Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Ona je najbolja i najpouzdanija zato što je Vuk bio izvanredno nadaren sakupljač umotvorina, koji je znao uvek da odabere i najbolju i najtipičniju varijantu iz mnoštva sličnih poslovica.
) O tome koliko se ceni porod u srpskoj patrijarhalnoj kulturi, osim narodnih umotvorina, ubedljivo svedoče i proslave povodom rođenja muškog deteta u kojima učestvuje cela seoska zajednica.
276. ²¹ Up. Prodanović, J., Antologija narodnih pripovedaka i ostalih proznih narodnih umotvorina, SKZ, Beograd 1951, s. 34; Đurić, V., Lirika, SKZ, Beograd 1982, s. 508—509. ²² Novaković, S.
Atanasijević, Ksenija, „Praktična filozofija naših narodnih umotvorina“, SKG, Beograd 1937 (poseban otisak). Ardalić, V., Bukovica, ZNŽOJS, 4—7, JAZU, Zagreb 1899—1902. Ardalić, V.
Knežević, M. B., Prelja na mesecu, Narodna knjiga, Beograd 1981. Knežević, M. V., Antologija narodnih umotvorina, Matica srpska—SKZ, Novi Sad—Beograd 1957. Knežević, M. V.
Knežević, M. V., „O narodnim govornim tvorevinama“, u: Antologija narodnih umotvorina, 1957. Knežević, Srebrica, Milka Jovanović, Jarmenovci, SEZ, 73, Beograd 1958. Kovačević, I.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
zbog čega vam se u stvari i obraćam — jeste jaka politička obojenost, žestoka ideološka usmerenost dobrog dela vaših umotvorina. Činite li to od srca, ili mislite da tako treba?
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Drugo, umnoženo izdanje, izišlo je u Budimu, 1807. Muškatirović je taj posao radio ne kao skupljač narodnih umotvorina, koje su se u njegovo doba uopšte malo cenile, no kao moralist, da bi pokazao kako treba pametno živeti.
januara 1864. 1897, sa velikim svečanostima prenesene su mu kosti U Beograd. II. SKUPLjANjE NARODNIH UMOTVORINA I OPISIVANjE NARODNOGA ŽIVOTA JERNEJ KOPITAR I VUK KARADžIĆ.
Kopitar je Karadžića obavestio o značaju narodnoga jezika i narodnih umotvorina, dao mu ne samo prva uputstva no i aktivno sarađivao na njegovim prvim radovima, izvesne stvari sa njime zajedno pisao.
— U toku svoga plodnoga života Karadžić je neprestano proširivao krug svoga rada. Od skupljanja narodnih umotvorina u stihu prirodno je prešao na skupljanje narodnih umotvorina u prozi.
Od skupljanja narodnih umotvorina u stihu prirodno je prešao na skupljanje narodnih umotvorina u prozi. Po savetu Jakova Grima, koji je sa svojim bratom od 1812.
Najveći deo njegova posla to je pribiranje narodnih umotvorina i opisivanje narodnoga života. U taj posao on je uneo ne samo svoju veliku radnu snagu i neumornu istrajnost no izvesno
Bugarski pisac dr Ivan Šišmanov, nazivajući Karadžića »jugoslovenskim Grimom«, veli da njegove zbirke narodnih umotvorina »ostaju i do danas uzori«: »imaju pravo Srbi što se ponose svojim narodnim pesmama, ali još više trebalo bi da se
gde se sačuvalo vrlo mnogo starog i originalnog i koji je još u polovini XIX veka odista bio »matica i kovnica pučkih umotvorina«.
I njegove pripovetke imaju sve vrline i mane narodnih umotvorina. One su jedre, epski široke, tečne, imaju prirodno izlaganje, miran i širok tok pričanja, živ i živopisan stil, začinjene
Bosanska vila je dobijala karakter folklornog lista, i odlikovala se pribiranjem narodnih umotvorina. U njoj su se javili i razvili domaći talenti: Jovan Dučić, Aleksa Šantić, Svetozar Ćorović.
Prvi njegovi poslovi datiraju još iz 1867, kada je u Vili uređivao deo narodnih umotvorina. Prvo se ogledao na književnoj i pozorišnoj kritici, još od 1871. u Radeniku.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Iz tog sudara proizišao je i jedan sasvim nov metod beleženja narodnih umotvorina, metod kojem bi se imalo mnogo što-šta zameriti.
i Grimovih tokom skupljanja, Vuk je veoma brzo u potpunosti sagledao sav značaj ovog k njiževnog roda narodnih umotvorina. On se za nj bio oduševio i od njega mnogo očekivao, stavljajući ga po vrednosti odmah pored Rječnika i pesama.
I PRIPOVETKAMA IZVORI Pri izboru pripovedaka za ovu Antologiju pregledane su sve izvorne zbirke narodnih umotvorina do kojih se danas moglo doći, brojna povremena izdanja i svi časopisi sa prilozima narodnog stvaralaštva.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Knežević ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela srpske književnosti
ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Milivoje V. Knežević ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA Sadržaj O NARODNIM GOVORNIM TVOREVINAMA 2 I GOVORNI IZRAZI 3 II POSLOVICE 9 III PITALICE 12 IV KAZIVANjA 14 V)
DVA KUMA 378 6 POD PROZOROM DRAGE 379 REČNIK MANjE POZNATIH I REĐIH REČI I IZRAZA 380 ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA O NARODNIM GOVORNIM TVOREVINAMA Ni u jednoj oblasti čovekova stvaralaštva ne postoji takva neomeđenost i takva
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
se zadržati, „Anđa kapidžija“, postala je poznatija tek kad ju je Vasko Popa uvrstio u svoju probranu „rukovet narodnih umotvorina“, koju je 1958. godine objavio u izvrsnoj Mišićevoj biblioteci „Orfej“ pod naslovom Od zlata jabuka.
Pred nama je, reklo bi se, jedan moderan vid jednostavnih čovekovih umotvorina u kojima je višeznačnost povezana sa taloženjem kolektivnoga iskustva.
na već tradicionalizovani individualni lirski izraz; u stvari, ono je hermetično i elementarno poput nekih kolektivnih umotvorina.
do sredine HIX veka da bi ukazao na onu „liniju duhovnog i pesničkog opredeljenja“ koja iz zaturene memorije narodnih umotvorina, slikarskih viđenja po našim manastirima i još nedovoljno jasnog kôda kojim su šifrovane srednjovekovne poetske slutnje
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Po Kopitarovom nagovoru Karadžić je pristupio objavljivanju narodnih umotvorina i obradi jezičkog materijala. Njegov Srpski rječnik s gramatikom iz 1818.
Od kraja 15. do 19. veka pojavljuju se rukoveti pesama, priča i drugih umotvorina koje u nekim svojim primerima dostižu vrhunce umetničke usavršenosti.
Njegova klasična zbirka narodnih umotvorina (Srpske narodne pjesme I-IV, Srpske narodne pripovijetke; Srpske narodne poslovice), nastala izborom iz ogromne građe
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Sistematski rad na beleženju i objavljivanju junačkih pesama (i drugih narodnih umotvorina) započeo je tek Vuk Karadžić. On je taj posao radio bolje nego iko pre i posle njega.