Jakšić, Đura - PROZA
Već su se mnogi, oznojeni i umorni, pustili iz kola, samo još poneki momak i devojka igraju, ali usiljeno; samo Čukurova Stana što je visoko digla glavu,
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Odemo na konake onako umorni od dugog stajanja.” „Pred veče skupe se svi knezovi u Šundin han, gde sam ja (Aleksa) bio na konaku, i nađemo da su
Saćem na vodu Ub, nađem Jakova i Luku, a oni se vratili iz teranja, jerbo su umorni, od Šapca ̓itajući i onu se noć tukući. Pitate me: kad je valjevska vojska kod Šapca bila, tko te Turke razbi?
Ovi su terali donde, dokle i̓ nisu Milić Kedić i Nedić Mijailo sa svojom vojskom susreli; pak ovi umorni vratili se, a Kedić otera do sokolske nahije, dok Gača i pop Mića iz Skadra i̓ preteraju do Sokola.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Ali to treba još noćas, dok nije kapetan dokučio pa nam može smetati — veli pop. — Noćas je baš kao što valja; ljudi umorni, odmaraju se — niko neće opaziti... I tako Simica i Marjan pristaše. Sad se tek otvori živ razgovor i šala.
veselja nije bilo odavno u Zarožju kao u petak, na Pavlovdan, kad su se Zarožani vratili iz Krive jaruge gladni i umorni sa svojim kmetom i popom, i sutradan u subotu. Kmet ih je pozvao sve k sebi na čast. Tu ti se pilo, jelo, pevalo.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— reče Jova. Marica sleže ramenima. — Neka ih, nek spavaju malo — reče Katić — umorni su. — Odoh da mu javim — reče Jova — može se ljutiti. Zamalo pa se vrati i pozva Simu u kačaru.
— U dobri čas! — reče on. Zora je zabelela. Istok se počeo rumeniti... Hajduci se spustiše na rosnu travu. — Jeste umorni? — upita Stanko. — Nismo. — A od čega bi i bili umorni? — reče Zavrzan. — Sigurno su vodenice vukli!...
Hajduci se spustiše na rosnu travu. — Jeste umorni? — upita Stanko. — Nismo. — A od čega bi i bili umorni? — reče Zavrzan. — Sigurno su vodenice vukli!...
Nego, dobro bi bilo da malo ujamo? — reče Zeka. — Kako ti hoćeš... Zeka viknu: — Uja!... Četa stade. — Jeste umorni? — Jok. Stanko pogleda njihna vedra lica, osmehnu se, pa reče Zeki: — Pobratime!...
Pa se okrete i pogleda onu dvojicu: — Straže su jake. Ne mogu proći, manj ako su muve ili mravi... Ako ste umorni — odmorite se... Sutra... drugi dan, druga i novaka! Jakov i Miloš pozdraviše se, pa odoše u svoje šatore.
Dučić, Jovan - PESME
Dok je prilazio čas povratka sveti, Umorni, taj susret večno čekajući, Kada ćemo reći: već je vreme mreti, Kao što se kaže: već je vreme kući.
Oboje smo strasno verovali tada Da se besmo našli. I mi nismo znali Koliko smo bili umorni i pali Od sumnjâ i davno preživljenih jada...
Nijedan me nije osetio za sobom, jer je noć bila šumna i zato što su bili umorni. Bela para iz njihovih usta i sa tela dizala se u jednom zajedničkom pramenu magle. Kola su naporno odmicala napred.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Kako nismo propali? Kako to govorite kao dete? Zar nam nije bilo dosta? Zar nije suviše bilo? Zar nismo umorni, baldisali. zar nismo satrveni? Zar se u bugarskom ratu nismo bosi borili? Recite, ajd' odgovorite mi.
jedan oficir podiže ruku i pozdravi: — Dopustite meni, gospodine pukovniče. — Vi? Pa vi ste umorni od juče. — Dopustite... Pa se smesta okrete i uputi svojim vojnicima.
Afrika
Izlaze, ulaze, uistinu zaboravljaju da smo tu. Onoj najlepšoj najzad vrućina i, kad smo već umorni od nagovaranja, bez ikakvih uvoda odbacuje svoj „panj“, i ostaje mirna i bestidna kao deran.
Umetnik nas predstavlja svojoj gospođi, jednoj divnoj dami, izvrsnog srca, koja je sva zabrinuta da nismo umorni, gladni, žedni. Aperitivi. Kratka upoznavanja nabrajanjem zajedničkih simpatija i prijatelja.
Naši crnci leže kraj stvari koje su nosili, i po njima se vidi da nemaju nikako vole da idu dale; ne što bi bili umorni, no što im se već dosadilo.
One su bile i strahovite i divne. Crnci behu toliko umorni da nisu hteli da jedu. Oni su odbijali da se dignu, iako su inače po prirodi pohlepni. N.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Bili su ćutljivi tog dana, dok su jeli. Bili su svi neispavani, umorni, zaneti svojim mislima. Zatim je četverac opet jurio, kao da ga vijaju.
Rosija se mnogo namučila u prošlom ratu, a stradala je i Franceska i Austrija, pa i Prajska. Svi žele mir! Svi su umorni! „Jes, što kažeš!“ čuo se Đurđe, snuždeno. „Svi su bolesni osim kilavoga braje. To smo mi!
Bila je bleda. Osećao je samo kako ga njene ruke, nežno, miluju. „Pavle, serce, eto, stigli smo. Umorni smo! Ne znaješ kako nam je bilo! Nađe li Đurđa i Anu?
u Rosiji, pominjao samo ono, što je u Tokaju počeo da im govori: Setite se, kaže, kako smo i do Fruške stigli, mrtvi umorni, gladni, sasušeni, ritavi. Bubnji su nam bili nemi. Pomrli su nam bili, uz put, i svirači.
Konji su bili nazebli, umorni, i ljudima je bilo dozvoljeno da ih vodaju, ali su zaustavljeni, u formaciju, pri pojavi Kostjurina i njegovog štaba.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Pa da, valjda nećeš u „janklu”. — Dakle, sad smo gotovi. Danas ćemo ranije leći, da se ispavamo, jer smo umorni, da onde budemo bistri. Legnu spavati.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Pevahu vičući, a koračahu, umorni, i izgladneli, tako žurnim korakom da su se, opkoljeni srebrom okićenim oficirima, činili kao hajka gladnih pasa, koje
Noć je prolazila u nekoj beloj svetlosti, koja je sipala kao sitna kiša. Tužni, izudarani, umorni, toliko da su sedali svaki čas, počeše polako da se vraćaju, teturajući se, poluzaspali.
Pri kraju službe bili su potpuno umorni, neveseli i kao omađijani. Ćutahu i među sobom ne govorahu ni reči. Prođoše park do osvetljenih stepenica dvorca, kao
Opkoljeni sa tri žuta zida, nagnuti nad stolom, punim jela i vina, umorni i otežali, padali su sve dublje sa svojim rečima, šapatom, uzvicima, u noć, kroz bela vrata, kroz koja se dostizalo do
Iz velikih hladovina, spuštao se u osunčane ravni, mnogo neosetljiviji za sve te promene od brata, a pse koji su umorni jurili za kolima, isterujući iz trave ševe, nijedanput nije pogledao.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Ispratio sam desetak generacija kupača i osetio se starim kada su se menjali. Video sam kako stižu umorni i bledi, i kako zauzimaju mesta na plaži.
U ovom trenutku, dok prilazi devojci s leđa, Bel Ami je umorni veteran koji je preživeo gomilu vazdušnih bitaka, mešavina razočaranog Remarkovog doktora Ravika i Garija Kupera kada
Stići ćemo izmoreni provodima, umorni i zgađeni pred njihovo mudro lice: tela će nam biti istrošena, a kola čijom smo se brzinom toliko ponosili — izrezana u
Bili su umorni i žedni od tog tako svetlog, a toliko sumornog predela iz sna. Kažu da je baš tu, na tom mestu gde je kamenje bilo
Nikada niko zanimljiv nije silazio na njegovoj stanici, a toliko je čekao da siđe. Samo umorni železničari i po neka žena sa praznim korpama.
Matavulj, Simo - USKOK
Zatijem okupaše Krcuna, domaćica dade čistu košulju, te ga narediše. Onda njih šestorica, onako mrtvi umorni, polijegaše.
Sremac, Stevan - PROZA
« peva. Ponavljali su jednako da bi bar jednom lepo završili, ali sve badava; bilo je sve gore i gore. Umorni popadaju svi na stolice, kucnuvši se čašama.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Osluškuješ kako na niskoj kolibici sve krkelja tanak čamov krov od nečijeg hrkanja. To umorni čobanin, grešni najmenik, mrtvima vodu vuče, sveci mu pomogli da još bolje utvrdi san.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Zatim večeraju, pa legnu spavati, da se odmore. Mati zmajeva i zmajevi umorni dobro spavaše, al se čovek celu noć od bolova premetaše.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ Đipao deda do pola noći sa Vinkom, starim vukom, vetar im pesme zviždao divne, mahale vrbe rukom. Umorni, najzad, od terevenke zaspaše starci, vetar i senke.
Nekad je nebo tužno i crno, noćna pustinja prava. Znadem i zašto, to ću ti reći: umorni kovač spava. Ponekad samo prosine mjesec kroz oblak, lika snena. To ti je vatra kovača Marka, tinja — zaboravljena.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Malo sam se zaista bio i zagubio. Načinio sam bio divnu šetnju. — Mi vas zadržavamo a valjda ste umorni. — O, odmoriću se već. Dobru noć! — Dobru noć, gospodine. Žene uđoše i onda cela ulica bi savršeno pusta.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
III VEČE Rumene pruge već šaraju daleki zapad, Klonuo počiva svet. Sa mirnih dalekih polja Umorni ratar s pesmom žurno se noćištu sprema, I samo čas po čas zaječi šarena dolja. Od škripe točkova kolskih.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Izvršena je podela rada i posao se brzo svršavao. Predveče pade kiša, pokupi prašinu, ali se oranica raskvasila. Umorni konji opustili vratove, a vojnici, kaljavi, zavukli se u šatore i čekaju večeru.
Nekuda odjahaše komandiri. Suton se spušta. U toru negde bleje ovce. Umorni pešaci polegali pokraj plotova, povlače poslednji dim iz kratke cigarete na kojoj se izređalo više njih, i već se
Zasu nas sitno komađe zemlje sa nastrešnice. — Poče razornom... kopaj zemlju i bacaj gore! — reče Trailo. Iako umorni, gladni i žedni, vojnici zapeše da riju. Dok su jedni kopali, drugi su čučali, držeći u krilu granate i šrapnele.
Oficiri ih pozivaju i onda naređuju da stave nož na pušku. Izgleda kao da će sad na juriš, onako umorni i prašnjavi. Iz jedne bočne ulice žurno iziđe mitraljeski vod, i vojnici kažu da je neprijatelj tu ispred sela, a oni
— Znamo, gospodine kapetane — veli Aleksandar — ali ko se nadao. Danas smo došli, bili smo umorni, neprijatelj se još nije ni pojavio, a mi odstupamo. — Znam, znam sve ja to.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
tekelija. — Kad je tekla, vojno le! kud se dela? — Popili je, vojno le! trudni konji, Trudni konji, vojno le! i umorni. — Što su trudni, vojno le! i umorni? — Jezdili su, vojno de! po devojku. — Jel’ kolika, vojno le! ta devojka?
kud se dela? — Popili je, vojno le! trudni konji, Trudni konji, vojno le! i umorni. — Što su trudni, vojno le! i umorni? — Jezdili su, vojno de! po devojku. — Jel’ kolika, vojno le! ta devojka? — Milom kumu, vojno le!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Još malo samo, pa ćemo sumorni, sa osmehom tužnim, u strastima ružnim, stati, bolni, bledi, umorni. U bilju, ili nečem drugom, moćnom, nad proplankom jedne šume mlade, naći ćemo opet svoje nade. U mirisnom nebu noćnom.
Mora da potvrde tri napada. Lekari su isuviše zauzeti i umorni. Oni, dakle, dolaze na ideju da traže dobrovoljce, među pacijentima, koji će svojevoljno ući među epileptičare i
Posle pobede njihovih ideja, umorni su i pojedinci. Post coitum omne animal triste. Vojska nove Austrije, tobože republikanska, pojavljuje se, na ulici,
Kud sve nisu stigli naši boli, šta sve nismo, u tuđini, umorni, pomilovali! Ne samo ja, i on, nego i toliki drugi. Hiljade, milioni! Pomislih: kako li će me dočekati moj zavičaj?
Kubiste, koje su, dosad, potpuno nalazile svoje osnove u Sezanu, pronašle su ih sad u Engru. Mnogi od njih, umorni od večnih analiza, a očarani njegovom modelacijom, prilaze opet liniji i mekoći forme, oblosti i zidanju tela, i spominju
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Najzad se unapred odobriše svi izdaci koje će vlada učiniti preko budžeta, i onda se skupština raspusti, i poslanici, umorni od državnog posla, odoše kućama da se odmore, a članovi kabineta, pošto srećno prebrodiše sve prepone, i zadovoljni
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Svršeno je! Deca trče niz stepenice, da prva objave ime pokojnikovo, a zvonari se pogledaše i sedoše umorni pred poluokruglo okno, s koga se vidi deo grad.
Rakić, Milan - PESME
drumovima, Ko verna slika moga jada, Dronjav i blatav, beda sama, Teturajući preko rupa, U iscepanim košuljama Umorni seljak tromo stupa. A magla pada, tiho krije Močarne njive, polja gola, Studena kiša stalno lije I rabadžijska škripe kola.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
A tamo do vrata, u kujni, Cigani, mrtvi umorni, jedva drže zurle i dremaju. Napolju opet poče po treći put mrak da silazi, i sve ovo kao da se smirava, malaksava.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Sunce granu te razbudi zvjerine po rasjelinama i tice po granama, ali Crnogorci ne kopornuše. Fala Bogu, umorni li bjehu ti ljudi! Da ih je neko iz daljega gledao, posumnjao bi bijahu li živi.
„Evo večernji hlad“, primjeti Radoje, „no imamo li mi časova dogovora oko ove naše rabote, jer smo mi i umorni pa bi malo počinuli“. „Vaistinu lezite! Nemamo se šta dogovarati.
U mrak dođoše brastvenici iz grada. Serdar sa ženom i snahom stigoše najprvi. Kako bjehu umorni, odmah po večeri polijegaše. Vidar se za nekoliko protezao i zjehao pa najzad leže i on.
No domaćica mu, istiha će: „Pejo, ljudi su podrijemali, a i umorni su bogme!“ On se trže iz svojijeh misli, pa kao da nadoknadi što ih je dotle batalio, stade da zameće šalu.
„Jeste li umorni?“ započe on. „Vas, vas sagt er“, zapita oficir. Drug mu prevede i odgovori serdaru: „Pa nijesmo,... tako... srednje!
Dan bješe vedar. Ljudi umorni posjedali i polijegali u jednoj lijepoj dolinici. Ranjeni ležahu u kraj ognja, a ona dva mrtva, pokrivena strukama,
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
prevarila, pak onda odmah za njom u poćeru, ali ona bijaše već daleko umakla na svojoj dobiti, te se oni vrate prazni i umorni natrag.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Jednu kafu, Tome! — viknu Maša ne mičući se s mjesta, pa dodade: — Jednu kafu, ali dobru, čuješ! A vi umorni, gospodine? Putujete iz daleka?
Ćosić, Dobrica - KORENI
Takve suve i crne noge imaju bubašvabe u kelneraju na koji se često naslanja umorni kafedžija, zadovoljan što su i cigle u podu uvek pijane, bazde na rakiju, balegu i mokru kožu, što se i leander pijano
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Ej, pusti vali! Ponosni beljci, srčani ždrali! Vi mi svu radost moju preneste, I opet zato umorni neste! Koji je od vas blaženi đoga Što j odn'o morem dragana moga? Il' nije jedan toliko sretan?
Sa ravnog Marsovog Polja goneći kočije zlatne, Zadocnjen žuri se kvirit, i u grad umoran stiže; Frkću umorni konji, i lake kočije lete, I po glatkome drumu vihor se prašine diže.
Oboje smo strasno verovali tada Da se besmo našli. I mi nismo znali Koliko smo bili umorni i pali Od jada, od davno preživelih jada.
V. Ilić XCVIII VEČE Rumene pruge već šaraju daleki zapad, Klonuo počiva svet. Sa mirnih, dalekih polja Umorni ratar s pesmom žurno se noćištu sprema; I samo čas po čas zaječi šarena dola On škripe točkova kolskih.
Ilić Mlađi CLIII ZVONI Žureći stazom iz kobnoga sela, Kroz tužna polja kao zlato žuta, Ja i moj čuvar, lida nevesela, Umorni, najzad, sedosmo kraj puta.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
“, reče mi ona, pa onda dodade: „Jeste li, dragi gospodine, umorni od puta, gladni, žedni, želite li da se okupate, doručkujete ili što drugo? Recite mi kao svojoj rođenoj majci!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Kad smo nosili teže okove od ovih što ih danas, inače umorni, vučemo? Okovi to vam je nagrada. Za njih su pali milioni.
rapetane, prrr... rapetane... I umorni vojnici, posle toga, maršuju mehanički, lakše i vedrije... A tek što se stiglo u novi bivak I ljudi pojure da se svaki
Sa mukom uveravali smo se da sanjamo ono što preživljujemo ove noći i umorni i neispavani, držeći se za ruke da ne bi zaspali, naprezali smo se iz sve snage da damo otpora snu koji je navalio da
Prelazili smo mnogo brda, potoka i dolina, jednoga od vrelih julskih dana, pa smo se, skotski umorni, ponova vraćali u varoš, koje smo željno težili da se dočepamo.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Izgledali ste tako umorni, kao da ćete zaspati na stojećki. A napolju izgleda da ste se naglo razbudili. — Ništa čudnovato.
kad je mrtvac pokopan, kad je briga skinuta s glave, kad se strahovanje rasplinulo, ili čak pretopilo u blaženi i malko umorni osmijeh olakšanja.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
koju prosta seoska duša ne razume, ali je tako oseća i ljubi, da ne poznaje veće naslade od miloga joj zavičaja... Umorni putnici oživeše, zaboraviše sve muke i patnje preživele u tuđini, oči im zasjaše živim veselim plamenom, u dušu im se
— odgovori Đurica ravnodušno. Moramo da se odmorimo u zabranu. — Baš dobro! — viknu Simo i radost mu zasija u oku. — Umorni smo kao đavoli, pa da se malo prilegne.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
prevarila, pak onda odmah za njom u poćeru, ali ona bijaše već daleko umakla na svojoj dobiti, te se oni vrate prazni i umorni natrag. Lisica, došavši svojoj kući, metke ždrijebe u košaru i stane ga timariti.
Petković, Vladislav Dis - PESME
BOL I SLAVA MNOGIH NEĆE BITI Kada nam sinovi dođu sa bojišta, Zapojeni slavom, k'o mirisom cveće, Umorni i lepi i željni ognjišta — Mnogi što odoše na ratna vojišta, Vratiti se nama, vratiti se neće.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Požuriše da kumu čim prvo stignu; sigurni su da će kod njega, izgladnjeli i umorni od dugoga puta, naći topli konak. U svanuće stari Nikola i sin mu Spasoje pođoše na Cetinje da se vlastima prijave i da
Već se iz polja vraćaju težaci, dominu putem, odmahuju dugim, nažuljenim rukama, žure se da umorni opočinu od ubojite kopi. A on stoji još ondje poguren, i ne može ga se dobro nazrijeti.
Otada majci bijaše još gore: gladni zimnji i dugi, umorni ljetnji dani, kada se iz grada vraćaše ka svojom sitnom robom, ne okusivši preko cijeloga dana ni zalogaja, a večeravši
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Evo te rečenice: „Opkoljeni sa tri žuta zida, nagnuti nad stolom, punim jela i pića, umorni i otežali, padali su sve dublje sa svojim rečima, šapatom, uzvicima, u noć, kroz bela vrata, kroz koja se dostizalo do
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
No, eto, i ovde nekako čudo. Drežde ozebli i umorni. lupaju i viču. a niko se ne odzivlje. Izgleda da je tako suđeno. Nije šala kad se carstva menjaju, bolno pomislio pop,
Krakov, Stanislav - KRILA
Za vojničkim koracima vukli se leno umorni oblaci prašine. Gore više njih, vrh bežične antene, strujali su daleki talasi, i kao u pozdrav nosili vesti o novim
Useca se koža uprtača i kajiša u meso. Sve ćuti, samo gde gde gunđanje i šapat. Umorni su, jer svaki nosi u sebi sećanje prošlih krvavih dana i tamne slutnje za nove... za nove? Ako ih bude bilo.
Kada je duboko noć pala prestala je i topovska vatra. Umorni vojnici utonuli su u san. Samo su ruke grčevito stiskale oružje uz sebe.
Svi ćute, samo što oružje zveči. Kolona odjednom stade. Umorni su vojnici, ali bi ipak radije napred, jer je ovako nekako neugodno, teško. Kuršumi su sve češći.. Opet jauknu neko.
Laki ranjenici dolažahu sami. Crveno i belo meša se pri svetlosti malenih fenjera. Doktori su bili umorni i ljuti. — E, to si ti, mali, — No doktor se nije baš tome čudio, — u nogu? a, nije to strašno.
Kitnjasti dolapi su bili potamneli i crvima izgrizeni. Po podu se vukao šareni ćilim i umorni čupavi jastuci. — Ne gledaj. ne gledaj ovamo... Ivon je otvorila dolap, n brzo smicala odelo sa sebe.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Izlaze, ulaze, uistinu zaboravljaju da smo tu. Onoj najlepšoj najzad vrućina i, kad smo već umorni od nagovaranja, bez ikakvih uvoda odbacuje svoj „panj“, i ostaje mirna i bestidna kao deran.
Umetnik nas predstavlja svojoj gospođi, jednoj divnoj dami, izvrsnog srca, koja je sva zabrinuta da nismo umorni, gladni, žedni. Aperitivi. Kratka upoznavanja nabrajanjem zajedničkih simpatija i prijatelja.
Naši crnci leže kraj stvari koje su nosili, i po njima se vidi da nemaju nikako vole da idu dale; ne što bi bili umorni, no što im se već dosadilo.
One su bile i strahovite i divne. Crnci behu toliko umorni da nisu hteli da jedu. Oni su odbijali da se dignu, iako su inače po prirodi pohlepni. N.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
To su tako zvani »dobrovoljci,« koje su silom pokupili od njinih gazda. Ovi su ljudi izgledali iznureni, umorni, neispavani, mnogi su drhtali od zime i uvijali se u svoje poderane džoke i gunjce.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
“ — Razume se, mi smo se navikli. Ali su ljudi zaista bili umorni... Mi smo izvučeni iz jedne borbe. Maršujemo naporno ceo dan. Sad treba ići cele noći u nepoznatom pravcu.
Za to vreme ne radeći ništa, misle o svačemu. Ne spavaju, muči ih stanje iščekivanja i, kad ih povedemo, oni umorni. Zato neka se ispavaju do jedanaest časova, a tada ćemo ih probuditi.
Budite pripravni. — Budite bez brige — veli ravnodušnim glasom komandir baterije. Zamislio sam tada bateriju... Umorni vojnici sede pored topova i dremaju. Komandir je u zemunici pored telefona i pije kavu.
Bojić, Milutin - PESME
Oprostite, što smo umorni se stekli, Da vaš vrt nam pruži san i isceljenja: Mi idemo kud su bogovi prorekli: Preko slanih gora putem vaskrsenja.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
celog dana pili, već počeli da ispred mehana iznose stolove i stolice i sami sedaju, piju, furundžije svaki čas, umorni, zadovoljni i siti od današnjeg po tri puta pečenja i vađenja hleba, počeli svaki čas da istrčavaju i odlaze u mehane, uz
Ćipiko, Ivo - Pauci
Spuštala se blaga letna noć, kad bijahu na dogledu sela. I drugi težaci — svi umorni — vraćahu se sa polja, i svuda se čula pjesma mladosti. Ivo se bijaše podao ugodnim mislima.
Dozivlju se s puta, a Cirilo zadijeva šalom jednoga svoga znanca. — Lako je za te, ti šetaš! — odzivlju se umorni momci, dok stariji nemaju vremena ni da odgovore, niti da se ispruže; boje se da ih okretniji u radu ne preteku.
Dva sina Stipina jedva čekaju da iziđu na otvoreno. Osjećaju se više umorni no da su cijelu sedmicu, s dana na dan, najtežu zemlju kopali. Najednom sudac se diže. Svi uprto u nj gledaju.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ali dan promiče, blagi septembarski dan sa pitomim suncem odozgo i toplom zemljom odozdo i mi postajemo najzad umorni i pospani. Dremež kojem od jutros odolevamo, savladao nas je kad se sunce popelo dva koplja iznad istočnog vidika.
Doći će opaki, neumereni, poročni, oni koji su se zaputili u svet ne bi li našli nešto drugo. I biće umorni od potucanja i razočarenja što su uz put nailazili na isto ono od čega su bežali.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Spokojna je, mirna, Vasiona sva. 1881. ZVONITE, ZVUCI... Zvonite, zvuci... A veče kad se na zemlju sprema, Umorni grleć svet, I srce drhće - i reči nema Da želji prida let: Razbivši harfu o kamen hladni, Ja sklapam pogled svoj I
1883. VEČE Rumene pruge već šaraju daleki zapad, Klonuo počiva svet. Sa mirnih dalekih polja Umorni ratar s pesmom žurno se noćištu sprema, I samo čas po čas zaječi šarena dola Od škripe točkova kolskih.
“ Ljeljo se pope, a Borej se diže, I tako s njime pred bogove stiže I nebo grmnu od smeha i jeke, Kad stupi umorni starac, ukrašen čitavom bašto Zelene kukureke... 1885. LADA Studena zima je prošla.
Preda mnom rudine pukle i ravna pola ta... Vrela prašina leti sa ravna i glatka druma, Nada mnom sunce sja. Tako umorni putnik po ravni peščanoj bludi, I vidi kladenac bistri i travni vidi pôd, A sunce podnevno žeže i žeđ mu umara
Mirtove šumice tamo sveštene obale kriju, I sanjalački šumno talasi podnožja biju. Tamo, u podne žarko, klefta umorni spava, I slađe miriše cveće i šumi pučina plava I slavuj veselo peva, Da klefte surova duša, u čudnom zanosu
Ijono, on tebe čeka. Žagor je odavna stao, I evnuh umorni drema na mekom naslonu svom: Na stara njegova krila ugašen čibuk je pao, I fontan jasnije šumi u pustom dvorištu tvom.
Sa ravnog Marsovog polja, goneći kočije zlatne, Zadocnjen žuri se kvirit i u grad umoran stiže; Frkću umorni konji i lake kočije lete, I po glatkome drumu vihor se prašine diže.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
- No, ne biste li hteli, moji dobrodošli gosti, da se prvo malo odmorite od puta?“ - „Najlepša hvala. Nismo umorni, a ne bismo hteli da propustimo tako divnu priliku.“ - „E pa lepo. Odmah ćemo u dvor, moja kola već su upregnuta.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Ma nije ni meni mnogo lakše. Strašno sam rastrojen, nakratko nasađen, sam sebe ne poznajem. Umorni smo valjda. Da se i taj ispit jedared svrši... Ili bar da nismo tu neki vajni odlikaši i direktorove uzdanice...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Jedan mornar iznese Miću. Na obali uhvatih dete za ruku. — A zašto oni spavaju? — pita dete. — Umorni su — odgovorih rasejano. — A je l’ im zima? I oni su bili nekad deca kao mali Mića, nasmejani, veseli...
— objašnjava moj posilni, zagledajući onu kokardu i izgovarajući ono „z“ kao deca koja kažu „dzik“. Svi smo umorni i sumorni. Osećamo da se desilo nešto teško i kao da slutimo nešto crne i gore.
Petrović, Rastko - PESME
Pradedovi naši Sloveni, krvoločni al' putnici, Braćo moja topografski radnici. Čunovima da poverimo svoja srca umorni A već bi nas zora sokolila da orni Produžimo opet preko planina. Svih zemalja granice obojene, gle, krvavo.
rali; Voleo bih da te ja provedem svuda, Tebe po gorama: uveo bih te redom u manastire, Oznojeni skidali bismo šešire, Umorni, pa sedali na prva prolazeća kola; Među kokoši bismo smešteni zadremali upola: Moj Gijome, gle, sad se tamo sve voćke
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Nek na nj misli magarac — progunđa umorni Stric. — Izreka veli: ujeo vuk magarca, a ne: ujeo vuk Strica! —A ti bar viči „ku-ku-ku-ku“dok ja ne iziđem iz Gaja —
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I za čudo božije, stara mrežetina nigde se ne razvuče, nit se gde prokinu. Stovariše ribu u barke, gladni, umorni dođoše svi, te se skupiše pod bregom oko Hrista.
Al' učenici gladni tome se nisu nadali: jedno umorni su bili, a i vrućina oko podne golema bijaše. Onde kod vode u hladu rade da malo otpočinu.
Jerno preko širina nedobro je voziti se s umorni od nešta prvom vozari. Iznemažu im ruke. Dok se malo i ne poodmore da pak budu freški ka novi mladi i jaki momci i
LOV ZA CEO ŽIVOT Trudljivi i umorni vi, ribari, što se toliko starate, tužeći vam se govorite: »Svu dragu noć se mučismo loveći, a ništa ne uhvatismo, ni