Jakšić, Đura - PROZA
u Banatu; videla sam trgovce, majstore, pa i proste ljude gde se smeju, pa sam i sama bila malo hrabrija, te sam, onako umorna, lako i mirno noć provela. 1874.
Posle sam čuo kako škripnuše vrata od arhimanditove sobe, i mati i njena lepa kći uđoše pažljivo u sobu. Mati je, umorna, sela na minderluk, a Stana, kao u svojoj kući, premeštaše po astalu na kome behu ponameštane razne šarene sitnice,
kad već ništa ne čuše, do samo žubor potoka i umiljatu pesmu slavuja, onda je uze Milisav za ruku: — Jelice, ti si umorna!... — reče joj mekim glasom, koji je kao ustreptali zvuci meke frulice do njenih ušiju dopirao. — Sedi, Jelice!...
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Daj meni tu torbicu! Ja ću mu odneti... — Neka, nano, ti si umorna... Odneću mu ja... Pa, onda... — Šta, čedo? — Rekao mi brale da ti ne kažem, odmah. »Hoću«, veli, »da obradujem nanu.
»Hoću«, veli, »da obradujem nanu...« — O, bog mi ga obradovao!... Nisam ja, dete, umorna! Ta nisam ni osetila kad sam došla... Eh, baš ti ne valja posao — što mi odmah ne kaza! Vidiš ti njega!...
Ručaću ja kod kuće... Dušanka me čeka — odgovori Miona stojeći i kao dvoreći sina. — Ti misliš i ja sam umorna. Nisam, Ognjane! Mogu ja vazdan stojati, sinko!... Ama uzmi! Neka, stići ćeš. Ne moraš ti sve danas uzorati...
Dučić, Jovan - PESME
kose imale boju mesečeve svetlosti, čiji je pogled bio modar, i čiji je glas imao miris žutih ruža, — mala princeza je umorna od života, i ona je tužna.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Preselo im, da bog dâ — veli gđa Persa kad je saslušala Eržin referat. — Mož’te sad — veli umorna od silne praske i već malaksala i salomljena, tako da je već budila sažaljenje — mož’te sad ako ćete tri noći, kad ste
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Ne zna kud da ide, a malo je umorna, pa i ona u prednjoj sobi na kanabetu prilegne. Međutim, Čekmedžijić i čika-Gavra već su blizu Š.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Jadnica. Ona nikad nije mogla živeti u otrovnoj omorini okova i umorna a gladna na iznurenoj sisi dojilje svoje tradicije, pruža već ruke onom nečem velikom, svežem i neodoljivom što se i u
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Bila je lepa. Ona je, međutim, kad stiže do nekog jarka, gore, legla u travu i zadihano, teško, disala. Valjda umorna. Bila je zatvorila oči, a ruke iznad glave savila. Kad je Isakovič stiže, otvorila je oči, pa se smešila.
Ona je željna nekog ozbiljnog, starijeg muškarca, koji duboko, istinski, voli. Petar nije takav. Dok ona izdiše, umorna, posle ljubavi, u postelji, vidi njega, kako na stolu sedi, i kako se smeje. Kao da su vrapci.
Upadljivo zdrava. Varvara je, celim putem do Tokaja, žednela, od gađenja, a od Tokaja do Kijeva putovala, kao nikad umorna. Često je povraćala.
Teodosije - ŽITIJA
A svi ga primahu ljubazno i raspitivahu se o putovanju kroz Svetu Goru, i videvši ga umorna i kako se promenio u mladom licu, mišljahu da je to zbog njegovoga bosonogog mnogog putovanja po kamenu, što mu je
Nušić, Branislav - POKOJNIK
Zbogom! (Ode.) IX VUKICA, SPASOJE VUKICA (pošto je ispratila Agniju, klone u fotelju umorna): Uh! SPASOJE: Pravo kažeš: uh! VUKICA: Ne mogu da izdržim, pa to ti je. SPASOJE: Ni meni nije lako, ali šta ćeš...
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
S dnevnicima pod miškom nastavnici su već ulazili u razrede. Lica su im izgledala umorna i ravnodušna i pomalo izgubljena, onako kako izgledaju lica svih nastavnika pred kraj školske godine.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Bio je u stanju da čeka satima, ma pod kakvim izgovorom, da je vidi kako polazi da spava, umorna od dima i kave. Tada se ona ispravljala, stegnula u pasu, visokih, pravih ramena, da izvadi dva krupna bisera iz ušiju.
Ništa od svega toga što joj se u pameti javi, nije osećala; nije bila umorna, nije bila sana, čak nije bila ni zadovoljna. Spavala je kao i inače i, u prvi mah, učini joj se da je zbilja bila sama.
Ležeći umorna, od misli, gospoža Dafina ču, naglo, iza sebe, trčkanje miševa. Tek tada oseti da je mračno u izbi i htede da vikne,
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
To je dugo očekivani poklon bez radosti. Vi ste ona umorna dama koja polazi na letovanje kao što se odlazi na izdržavanje kazne.
Vi ste ona umorna dama koja se sada vozi pored nervoznog muža i potpeticom pritiska pedalu nepostojeće kočnice, a misli: »Gde li se delo
I one i kornjače su videle mnogo šta. Zato su im i jednima i drugima lica umorna. Kornjače se oprezno izvlače iz svojih ljuštura i gledaju kako magistralom zvižde najnoviji modeli ljudske sujete.
Već mi ličiš na olinjalu mačku, veteranku, koja je prošla sve i svašta, pa se najzad vratila u svoje dvorište, nasmrt umorna se vratila pred staru , Šansu', gde više nema onog mladog sveta iz pedeset šeste.
u sumraku režeći svojim svetlima i otrovnim parama; sve su dalje jedni od drugih, a između njih na kraju izleta ona umorna rečenica-rampa, kazana sa uzdahom punim dosade: »Ružo, molim vas, pripremite kupatilo za maloga...
Sremac, Stevan - PROZA
— A vide li, Kajo, onu životinju, kako se navadila na našu pečenicu? ’Oće krkanluka! — Koju? — zapita Kaja, koja je umorna od rada celoga dana već gotovo zaspala bila. — Pa onoga mačora!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
I tako mi besmo svi skupa, zajedno. Koliko puta ti kod nas, igrajući se, umorna, u našoj toploj sobi, naslonjena na kolena moje matere, zaspiš. U tom dođe sa rada tvoja mati.
Cveta beše mrtva umorna, ali se silom savlađivaše da ne zaspi. Odjednom ona ču bât ljudskih koraka koji joj se približavahu, i posle razabra
I tek posle njih ona bi letla. Ne da spava, već da kao i pre i dalje tako produži da leži. Da tako leži, da još više umorna od noćne tišine, s potajnim, ali već otupelim strahom, sluša kako noć prolazi, kako joj mati sve lakše i osetljivije
Kostić, Laza - PESME
Komarnik je razastr'o čini, već odavna čeka noći nema, već nad šavom umorna zadrema ali tebe nema! LjUBAVNA GUJA Neiskazan još osta neiskazani jad, neiskazano dosta, što boli teke sad.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Nego daj mi da sedim ljucki. (Uzme jedan jastuk iz kreveta.) LjUBA: Šta ćeš to, majka? STANIJA: Da sednem, umorna sam ti. LjUBA: Ama nemoj, majka, pobogu! To je sramota.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
“. Bakuta je, naravno, posle umorna od tolike diplomatske aktivnosti. U isto vreme, strašno je ponosna na svoja poznanstva s visokim gostima i stalno
“. Bakuta je, naravno, posle umorna od tolike diplomatske aktivnosti. U isto vreme, strašno je ponosna na svoja poznanstva s visokim gostima i stalno
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Rada posla se hvata, pod njenom rukom sve će da blista, briše i radi četiri sata, postade kuća ko labud čista. Umorna, najzad, krevetu kroči i san joj brzo zatvori oči.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Odjedared zalaja jedno pseto i iskoči iz dvorišta, za njim pojuri drugo, pa treće i oko umorna učitelja podiže se čitav urnebes.
Voda se tiho slevaše preko kamičaka, žuboreći lagano, tajanstveno, kao da se i ona, umorna, sprema na počinak. Suton se približava, a vazduh postaje gušći, tamniji.
— Radi, ne znam što već ne izlazi. Pisar skoči i utrča u školu. Odmah potom sta doše izlaziti umorna deca, protežući se celom snagom, a za njima pokunjen, snuždena pogleda, iziđe i Gojko sa pisarem.
Gospođica, držim, neće otkazati ? — Zahvaljujem... ali sam tako umorna, da bi mi sad odmor bio prijatniji od jela. — Nećete nam, valjda, pokvariti Društvo. Ima vremena i za odmor.
Predahnu od umorna hoda i zagleda se u daljinu... Oseti da je obuzima strah, baš pravi strah; ali to od čega dolazi strah daleko je, ono
Ljubica se sklupča i ućuta dok joj zaspa umorna mati. Ležeći uz njene tople grudi, ona se seti srećnoga detinjstva, kad behu samo njih dvoje dece, ona i brat, pa ležahu
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Sedeo sam poguran i crn, pust, kao Mesečeva senka. NOVE SENKE Moje su ruke nove senke, pobledele su mirne, ko umorna svirala posle terevenke kad ih mesečina dirne.
Znam da mi u kosu, po zori rumenotamnoj, tuđa, umorna, ruka, bledi sumrak prosu. A da veselosti mojoj, čiloj i potamnoj, dve zaspale, bolne, dojke ne daju da se glasnim
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Kad naiđeš u njega iz drugih sela, izgleda ti kao da si, posle teška i umorna puta po sunčanoj pripeci, zašao u hladovito osoje, gde ti miris bučja i žubor potočića dušu razgaljuje i uleva u nju
Rakić, Milan - PESME
PONOSNA PESMA Bezbrojne su oči po tvom stasu pale Ko umorna jata na pomorsku lađu, I, sve očarane, za trenutak stale Da na tebi odmor i lepotu nađu.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Sofka se za njima vrati osećajući kako je od svega ovoga postala mrzovoljna i umorna. Uđe i ona u sobu kod matere. U kujni je već Magda radila.
Mati, pošto je i sama bila umorna od svega, prekinu Magdu obraćajući se Sofki: — Hajde da večeraš, Sofke! Donesi, Magdo! Sofka joj ne odgovori.
Od prošle noći i celoga ovoga dana bila je toliko umorna, toliko zasićena i otupela, da je bila na sve ravnodušna. Ništa je nije diralo.
Ali Sofka je toliko bila umorna da ništa od toga nije primećivala. Samo kad sagleda kuću i već ispred kuće upaljena dva fenjera, koja su gorela i
Ona, ne mogući da ustane, da ga kao što treba dočeka, poče se izvinjavati: — Ne mogu, tato, umorna sam. — Sedi, sedi, čedo! I sede do nje, ali podalje.
Opet poče svirka. Istina umorna, upinjući se, ali opet sa hukom i toplo. Opet poče kroz noć da treperi grneta. A tu svirku, huku, on, Marko, kao da je
Pandurović, Sima - PESME
Opet je ponoć sumorna, Opet je ponoć budnom mi promakla I mekim krilom, tugom srce takla; Opet je duša umorna, A s grudi Teret se nije sišao. Šta mari? Ponoć je prošla. – Zora rudi... Treba nam leći, snovi moji stari.
rik Ogromnim cirkom; a kada se javim, Glavu u moje spuštao bi krilo, Bez straha, ali s prijateljstvom prâvim. Umorna, kad treba zaklopiti oko, Legala sam uvek na njegove grudi I slušala kako, k’o more široko, Ljulja me nežnost jedne
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„Nu, šta radi, spi li?“ zapita serdar kćer. „Ne spava, ali ne treba mu ništa... Ja sam umorna, ne mogu više!“ „Lezi dijete!“ reče on. „Čudna li je ponekad!“ primjeti lagano mati joj.
Vidi čovjek, e nju nikakve brige ne more, a opet žao mu je buditi, jer vidješe da je umorna, pak se vrnu da leže, rekavši naglas: „E fala Bogu!“ „Tata!“ šapnu nečiji glas.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
IKONIJA: Naučilo to da ljude obrlaćuje, pa više veruješ njemu, nego i svojim rođenim očima! (Umorna, uplakana, neuredna, držeći u ruci džemper koji se vuče po podu, ulazi Jagoda.) CMILjA: A, evo naše udavače!
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
SJAJ SU SAMO VRATA KRAJA 49 KRAJ JESENSKOG MORA 50 UMORNA PESMA 51 VRATA 52 KULA NA PESKU 53 PRAZNINA 54 NA DRUMU 55 ČAS 56 U ČAROLIJI 57 NA TLE SAD JABUKA PADE 58 SA USPOMENOM
Nešto se u meni prenu, ko od treska: Bude se šakali iz moje pustinje I gone me, ludo, preko svoga peska. UMORNA PESMA Gde nesta strah pred svetom tu i pesma presta. I gle: stojim sada — drvo, sa obranim plodom.
Ćosić, Dobrica - KORENI
A ona, odjednom umorna, svila bi ruke pod glavu i mrak sobe ispunila dubokim uzdasima. U zoru, kad bi se Đorđe preokrenuo na poslednji san,
bez stida i nemoći, a ona mu se prepustila, ne prestajući da suzi na sve prošle noći kad je ona bivala muško i posle umorna od nečega. Slušala je diku pod leđima, i bilo je strah i od dukata i od njega pobesnelog i prvi put jakog.
Svršeno je s prerovskom idilom. I zabludama. — Hoćeš li da doručkuješ? — Simka odškrinu vrata. — Zašto si tako umorna? — Radujem se Božiću. — Lepo je... Neću da jedem. Molim te, pozovi mi Đorđa. Slušaj, ja znam... Budi sigurna...
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Zaštitnice dobra! Ljubavnik se tebi klanja, A ti ga blagosiljaš Sanjiva, umorna Od milovanja... Noći! Ne toni skoro u morske struje; Ja ljubim Pod tvojim okriljem blagim; Zlato mi spava na ruci, Draga
kose imale boju mesečeve svetlosti, čiji je pogled bio modar, i čiji je glas imao miris žutih ruža, - mala princeza je umorna od života, i ona je tužna.
putem u veselu hodu, Stigli smo, ushićeni, do jednog bunara; I nadnesmo se nad mirnu i tihu vodu Izvora što gasi žeđ umorna ovčara.
Stazama starim, i dušom i krokom, Vremena prođoh i prostora mile; I pogružena u bolu dubokom Stigoh umorna domu pod okrilje.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Posle je stigla prethodnica i utvrdila se. Od večeri do jutra provela je mrtva umorna divizija u najstrožijoj pripravnosti.
Pa ga ostavljam i bežim u drugu sobu. Mrtva umorna spava moja majka. U sobi smo moj sin i ja. Cvrči popac. Tišina. Radosna, blažena lica sin moj gleda slike i sriče
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
im glad sreće svojim lepršanjem, odbljeskuje im sa svog varavog ogledalca jedan odbljesak vječnosti na njihova stara i umorna lica.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Kazao ti čiko da begate na Korušac svi troje, čim vas nađem — progovori mladić brzo, dišući naglo posle umorna i duga puta. — Čim svane, krenuće se ceo srez osim naših sela... još sinoć su svi skupljeni i sad su tu negde blizu.
Pantovac odmah izvadi pljosku i nateže. — Dede, pobratime; ne znaš kako je ovo dobro za umorna čoveka — reče on, pružajući pljosku Đurici.
da opet malo pijemo... Njemu se ne spava, zato je probudio Dobrosava, ali mu sad žao umorna čoveka, kome se jako spava... Vidiš kako on lepo sa njim! ... Pa neka ga nek spava... on ima još da živi, zadugo...
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Nije znala šta da radi: bi li pričekala ili da se javi komšiji? I onako, u dvoumici, umorna sede pod murvu. Nadaše se svaki čas da će podnoć odnekud banuti čovek s nejačadi. A mali, tihi komšiluk domalo oživi.
Kad odmakoše od granice, porodica, umorna od puta i uzbuđenja, sustade; ustavi se da otpočine. Osjetiše se sigurni između klanaca i krševa, u zemlji gdje oduvijek
iz obližnjih vinograda dopiru do njega raskidani težački glasovi i jasni zvuci motike što cikne o škrapu ili o ploču, i umorna, beznadna radnička pjesma, čežnjiva za nečim nedostiživim. Ali Dangubi je svejedno plače li se ili se smije cio svijet.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ČEDA (uzme šešir): Ne brinite, javiću već! (Odlazi.) XVII ŽIVKA, DARA ŽIVKA (seda umorna na kanabe): Oh, bože, ne smem čisto ni da kažem; a znaš li ti šta to znači kad se traži cilinder? DARA: Ne znam!
ČEDA: Jeste! DARA (ushićena, zagrli ga, srećna): Slatki moj Čedo! ŽIVKA: Deco, deco, pridržite me! (Klone, umorna od uzbuđenja, u stolicu.
ČEDA (pokloni se zvanično na vratima i ode). ŽIVKA (padne umorna i uzbuđena u naslonjaču, pa kad se malo povrati, skoči i ode levim vratima): Daro, Daro, Daro!
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
zahvaćen unutarnjim pokretom: „Bio je u stanju da čeka satima, ma pod kakvim izgovorom, da je vidi kako polazi da spava, umorna od dima i kave. Tada se ona ispravljala, stegnuta u pasu, visokih, pravih ramena, da izvadi dva krupna bisera iz ušiju.
Krakov, Stanislav - KRILA
– Diži se! Oznojena tela dizala se leno, i zabacivala gunđajući na umorna pleća sav teret ranaca i spreme. Ruke su bile trome i nisu otresale prašinu sa čakšira i leđa.
Klokotali su mitraljezi. Oni gore u zraku nisu čuli jauk zrna koja se rasipala i lutala, da se docnije umorna u zavijenom luku povrate na zemlju. Grmele su i cevi topovske. U zraku se aparati rastavili.
Psovali su ljutito, jer im je niz umorna pleća pod suknenim odelom curio znoj, a teški ranci su rezali ramena. Najzad su za kosom popadali od umora.
Lutali su dugo i Ivona je zadovoljno slušala teško disanje Duškovo. Ona nije bila umorna i njene su grudi veselo drhtale. Puštala ga je da ide ispred nje da bi ga celoga gledala.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
za tebe budna stražo, što u mračnu daljinu upireš brižne ispitujuće poglede i osluškuješ svaki šušanj vetrića; za tebe umorna vojsko, što sad u dubokom snu pod vedrim nebom odmaraš svoje umorne kosti.
Da nije ovoga smrada, ovih muva, ovih crvi, ove krvi, mislio bi umorna družina spava. Čekaj da ih prebrojimo koliko ih ima: 5, 10, 15, 20, 25, 30, 35, 40, 47...
Bojić, Milutin - PESME
Ti si tako htela. Gledaćeš iz kuta, umorna i svela, Zavijena u greh i poročnu tamu, Ne oplakuj tada svoju bolnu dramu. Svakidašnja priča... Ti si tako htela.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Nigdje ni živa stvora; u selu osjećao se zadah umorna života, i težački dah kao da izbijaše iz onih siromašnih potleušica. On popođe i zakrene tijesnom uličicom.
On pođe zamišljeno dalje k onoj strani, okle se čula zveka i otkucaji motike. Kako ga ta umorna muzika k sebi privlači, nađe se ubrzo kod žive rabote na očevu vinogradu. Na težake pazio je brat mu Marko.
Živa rabota bješe ovladala njime. K'o da osjećaše težinu nažuljanih ruku i silu umorna života... Dok malo diže se i odluči ostati u polju, dok se radnja dovrši.
— Pripovjedi mi štogod! — veli joj i gleda je ravno u oči. — Umorna sam! — odgovori ona, i sjetno se nasmije. Cili dan primećala sam kamenje...
I sada kada ih se sitim, lipo im čujem glas... Čini mi se da ga vidim, onako umorna, teška pred sobom; zapahnjuje me njegov muški zadah... I onda nisam gospodarica od svoga života.. Ma pustite! Stid me ja!
htjede da još jednom u zadnji čas preporuči za popravak staru crkvu iz mletačka doba, ali njegova presvijetlost očito umorna, mjesto odgovora, lako se nakloni.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Vazduh je zagušljiv, mali kovitlaci prašine niču kao pečurke po polju i namah nestaju. Oznojena sam i umorna. Oči su mi pune trunja, zastajem da ih obrišem, ali kad sam smakla dlan sa njih, on je već bio nestao sa mesta gde sam
Bila je noć. Ona je umorna ležala preko mojih golih grudi i žudno udisala vazduh dok joj je srce tambaralo kao galopirajući vranac.
Ilić, Vojislav J. - PESME
vale potočić broji, Slivena od hladnog tuča Nioba očajna stoji, Sa bespomoćnom tugom ruke je klonule svila Na svoja umorna krila.
već na tavnom nebu sunce se gasilo jasno, Žarki se ispuni vazduh prohladom večeri sveže, Na gusto, dudovo granje umorna živina leže. I žedna, otvrdla zemlja pila je večernju rosu, A nebo svoj tavni veo bezbrojnim zvezdama osu.
Ona je žurila naglo kroz trnje i gustu čestu Dok mrtva umorna stiže u zabran skrovitim mestu, Gde kravar trebaše doći. No njega ne beše tamo.
!... Kmetica očajno skoči, I prosto poljanom jurnu, pokrivši rukama oči. Ona je bežala dugo, dok, najzad, umorna kleče, I vide poljane puste kako ih uvija veče, I strah joj silnije buknu.
I ona, umorna teško, sad k nebu podiže ruke, A vetar, u tome času, pronese potmule zvuke, Nalik na zvuke zvona. Oluja strašna se
Stanković, Borisav - TAŠANA
Obučen upola vladičanski kao svaki »namesnik«, starešina nad ostalim seoskim sveštenicima. Lica mirna, umorna, ali još živih, željnih očiju).
Strah, strah, da se izludi! I tako svakog dana i svake noći. I jednako, uvek, sve veće, sve strašnije... Ali dosta! (Umorna, sustala, tare čelo.) Ne znam da li sam i ovo do sad mogla i znala kako treba da ti kažem.
Priberi se. Odmori. (Hvata je za ruku.) TAŠANA (malaksala, gotovo klonula, trza ruku ali je ostavlja): Bolna sam. Umorna. SAROŠ Odmori se, odmori! Evo, nasloni se na mene. Ne boj se ništa. Nasloni se na mene.
TAŠANA (klečeći): Dedo! Dedo! MIRON To? Ovo?! TAŠANA Saslušaj... Umorna sam, bolna. MIRON (pokazujući na njenu sobu): Idi tamo! TAŠANA (vukući se odlazi). MIRON (sam): To?
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Čekajte, da ja još ono moje dovršim. Vozimo se, vozimo, a ona retko da reč progovori. Drema, vidi se da je uvek umorna. Ali će sutra opet poraniti.
Kao da više ne gleda, samo unutrašnjost radi u njoj, krv i srce. Tako bez pogleda u ovaj svet, a inače umorna, mogla je u večernje čase da hoda po sobi čitav sat. — Sedi, tako ti Boga! juriš k'o za neko zlo!
Nosi sat pokojnog gospodara u džepu di su joj i stakla za oči; i kad je umorna, tek vidiš da je izvadila i sat i stakla i ne zna koje će na nos da metne... Al' što kažeš, seče!
Zagleda se u svoje ruke: malčice drhću. „Ostarela sam, sve me boli, kašljucam, za mašinom sam nekada tako umorna da mislim pašću po patosu i zaspati...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
U ponekog tek klone umorna glava na koleno... I tako — do zore. Vojnici su sutradan ustajali sa velikim naporom. Ćutljivi i mrzovoljni, tovarili
Petrović, Rastko - PESME
Ali, gde živi on od nekoliko ljubaznih reči Kao od malo zrna lana; U proleće mu se duša drvetima leči, U jesen je već umorna i onda je sama.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Ja tebe prosim da dođeš na moj izvor, a ti mene, kako neznana, iz daleka umorna putnika iz tvoga studenca napoj. Daj ti piti meni piće svoje, i od mene prihvati moje.
Da od umorna se putovanja i marva ujedno s ljudma na miru u suhu pootpočine i na noćištu preleži. Tako eto da je i učiteljskoj besedi: