rad i nove napore, pa kad razmišlja o uspehu, a on s ponosom i zadovoljstvom mogaše
Sreta spade s nogu radeći. Umoran i telom i dušom, ali ipak zadovoljan. Pregleda spisak pouzdanih, zadovoljan s kvalitetom, ali još više s kvantitetom.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
— Grmi Todor, koji voli uglednike da kalpi: Nije geografska imena, nego nazivi, i nisu Alpe, nego Alpi. Pa i umoran, kada ga, pred zoru, san obrva Šapće, usnivajući: Nije grupa, već skupina ostrva!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Ne jako i silno, nego kao kad je čovek umoran, pa da ne bi privukao pažnju prolaznika on ovlaš samo kucne, tek da ga ovamo u kući čuju i što pre mu otvore.
Odmah za kucnjem ču se umoran materin glas: | — Sofke, otvori! Sofka zaradovavši se pođe. A i vreme je bilo da se one, majka i Magda, vrate, jer
Pandurović, Sima - PESME
žene, S negodovanjem, u starom kaputu, I s iznurenjem noći probdevene, K’o noćna priviđenja u zamkove svoje, Ići, umoran, u svoj prazan stan, Da legnem, s dragim spomenom na tvoje Lice, — da opet sâm prespavam dan.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„Do sjutra će se dosta gnoja ocijediti, pa će mu lakše biti, ako Bog da; a sad da liježemo, jer sam umoran“, reče vidar. Pa i ne čekajući dalje pruži se na pustinu, koju mu Stana hitro prostrije. „Zorom da ste na noge!
„A okle, vi ljudi idete?“ zapita serdar. „Iz Kotora“, odgovori onaj prvi. „Dobar veče, domaćice!... Uh! umoran sam!“ „Sjedite, počinite ovdje!“ reče Pejo pokazujući im klupu, na kojoj malo prije sjeđaše Janko.
Razumije se da je Pejo nije čuo, ta on je tako tvrdosan, a uz to i umoran bio, ali je ču Janko i odiže glavu. „A jesi li ti to, Janko?“ zapita ona, tobože začuđena. Glas joj je malo drhtao.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Mesečeva joj majka odgovori da se malo skloni za vrata, jer će sad doći mesec ljutit i umoran, i ona se skloni, kad ali eto ti meseca, kako dođe, nazva materi dobro jutro, pa joj reče: „Ovde miriše rajska |
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Da ujtru imaš kome dobrojutro, da imaš s kim u vinograd, u krevet, a ne ovako! Kasno, autobus tries tri, šofer umoran, a kondukter pridremkuje, sediš, voziš se kući, a kakva je to kuća kad je prazna? Jedino su ti društvo bubašvabe...
Stanković, Borisav - JOVČA
(Odvlači ga levo niza stepenice.) Pauza. Vetrovi sve bešnji. JOVČA (penje se teškim koracima, zamišljen, umoran, seda kraj vatre na stolac. Odahne, hukne, teško).
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Pa onda još ništo — nastavi Stipan. — Mi smo pošli iz manastira u podne, pa je, bogme, dujo umoran i on bi legâ, a vi zasili... Na to svi jedanak poustajaše.
— Ja vidim da si ti dobro dite, da si zafalan — reče kuvar dirnut. — Ali danas mi nećeš pomagati, jer si umoran, nego opet ajde legni na klupu, pošto je stric otišao da se odmara. Posli, ja ću te razbuditi i povesti da vidiš crkvu.
Bakonja je to jedva čekao. Premda je spavao oko četiri časa poslije podne, opet bješe veoma umoran. On otide u ćeliju, te sjede s prutićem u ruci, kako će „vraja“ pročešati čim dođe, ali Bakonju savlada san, te zaspa
— Iđem da provodim konja fra-Jakovljeva. Zbogom ćaćo! Pozdravi sve i ajde za rana! — Ne mogu, dite, ja sam umoran. Ovdi ću konačiti. Ustavija me kovač na večeru. Gospe mi, pošteniji je kovač od...
— Molija bi vas za jednu kafu i čašu vode — odgovori Bakonja, prenemagajući se kao da je veoma umoran i držeći ruku na čelu. — Jednu kafu, Tome!
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Opet pod nebom, a sâm: zuje pčele. Iz stajskog đubrišta: perunike bele. Umoran od posla — već, a tek — sviće! Od rose — zemlja se za noge lepi, puši. Ja dižem pali list: u ruci — puca!
ZAR SAD BAŠ Zar sad baš kada ponoć prevali I kad je mozak trom i umoran I kada dugo nismo pevali Jer nam je duh odavno sumoran Zar sad baš stati opet nizati Reč po reč pa ih još i birati I
Ćosić, Dobrica - KORENI
Dobro me Vozio. (Samo s ocem sada da se ne sretnem. Kasnije. dok se sredim. Kasnije. Moram tiše da govorim.) Ja sam umoran, idem odmah u sobu. Neka, nemoj da ga zoveš. Pozdraviću se s njim kasnije, kad ostavim stvari. (Sa slugama?
U šta su istekle moje mlade godine? Ti si mi snagu prosuo ni u šta, ti što hrčeš, što spavaš, umoran si, zabolele te pesnice od moje glave.
Njen umoran i jecav uzdah dugo je puzio po kamenim rebrima crkve. Majka je sačekala na vratima, zanjihana i pogurena. Planinskim
Plećke su mu kao motike. Stajala je pored plasta i pekla ga očima. „Dođi da se odmorimo!“ viknula je strogo. „Nisam umoran!“ „Dođi, kad ti kažem!
kostiju, razbijenih čaša i bokala, i mokrim od vina, sedi sam Đorđe; stavio pesnice na sto a čelo na pesnice, toliko umoran da mu ni san ne prilazi, tužan od radosti što se nešto ipak zauvek svršilo. Spotičući se o stolice, dovuče se Mijat.
To je mnogo. Naučiću te da ih mrziš. Probudi Đorđa. Ovaj ne stiže ni da se rasani a ču oštar očev glas: — Ti si umoran, idi i spavaj. Odsad ćuja da ga čuvam. Kod mene će da spava. Đorđe poslušno, uplašeno iziđe iz sobe.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Nauči lepotica da se smeje, da strahuje, da brine, da se raduje. S nestrpljenjem je čekala mladića da se umoran vrati i on se vraćao ispunjavajući kuću sjajem i smehom. Ali jedne večeri ne dođe. »Da se nije pesak obrušio?
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Možda je i on već bio umoran? Ni Jevrema više nije hteo da sasluša, samo je gledao kroz njega. I kad se nije moglo lepim, moralo se ružnim. (Da li?
Zatim probudi Petra i kaže mu da je vreme smeni. Iz gleda tako umoran i, u rasanjenim Petrovim očima, tako sparušen, bez snage, da Petar skače, nudi hleb i so, sir i prepečenicu.
Tada se dogodio preokret. Dobrača koje je, do tog časa, osećao kako, ne samo tvrd u sebi nego i umoran od sticanja, sve bolje razume šta je to starost, odjednom se preobrazio.
Samo, sada su njegove prednosti bile veće. U trenu se obnovio: nimalo tvrd i nimalo umoran, postao je, kao da je opet mlad, isto toliko osetljiv koliko i pokretljiv, isto toliko lukav koliko nepredvidljiv.
Nije shvatao gde je to pogrešio a, umoran, nije ni tražio odgovor na to pitanje. Umro je u decembru 1839. godine, više od dve decenije posle bitke na Ljubiću.
Verovatno da bi se i iz tog prizora mogao iskamčiti smisao nekog sklada, ali je Dositej već bio odviše umoran. Groblje se prostiralo nešto iznad ovog parka koji se danas zove Studentski a u kojem je, evo, i njegova krupna bronzana
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Sa ravnog Marsovog Polja goneći kočije zlatne, Zadocnjen žuri se kvirit, i u grad umoran stiže; Frkću umorni konji, i lake kočije lete, I po glatkome drumu vihor se prašine diže.
deco, Pavle se povrati kući; Kiridžije ga našle, što često prolaze selom; Polumrtav je lež'o na snežnom seoskom drumu, Umoran, bled, i zanet, sa jako prozeblim telom.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Kada nas jedan drugom pretstaviše, pogleda me učtivo i dobroćudno. Njegove oči imaju, to primetih odmah, umoran i tužan pogled: isto tako, iako je tek prekoračio pedesetu godinu izgleda znatno stariji.
„Bože moj! Zašto udovac mora da bude umoran i žalostan? To bi se moglo pre očekivati od ženjenog čoveka!“ „Boluje, a nema nikoga ko bi se o njemu brinuo“.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Pa se odvratno nasmeja. — Da mu ustupim Slovenkinju? — Gospodo — rekoh ustajući — izvinite me. Umoran sam... moram ići. — A, ne može. Nećeš. Pij! — derao se Nikola.
ISPOVEST JEDNOG SMETENjAKA 1 Ima neko vreme, patim od nesanice. Evo šta mi se dešava. Legnem u krevet mrtav umoran. Dakle, sasvim umoran legnem u krevet i računam zaspaću smesta.
Evo šta mi se dešava. Legnem u krevet mrtav umoran. Dakle, sasvim umoran legnem u krevet i računam zaspaću smesta. I zaista, kako sam sklopio oči, obuzima me zanos tako kao da ću smesta
Trajala je ta operacija beskrajno dugo, dok se on, mrtav umoran, naprezao da njen kraj i sumnjiv ishod u budnom stanju sačeka, pa je pri tome naprezanju i na svašta grešno pomišljao.
stražarska mesta i izdao potrebna naređenja, izberem jedno mestašce pored zida one kućice, legnem i ubrzo, jer sam bio umoran, zaspim. Ali već posle pola časa trgoše me iz tvrdog sna užurbani i zbunjeni glasovi mojih vojnika.
Potpukovnik Vasić, bled, ispijen, umoran, uzdahnu i reče: — Ja ne mogu ovako, gospodine pukovniče. Kad moj komandant bataljona, major uđe u varoš i posle čovek
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Ako mi ne bi uspjelo da izraz sabranosti na mom licu ispadne dovoljno uvjerljiv (jer, bože moj, čovjek je ponekad umoran pa ni uz najbolju volju to mu ne polazi za rukom!), odmah bi se pozlijedio: — Ti zijevaš, naravno.
* Danas je nebo oblačno. Doista, umoran sam, duboko umoran. Umoran iz dubine duše. Možda već predugo živim. Već tako dugo da pomalo shvatam dobrostivost smrti.
* Danas je nebo oblačno. Doista, umoran sam, duboko umoran. Umoran iz dubine duše. Možda već predugo živim. Već tako dugo da pomalo shvatam dobrostivost smrti. Da, dobra je smrt.
* Danas je nebo oblačno. Doista, umoran sam, duboko umoran. Umoran iz dubine duše. Možda već predugo živim. Već tako dugo da pomalo shvatam dobrostivost smrti. Da, dobra je smrt.
Prošao sam i mimo kuće gdje je stanovao moj negdašnji učitelj violine. Stigao sam, malko umoran od nesviknutosti na hodanje, u mali gradski park, i sjeo na klupicu u rondou oko vodoskoka s crnčićem od lijevana
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
za njim brava, on u onoj polutami nađe slamu, na kojoj mu je valjalo boraviti i provoditi duge dane i noći, pa se onako umoran, namučen, razbijen duševno spusti na nju i duboko huknu.
Svi spavaju... I Dobrosav, koji je ostao da dežura, umoran, savladan pićem, naslonio glavu na sto i zaspao... Ni glasa, niko da se mrdne! ... Da ima bar s kim da razgovara! ...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
On jadan, žalostan, ubijen i prebijen, gladan i pregladan, savi se pa malko onako umoran zaspa, ama kada po njemu počeše crijeva krčati i gudjeti, probudi se.
Mesečeva joj majka odgovori da se malo skloni za vrata, jer će sad doći mesec ljutit i umoran, i ona se skloni. Kad ali eto ti meseca; kako dođe, nazva materi dobro jutro, pa joj reče: — Ovde miriše rajska
Petković, Vladislav Dis - PESME
Ne marim da pijem. Al' kad priđe tako Svet mojih radosti, umoran, i moli Za mir, za spasenje, za smrt ili pak'o Ja se svemu smejem pa me sve i boli.
NA KALEMEGDANU Dan julski i vreo umoran odlazi. Uz šuštanje lišća razdragano, glasno, Javljaju lahori da veče dolazi. S njim i suton ide, i šaptanje
Nit osetih jada, Il' pesme jeseni, Il' bola u meni. Dan julski i vreo umoran odlazi. I dok šušti lišće sve više i više Tame, mraka, mira po parku dolazi. To noć u spokojstvu tišinom miriše.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Posle svega bi došao pop, koji je izgledao strašno umoran i počeo službu punu staroslovenskih reči i fraza, što je nama, nestašnoj deci, ličilo na neuspele pokušaje slovačkih
Posle svega bi došao pop, koji je izgledao strašno umoran i počeo službu punu staroslovenskih reči i fraza, što je nama, nestašnoj deci, ličilo na neuspele pokušaje slovačkih
Na cilj sam stigao veoma umoran i iscrpljen i da nije bilo pomoći moga vernog švajcarskog vođe puta, poslednja četiri stiha ”Ekscelzior” Longfeloa,
Na cilj sam stigao veoma umoran i iscrpljen i da nije bilo pomoći moga vernog švajcarskog vođe puta, poslednja četiri stiha ”Ekscelzior” Longfeloa,
se ne smeš zaustavljati ili vraćati nazad, kao što nisi ni onda kada si u daljini ugledao vrh Titlisa i osećao se suviše umoran da se na njega popneš.
Jednog dana došao mi je u kuću. Bio je izgladneo, žedan, umoran i duboko nesrećan zbog toga što nije našao svoga gospodara.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— Što ćeš? — okrene se prama njemu sa doksata parohijalne kuće. — Znaš da sam umoran, a podne je, i pođe u kuću. — Samo dvi beside ! — reče stari odlučno i uniđe za njim.
Tako ga i toga dana žeglo sunce ozgo, a ,noge do poviše kolena mrzle mu u živoj hladnoj vodi. Iza podne dovuče se umoran i slab u hlad da opočine, a kad ga, oko dve ure, Lazo htede da probudi, prenerazi se videvši ga gde leži bled,
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
to nas podseća upravo pojavljivanje pričaoca i objašnjenje kako je do priče došlo: on ju je zamislio jedne večeri kad je umoran seo pored mosta i leđima se naslonio na njegov topao, klesani kamen.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
čela, crnih, malo dugih brkova, a sav obučen u svilu i čoju”, „mirišu mu haljine od njegove razvijene snage”, „već umoran ali veseo, nestašno i razdragano se izvija, zanosi i prati pesme”.
Petar Rajić - vojnik koji se iz rata vratio „umoran od života” - neposredno pripoveda o sebi samom, bez nekog vidljivog reda, što i ostavlja utisak nenameštenosti.
Ta se scena gotovo cela može navesti: „Umoran od truckanja kola i iznemogao od neprekidnog razmišljanja, o svom prošlom životu i ženi i deci,
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Ne li je ovo naša sveta mitropolija?... Iako sam star i umoran, opet će stojim. Zakon je najstariji. Ha, a pred Turcima svaki dan stojim i dvorim gi kako ni kumove nesam dvoreja kad
Krakov, Stanislav - KRILA
Major, ordonansi, sve je to izgubljeno na poljani i u klancu pod prevojem. Iako umoran Duško sa trubačem pođe duž kose. Između razmaknutih grana izbijali su vojnici pokriveni prašinom i znojem.
Ceo dan je tutnjio artiljerijski oganj nad kosom, po padinama, po jarugama, svugde. Umoran, proređeni bataljon povučen je na odmor u duboku jarugu kraj brigadnoga štaba. Čete su sklopljene, komande opet uvedene.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Penjemo se u mreže (radije bih nastavio još malo pešice, iako sam umoran, ali mi je dosadno što bi N. to primio kao ličnu uvredu), i produžavamo pod nebom veličanstvenim; tako bliskim da
Doživljujem jednu malu paniku. Umoran još od jučerašnjeg dana i noćašnjeg učešća na svadbi kod Banfore, podležem trupkanju kamiona i toploti vazduha.
Dugačak, sa kozjom bradicom ispod debelih usana, uvek povijen i umoran, sa večnim, od klanjanja, tragom prašine na čelu.
I ko zna još otkad! Posle, ja sam bio suviše umoran i tužan, suviše oguglao, da bih tražio i kako da ulepšam svoj položaj u Sikasou.
Crni danas kupuje obuću a sutra je već umoran što mora da misli na nju, i poklanja je. Novac koji zaradi ili prokocka ili ostavi, pri prolasku kroz svoje selo,
Mogao sam i ostati u njemu, piti hladne aperitive, jesti neku vrstu francuske kujne i spavati u bifeu. Ali iako umoran i iznuren, ja sam samo uzbuđeno žurio da pođem što pre u Kulikoro.
Zelenilo i šumarak su počinjali odmah iza kolibe; ispred nje čuo se šum vode. I umoran i uspavan bio sam zadovoljan da sam tu. Govorio sam sebi u snu: „Lepo je da si tu!“ U ponoći smo produžili.
Evropa je uistinu bila tu, preda mnom, a ja joj nisam pristajao. Bio sam umoran, modar, prozebao, možda bolestan, ali istovremeno i srećan da će se ovaj put, koji nije bio ni neverovatan ni
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
ĆERIM: Stanoje će, umoran, s puta doma dospijeti... A onde će se do ludila zbuniti: jer je neće na domu zastati. HASAN: Koga? ĆERIM: Nju...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— A uz to si mamuran — dodaje Mišić. — Čovek je mamuran posle pića. Nego umoran. Premoren. I taman da zaspim... — A ono juriš!... — Još nešto gore... Osetio sam smrad. Ali gadan.
— Ja to zbog tebe pitam. Vidim, nešto mnogo cupkaš nogom — dira ga Luka. — Bio sam umoran, te mi to i nije padalo na pamet... Posle podne, kad je voz krenuo, zaspao sam odmah.
— Evo, vi se bez razloga uzbuđujete... Verovaćete kad vam kažem da sam umoran... — Ali to vam nije ništa smetalo da čekate na red, kad vam drug iziđe. — U zabludi ste...
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Jaši! Najbolje se, bolan, čojek more na golu konju odmoriti kad je zorli umoran. Jaši! Jaši! — Aman, šta ćiniš većeras sa mnom?! — jeknu Asan-beg i jedva uzja gola konja.
Bojić, Milutin - PESME
Opelo gordo držim u doba jeze noćne Nad ovom svetom vodom. Tu na dnu, gde školjke san umoran hvata I na mrtve alge tresetnica pada, Leži groblje hrabrih, leži brat do brata, Prometeji nade, apostoli jada.
(Bez datuma) XLII KOMEDIJA LjUBAVI Umoran sam, draga, od ljubavi naše I kô teški teret na oči mi pada Nesvestica puna i sreće i jada, Kô pijanstvo posle
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Ne biva drukče! 'Ajde, boga ti, gospodine Milisave! MILISAV (ode). XXI KAPETAN, ŽIKA KAPETAN (sedne umoran na stolicu i hukće): Pa šta sad, gospodin-Žiko, po bogu brate; šta mi savetuješ sad da činim?
Jakšić, Đura - PESME
Sa dalekog puta umoran sam seo, Ne bi’ l’ sanka našô, setan, neveseo. Povilo se cveće, polegla je trava, Ali mene sanak davno izbegava!
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Oči, lice bilo je nekako čudno, izraz bio je nekako umoran, koščat. Ona nikad nije to mogla da podnese. Kad god bi došla, uvek bi zadrhtala.
Sada će doći! A to je i opomena da sve: večera, postelje, sveće, sve bude spremno da, umoran došav iz čaršije, Mladen, ništa ne čeka, ništa ga ne naljuti. I, uvek, čekala bi ga.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Kako je to drukčije kod kuće, — idući ka staciji razmišlja putem. U pameti sine mu i kuća i dijete i Božica ... Umoran, besanan, nje se zaželio i slatkoga sna. A ispavan, čio, svoje planine i strastvene Maše.
Stara postavi svijeću na sto. —A šta je od oca? — upita on. —Spava, umoran je. Jesi li gladan? Hoćeš li šta jesti? — Zanuđaše ga brižljivo majka. — Nijesam... Samo sam prižednio.
Ivo prihvati i natoči. Uto je starica sredila postelju. Kad bijaše s poslom gotova, zagleda se u sina. —Bićeš umoran? Blid si, poj opočini! I nato tiho iziđe i zatvori za sobom vrata. Ivo nanovo natoči i sit se napije.
Pred veče povrati se u grad i instinktivno lutaše oko njene kuće. Nekoliko puta, već umoran, bješe obigrao ovaj komad ulice, dok spazi njih troje gdje izlaze iz kuće. Besvjesno pratijaše ih izdalje.
On pođe k moru. U njegovoj blizini uvijek nalazi, utjehe. Nešto što nije shvatio gonilo ga i guralo u očaj... Umoran, zastade pred borovikom, na dogledu živa mora. ...
Jure čekaše da Ivo otide prvi; nije htio da ga ostavi sama , a opet , umoran , rado bi opočinuo. Uto se i Marija mače i reče: — Oni su zaboravili da se i sutra radi! Dobra vam noć!
Još su posjedili i jedva pokatšto jedan drugome nabacili pokoju riječ, našto se stari diže reče da je umoran, pak da će spavati. Mati i kćer stajahu još uvijek kod ognjišta...
zamislivši se časom, nastavi: — A što me na mahove mori, to je što se u životu ničega nisam zasitio, a već sam sit i umoran, i što me sitnice draže. — Najednom ućuta i pođe zamišljen pored Iva.
— Krađa je krađa! — završi zamjenik državnoga odvjetnika. — Ma da požurimo. Na sat po podne ide Ivo na objed. Umoran je i uzbuđen; pred očima jednako mu stoje obličja iz suda i ne može da ih preko pameti preturi.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Osećam već njegov dah na svom vratu. Okrećem se jer više nisam u stanju da se uzdržavam. Užas! Lauš, star i umoran. Odsečeno mu je levo uvo. Lipti mu krv niz žutu kožu i čekinjastu bradu. Vasilije Sunce prži. Gori kamenjar.
Posle izađem, izvalim se na pesak i pustim da me sunce peče. Makarije Lauš je umoran i bezvoljan. Kesice ispod očiju su mu još modrije nego onog dana uveče, posle bitke.
Huji u daljini Morava, nabrekla od voda što su se sjurile s kišnih padina u toku zadnja tri dana. Umoran i rastrojen idem od jednog do drugog zupca na bedemu, naginjem se između njih i gledam dole u urvine kojima blude senke
Ilić, Vojislav J. - PESME
deco, Pavle se povrati kući; Kiridžije ga našle, što često prolaze selom: Polumrtav je ležô na snežnom seoskom drumu, Umoran, bled i zanet sa jako prozeblim telom.
Pod njom je kalifa nežni, umoran od dnevna rada, Sanjao zavičaj mili i svoja vremena mlada: U jednolikome šumu širokih palmovih grana On je slušao
I ja, umoran teško sa daljna nekakva puta, Na pustu obalu sedam. I tada pored mene Mrtvački prolazi sprovod u nemom svečanom hodu, A
1891. U OSAMI Kad odjekne slavuj-pesma u daljini, I zasija bledi mesec na visini, Kad umoran u osami svet počiva, Po kamenu tiho struji voda živa, Tada Gospod od palata svojih zračnih Tiho slazi nad visove gora
Sa ravnog Marsovog polja, goneći kočije zlatne, Zadocnjen žuri se kvirit i u grad umoran stiže; Frkću umorni konji i lake kočije lete, I po glatkome drumu vihor se prašine diže.
Ljubavnoj zabuni celoj, koju je s nasladom sejô, On se je, razdragan čisto, u duši božanskoj smejô, No, ipak, umoran teško od bdenja poslednjih noći, A nešto i ljute žege, morade na reku poći.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Oh, kako bi mi bilo kad bi me neko tako žalio, tako voleo, tako čuvao; da mi je nekog kome bih umoran mogao doći, mogao uzeti mu ruku i metnuti je na svoje čelo, da mi se ohladi, umiri.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Lako je njima kad imaju krila. Hteo sam još da ti pokažem plan za jednu malu dramu u stihovima. — Umoran sam danas, Pavle, ne zameri mi... A sem toga, tu je matura, ko zna kakva nas tamo drama čeka, — smeje se Branko.
Na nekim mestima vide se jake široke daske prebačene između obale i dereglija. Obala je pusta. Svet je umoran, a prilično je i zahladnelo. Samo se od vremena na vreme javi na onim daskama neki kratak i graciozan akt života.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
doći da mu u dlan gledi i da mu put pokaže, koja će mu potom mati biti; no ova ga nadežda zasad izneveri, i on, umoran budući, pođe tražiti kakvu sen, dok pripeka sunca prođe.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Upravo odgovoriću ali ne na prvo, drugo, treće... Već prosto: pošto tri dana nisam ništa jeo, pošto sam umoran i malaksao, pošto nemam ni materijal za pisanje, to molim komandanta za izvinjenje što mi je ovom prilikom nemogućno dati
Disao je otvorenim ustima i pri svakom udisaju glava se negova dizala, a potom spuštala. — Jesi li umoran? — ote mi se, ali sam odmah uvideo kako sam besmisleno pitanje postavio. — Pa...
Malo posle vrati se. — Potporučnik Jovča — ispriča nam on — iz nekog pešačkog puka, onako umoran legao pored ograde i zaspao. A lađa malopre kratkim zvukom objavila polazak.
Ja se živ u ruke Bugarima ne dam... Ali, valjda ću dotle i ja jednom poginuti. Idem gladan, žedan, umoran, izmučen, nesrećan... GORNIČEVO 8. avgust Dižem se sav izlomljen sa slame.
Petrović, Rastko - PESME
Udarom ogromne ljubavi probih prozor na zidu u pravcu nje; i umoran se nasmeših na dom joj ubavi - Rastko, koliko je svetla ta linija od tebe sad do nje!
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Jurili su je oblaci i nadletale ptice, užasavali vrhovi visokih planina, a putu nikad kraja. Oj, kako je umoran bio 3račak! — Ko zna postoji li još uvek tvoj Cvet! — reče 3račak. — Zar ne vidiš da je svuda oko nas samo pesak?
Po pojačanom ili oslabljenom stisku dečakova zagrljaja riba je slutila je li on umoran ili ne, želi li da pod morem ostane još malo ili je već vreme da ga iznese na obalu.
Pamtile su ga, zatim, litice na koje se penjao i urvine niz koje je silazio. Dešavalo se da je bio tako umoran da je zaboravljao za čim on to traga. Zatim se prisećao i ljuto kleo. — Obmanula me Zvezda!
Šantić, Aleksa - PESME
Samo, ja te molim, odsad lupaj bolje, Jer ogluhnuh, brate, na obadva uha. 1910. UGLjARI Sve jedan po jedan, umoran i bedan, Izlaze iz grotla, u prljavoj rasi, Što su za njih dugi u podzemlju časi Otkali od praha uglja...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
je grošim’ i dukatim’; čelo glave vodu izvedoše, oko vode klupe pogradiše, posadiše ružu s obje strane: ko j’ umoran, neka se odmara; ko je mlađan, nek se kiti cv’jećem; ko je žedan, neka vodu pije za dušicu lijepe đevojke.
“ Kad legoše sanak boraviti, Janko bješe sanan i umoran, pa on zaspa kao jagnje ludo; al’ ne spava beže Ali-beže, već govori svojoj vjernoj ljubi: „Ču li mene, moja vjerna ljubo!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Dođe Hristos do toga gradića Sihara. Umoran bijaše s daleka puta putujući mu, te sede na bunaru malo otpočinuti. Šestoga časa piše se da je onde stigao, to jest u
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— ovi poslednji s grdnim fasciklama popravljenih đačkih zadataka pod miškom, od kojeg popravljanja dobiše i sami neki umoran i skoro reći glup izraz na licu.