Jakšić, Đura - PROZA
“ Preko bledoga lika roditelja moga preleteo bi tužan osmejak: „Nikad, sele, nikad!... Ja ću umreti...“ Siromah otac osećao je da će skoro dan pokoja doći, dan večitoga mira. U grobu je večita tišina!
Je l’ te, prijatelju? Onde je mirno, nemo, — govoraše jadno devojče žalostivim glasom, — i ja ću umreti, ali za mnom neće niko zaplakati...
„Od gladi?... Al’ ako mi stanemo sve sahranjivati koji od gladi poumiru, onda ćemo i mi od gladi umreti!“ reče prota mećući petrahilj na vrat. A ustvari nije tako bilo.
glavom: „Ne mogu mu ništa — rekoše — on je proklet; s njega najpre mora sve komad po komad otpadati, pa će tek onda umreti“. I, zaista, rak mu je progrizao sve telo od kojega je otpadalo parče po parče truleži, i tako je, grešnik, izdahnuo...
— Hvala ti, učo, — reče bolesnik poluglasno, — ali se mora umreti!... — I, pogledavši blagodarno u blago lice učiteljevo, okrete se svome Milisavu, uze ga za ruku, privuče ga k sebi
Obradović, Dositej - BASNE
Jeja kad gdi zaviče, plaše se bake, jer to znači da će ko umreti. A gdi se ljudi rađaju a ne umiru? Jošte se to mesto nije našlo! Da i nema sovuljaga na svetu, i opet bi ljudi umirali.
” Naravoučenije Nikom nije milo umreti, ako će kako bedno živiti. Dalmatinci znadu različne vesele prepovetčice svrh ove materije.
” Jošt jednu, pak neću više. Jedan starac sve bi govorio da bi onom dobro platio ko bi mu kazao kako može umreti. Nađe se dobar čovek koji mu se obešta kazati i bez plaće.
„Volim“ — odgovori jagnje — „bogovom žertva biti, nego tvojim krovožažduštim čeljustima hrana”. Naravoučenije Umreti, malo pre ili posle, svi moramo; ali kad je ko prinužden pre vremena život ostaviti, barem nek se stara kako će se s
ostavljen od sviju svojih, preko nekakvih strahovitih pustih planina i peskovitih polja; dođem u tuđu zemlju, gdi, za ne umreti od gladi, najmim se i služio sam sedam godina. Umre mi gospodar, a ja se — u zli čas po me!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
tome ja bi’ vam usmeno pripovedao, draga deco moja, ali vi ste mali i ne možete upamtiti, a ja sam star: lako mogu umreti. Zato sam naumio da vam ovde napišem: яže vidюhъ dюihъ i otcы naši povюdaša mi.
Ne krij se, ne boj se, tvrda je vera, pre ću ja umreti nego vi. Ova dva brata ne znam, ali tebe poznajem, i sad znam kuda idete i šta nosite, i ja ću se na vaša pisma
da ga razbije, pa koga kneza blizo Hadži-begova šanca ne zastane i svu njegovu vojsku u gomili, taj će knez na mukama umreti; a koji se vojnik ne nađe u svojoj vojsci, taj će vojnik pred njegovom kućom na kolu biti.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
A uhvate hajduka, pa ga na svake muke meću... — Ja ću trpeti! — I traže da odaš družinu i jatake... — Pre ću umreti no pustati avaza od sebe!... — Hajduk je kao zapeta puška!...
— Ali ko bi mogao takav greh učiniti? — Ja znam, nano. — Ko? Ona se zaplamti u licu. Volela je umreti nego izgovoriti ime Lazarevo.
On pruži ruku i uhvati je za njenu ruku. Gledaše, pa se okrete smejati. — Bogami, jesi luda! Pa ja neću umreti!... Uhvatila me malo zima, a ona u plač, te mi plaši decu!... Ćuti, sramota je!... Pa baš i da umrem, pa šta!
Grehota bi bilo poživeti sedamdeset šest godina, poživeti slatko i dobro, pa umreti bez svete tajne! — Onda je dobro te poneh. — A... nadao si se! Staru čoveku se vazda treba nadati!...
Ja sam željan tvojih očiju, Jelo, tvoga zagrljaja, tvoje milošte!... Meni se sluti da ću i umreti željan tebe... Nju poliše suze... — Zar ja nisam tako isto željna, ali zar se možemo boriti s bogom i sudbinom!...
— Stanojlo! — Čujem, vojvodo!... — odgovori Surep. — Meni treba čovek koji ume umreti a reči ne izustiti. — Dobro, vojvodo. — Da ideš u Sremsku Mitrovicu. — Dobro. — Nama treba baruta.
Dučić, Jovan - PESME
KRILA Leteti, leteti, leteti visoko, Neznanom prostoru kao starom drugu, Vitlati se kao omađijan soko, I umreti, sjajan, u sunčanom krugu. Čuti samo zamah svoj u prostorima — Muziku svog krila!
I gorčinu jedne suze ubrisane? PESME SRCA Nestati u nečem koje srce vole, Umreti u nečem besmrtnom! Svog mača Baciti pred noge neke moći hole Što je i od ruke herojeve jača.
Ali nemoj prestati nego laži i dalje, laži neprestano, laži uvek. I on će umreti samo od te jedne pomisli: zašto nas lažu ne samo oni koji nas mrze nego i oni koje mi ljubimo.
Tako je stranac bio odvojio ženu od njenog božanstva. Zato mu je žena dala neko grožđe od koga je morao umreti pre nego uvređena Zvezda zađe u pustinji. Jer je Zohra svirepa i ne bi joj više na obalu slala svako veče drugog čoveka.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Mnogo mi je, čini mi se, lakše gledati čoveka za koga znam da će naizvesno umreti. Ali ovo!... Pa mi je i inače nekako prirastao za srce i on, i... i njegova sudbina!
što mu se i kroz smeh i kroz plač u nejasnoj slici pokazuje Anoka, i tako ga čudno čupa za srce, da mu se čini sad će umreti.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Neka sudi sada čitalac: koliko se njih moralo roditi, venčati i razvenčati i umreti u selu pa da se ovako domaćinstvo podigne!
— E, pa neka ozebem! — E, al’ možete se i razboleti! — E, branim ja, pa neka se razbolem! — E, al’ možete onda i umreti! — Pa neka umrem... ima, fala bogu, ko će me žaliti. Valjda ćete me vi oplakivati?! — reče Jula i prestade kopati.
? A iz druge bašte se začu najpre tambura, a zatim i pesma: Ej, da je meni leći pa umreti, Al’ da mi je smrti ne videti; Da ja vidim ko će me žaliti?
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
— Krst! Krst! — Nije, nije. Lažu te. Nije to krst. I ne boj se, još nećeš ti umreti. — Tešili bi ga, smejući mu se, prolaznici.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Međutim je Mica Marka podbola da protiv Alke podigne proces. Ona mora umreti, ako udovoljstva ne dobije. I Rogozić, na peru snažan a spram volje ženine slab muž, privoli se da protiv rođene sestre
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
je užasno žrtvovati onaku mladost i kako njeno kukavno i ucveljeno telo trpi, gori i kopni bez milovanja; da će sigurno umreti od tuge i iscrpljenosti. „Gospode, — pi sala je — zašto si me stavio na ovake žestoke, grozne muke? Zašto si me ubio?
na miru, nediran, on je verovao da je onaj njegov zločin ostao njegova najdublja tajna sa kojom će on jednoga dana i umreti.
maramu i svaki čas brisala ili svoje obraze ili detinje čelance, pa je redovno ponavljala: „Ovo će mi dete, Boga mi, umreti na putu.“ A u kupeu užasna zapara.
Afrika
nam nasmešeno i prijateljski ruku), takvo isto čudo, takva ista uzvišenost, kao što je čudo i uzvišenost živeti ili umreti.
Tražim mu da skine masku. On me se valjda boji i polazi rukom kao da će je skinuti; žene, koje bi svakako morale umreti čim bi videle lik igrača i saznale koji je od saplemenika danas bio „veliki hipopotam“, cičeći grabe svoju decu i beže
— No, musje mali mon se' mulil vit, mon se' vandl anko' (Ne, gospodine, moj će zet brzo umreti, i ja ću onda opet prodati svoju sestru!) Pu toa otl se', peti se'. (Za tebe imam drugu, malu sestru.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Tu je dakle bio stigao na svom putu u Rosiju? Tu će mu se dakle rešiti sudbina, ovih dana? Tu će dakle umreti, kad ga bude pronašla Burgvaha?
Sve se to opet završava u nesreći! Nije trebalo poći! Trebalo je, tamo, na Ceru i u Crnoj Bari, umreti. Istu tu prolaznost i besmislenost nalazio je i u sitnicama svog života. U svakidašnjim uspomenama stvarnosti.
Nada se umreti, stojeći, sa sabljom u ruci, ne pognuv glavu. Neće se uplašiti smrti, kao što se babe plaše u mraku. Stariji franceskan,
Postići će svoje želanije, toržestveno! Biće primljeni u rosijsku armiju! Dobiće po jedan čin više! Neki će umreti kao grofovi i knjazi. Pa i oni, koji u Austriji ostanu, ako se pritaje i budu mudri kao zmije, završiće lepo.
ako bude i poginuo, poginuće na nekom slavnom, konjičkom, jurišu – kojima se Rusi behu pročuli u to vreme – a neće umreti, ružno, ostareo, krezub, usranko, kao što će se desiti kupecima i tergovcima, i sindikusima, u Rumi, Mitrovici, i
Isakoviči će umreti, svi, lepo. Pri toj pomisli, Isakovič bi, kad bi odmarali konje, kraj kola, u travi, zadovoljno, spokojno, zaspao.
On je udov, kaže, za njim ne ostaje, da prosi, niko. Ne žali umreti. A našao bi još devetoricu, u Engelbirti, za tu avanturu.
Pavle nije ni slutio da će mu žena umreti. Ona je, međutim, od prvog trenutka, kad joj se to desi, naslutila da je to kraj, i da joj ide smrt.
Patio je od bolesti, koja se tada zvala zaguš. Video je da mora umreti, ostareo, onemoćao, a neće nikad ugledati Rosiju.
Varvara se bila priljubila uz muža, dok je strahovala da će pobaciti i umreti od pobačaja. Sad, kad je bila opet snažna, zdrava, opet je podrugljivo posmatrala muža, kao nekog ćurana.
Teodosije - ŽITIJA
Desnica gospodnja satvori silu, desnica gospodnja podiže me i ojača me protiv vas. Neću ja od vas umreti, kao što se uzalud hvalite preda mnom, nego ću, naprotiv, živ biti u Bogu, spasu mojemu Isusu Hristu.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Oni znaju da se teško živi u njihovoj siromašnoj zemlji, ali se mogu počiniti slavna dela, umreti divnom smrću i biti opevan u pesmama.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Pa dokle ćeš tako živiti? — Dok mogu raditi; znaš ko je kako živio, tako mora i umreti. — Pa već i tvoj Pera skoro će te zamenuti.
— Ne boj se ništa, ja ću se opet vratiti, ali ljudi smo, smrtni, mogu do sutra i kod kuće umreti, a mogu se zdrav vratiti. Vidiš, imamo petoro dece, pa ’oćeš da imaš fiškala, taj će mnogo stati.
Zapodenu razgovor. — Znate, Herr von Kirić, da je Lujza tu stvar tako k srcu uzela, da može umreti. Da je vidite, ne biste je poznali.
Njih dvojica sami u sobi. Počnu se razgovarati: — Moj Jovo, šta sam dočekao, da moram umreti, a koga posle sebe ostavljam? Šamika je dobar, ludo dobar, al’ se ne ženi; dosad se još nije oženio. Pera je lopov.
— Pa vidiš, Sofro, pravo kaže Čamča: danas jesmo, sutra nismo. Kad umremo, svemu je kraj. — Nije mi žao umreti, Jovo, ne bojim se smrti. — Ni ja, — reče odrešito Krečar.
— E, moj Čamčo, mi plačemo, i znamo zašto. Sad ovde još pijemo, al’ jedared moramo se rastaviti, moramo umreti, — odgovara kroz plač Krečar. — Vi ste baš ludi!
— Moj Čamčo, teško meni, ode mi najbolji drug! — Pa jedared moramo umreti. On je doživeo lepu starost, sedamdeset i osam. Šta ćeš više?
Laćman se oženio brzo, srce mu na lako uzelo moj život. Mlada sam još, moram umreti, a bila sam rada srećna biti i dobrotom koga usrećiti, — duboko uzdahne, oči pune suza. I Šamikine oči suzne. Produži.
Sokolovićka oštrim okom gleda na kćer, drži da je i ona poludela. — A znaš li ti da si bolesna? — Znam, i skoro ću umreti. — Pa kakva je to udaja? — Zar niste nikad čuli da se koja udala, pa je posle tri meseca umrla.
Ali on se jedared za dame žrtvovao; kako je živeo, tako će umreti. Čitao je novine, „Theaterzeіtung”, „Damenzeіtung”, drugo ništa. Corpus jurіs, to tek po imenu poznaje!
) — „Večiti Juda“, „Večiti Žid“; čovek koji je proklet da ne može nikad umreti ni smiriti se, već mora večno da luta egzekucija (lat.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Bio je poverovao plaču i leleku, pri polasku, i slutio da će mu ovo biti poslednji odlazak i da će u ovom ratu umreti. Naglo je menjao raspoloženje i ćud, tih dana.
Omatoreo sasvim, počeo je ipak, posle dva dana spavanja, da čkilji za seljankama, kraj sve tuge u duši. Misleći da će umreti, beše se raznežio, ali je konje udarao pesnicom. Nije se uopšte brijao i lice mu zato bi mirnije, skoro blagog izraza.
godinama za njegov život i bojeći se da ga ne ubiju, ona se, grozeći se toga, bila navikla da misli kako će on umreti, ili kako će ga jednoga dana vratiti kući krvavog, tim pre što je i on uvek to govorio.
Niti je mogla da se za njih brine, niti su je o tome pitali. Znajući već da će umreti, ona ih je ostavljala sa osećajem nemoći da ih zadrži kraj sebe, kao i sve drugo što su joj, na jedno kratko vreme,
Dok mu je snaha umirala, Aranđel Isakovič truckao se putem, u svom intovu, uveren da će ona i umreti. Lekari mu behu već davno rekli da nemaju nade, jer su obojica bili uvereni da je ona sama pokušala da se otrese
Bili su ubeđeni da će mu snaha umreti. Aranđel Isakovič bio je uveren, i u to, da o razvodu braka ne može biti ni reči i da nema toga popa, ni patrijarha,
Zagledan u njene oči, počeo je čak da mirno misli i o tome da ona može umreti. Tim više što mu se doživotna veza sa njom i sad još činila prava ludost.
Kao neku draganu, hteo je, pre svega, da je dobro plati, tim pre što je uskoro i tako mogla umreti. Uostalom, pri samoj pomisli da je odbije, ona se dizala pred njim, strašna kao neka veštica, preteći, tako da mu je
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
se smatra da trudnica ne sme da lomi drvo pa da ga onda ostavi neslomljeno, jer će joj porođaj biti tako težak da može umreti.
U boljevačkom srezu veruju: ako zmija pređe put trudnici, da će joj dete koje rodi brzo umreti. A ako gleda kada ubijaju zmiju, onda će joj dete „plaziti jezik kao zmija“.
Najčešće se smatra, ako trudnica vidi mrtvaca, da će roditi mrtvo dete ili će joj ono ubrzo po rođenju umreti. Mnogobrojni izveštači, etnografi i etnolozi spominju ublaženu, manje drastičnu posledicu kršenja ovog tabua, a to je da
Veoma je rasprostranjeno verovanje da trudnica ne sme da vadi zube jer joj dete može umreti, odnosno (blaža varijanta) patiće od zubobolje kad odraste ili će mu se svađati svatovi.
) Takođe, veruje se da ne valja da se dete rodi na Uskrs. „Ako se dete rodi na Vaskrs, drži se da će mu skoro umreti otac i majka“, piše Milićević.
Kad žena rodi slabo, bolešljivo dete, pa se uplaši da će umreti, ona mu onda prelije preko glave unakrst nekoliko kapi vode osvećene na Bogojavljenje.
Tokom prve tri noći od rođenja suđenice određuju detetu koliko će i kako živeti, kao i to kada će i kako umreti. O njihovom suđenju, koje se uvek neizbežno ispunjava, postoje mnogobrojne priče u našem narodu.
Prvih četrdeset dana dečja glava okrenuta je ka istoku, a nikako ne sme da bude okrenuta ka zapadu jer dete može umreti.
U mnogim krajevima takođe se veruje da ne valja praznu kolevku ljuljati, inače će se dete ili razboleti ili umreti, a može da se desi i to da se više deca ne rađaju.
„Ne valja se“ da detetove pelene ostanu prazne (dok se, na primer, kupa) jer se time sluti da će dete umreti, a može i kakav demon da iskoristi ovu neopreznost roditelja pa da se u njih useli.
“ Na Grudi se veruje da ako se prekrši ova zabrana, onda će dete umreti.⁷⁶ Do godinu dana ne valja, veruje se u Metohiji, šišati dete, ali se ne kaže zašto.
), da će mu npr. „umreti majka“, da „više neće da raste“, „da se neće udati“ itd., ali s obzirom da ne postoji ni logička niti iskustvena veza
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Za ljude koji su na smrt ljuti, koje vređa pomisao da bi mogli umreti, koji će u grob poći zabrinuti kao oni što idu u tuđinu gde ne znaju ni jezik, ni običaje, gde ne poznaju duše
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Mislila je da nikada neće doživeti te strašne godine, da će umreti mlada kao Fani pod plinskom svetlošću. Kako su se zvali svi oni filmovi?
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
MUŽ: Kako more, ti to govoriš? ŽENA: A kako ti sa mnom postupaš? „Gospodična, molim za jedan poljubac; ja ću umreti, ako vas ne poljubim,“ a sad, kad ga žena ljubi, a on se tuđi. Sram da te bude! MUŽ: Znaš li ti da sam ja muž u kući?
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
On je imao nesumnjiv originalan pesnički talenat, izvesne njegove pesme (kao: ?, Kad mlidija̓ umreti, Tuga i opomena) pokazuju i nežnu pesničku dušu i samostalan pesnički dar.
Radičević, Branko - PESME
IZ JEDNOG MALOG EPOSA) 235 (UBICA U NEZNANjU) 236 MOJE SUNCE 240 (DETE I GUSLAR) 241 PERIVOJ 243 KAD MLIDIJA UMRETI 245 PESMA UMRLOM BRATU STEVANU 247 (PEVAM DANjU, PEVAM NOĆU) 258 (NUTO JADA ZA MOMICE) 259 (PISMO U
OD KARLOVACA 566 MILETA 574 IZ ZAOSTAVŠTINE 695 LIRSKE PESME 696 UBICA BEZ DA ZNA 697 (KAD MLIDIJA UMRETI) 699 POEME I EPSKE PESME 706 TUGA I OPOMENA 707 PREVODI 712 DE STANAK MOJ 713 ZAPISI 714 (1) (JAO KNjIGO, ALA SI MI
9/1. 1845. KAD MLIDIJA UMRETI Lisje žuti veće po drveću, Lisje žuto dole veće pada, Zeleno ga više ja nikada Videt neću.
Ma opet svaki unapredak ide, Jer eto oće njina krvca mlada Da spomen dade svetu za svakada, Za pravdu kako valjade umreti, Da đavo kleti Bogu se ne sveti.
Života moga da obasja dane, Pletući zlatne u nji svoje vence, Il' moje sunce odonud doneti, Razmrskan padom iliti umreti.
Grdne su i spopanule rane, Al' se jošte silovito brane; Svaki vidi, mora se umreti, Al' i braću oće da osveti. Jošte gledni starca Milutina: Grdne rane dopao starina, Leva mu je salomljena ruka,
Moma slušat osta. — — — — — — — — — — — — — — — — (KAD MLIDIJA UMRETI) Lišće žuti veće po drveću, Lišće žuto veće dole pada, Zelena ga više ja nikada Videt neću.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
A sami oni: majka mu, otac, Marika kao da su u dnu duše osećali da će im on skoro, brzo umreti, pa su zato kao bez glave trčkarali po kući i, uznevereni, preplašeni, sve više i više oko njega iskupljali, čuvali ga,
Gotovo da izludi od straha, jer oseća da mu nema leka, da će joj umreti, a opet jednako nudi ga, bdije, a u isto vreme mora da nadgleda kuću, kako ih smrt ne bi iznenadila, zatekla kuću
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Idi zbogom, ali za glavu svoju nikom ne kazuj, jer ako kažeš kome god, odmah ćeš umreti. Čoban pođe kroz šumu, i idući čujaše i razumevaše sve što govore tice i trave i sve što je na svetu.
Najposle joj čovek reče: — Ako ti kažem ja ću odmah umreti. Ona opet, ni za to ne mareći, jednako navali, govoreći da drukčije ne može biti nego da joj kaže. Utom dođu kući.
kuću, pa kaže ženi: — Evo sad ću leći u sanduk, pa da ti kažem zašto sam se nasmejao; ali kako ti kažem, odmah ću umreti.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
JELICA (diže ga): Molim, gospodine, ustajte! ALEKSA: Ne, ovde dopustite mi kod nogu vaši umreti ili rješitelni glas čuti.
ALEKSA: Vi vesma blagorodno čuvstvujete; i ja bi volio deset puta umreti, nego da vas se lišim. No zasada dosta, evo mi bedintera. 9.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ Ipak u duši ostade iskra, rodi se čežnja mlada: eh, neka zime, i neka tame, srce nam grije nada. Proleće nikad umreti neće, opet će doći sunce i cveće.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Krik njegov užasni moj svršetak znači. Neće mnogo proći, a ja ću umreti, Opusteće sjajni Brankovića dvori: Ali tajnu svoju ja ne smem poneti, Tajnu, što me muči i dušu mi mori!
Sve sam sada kaz'o sad umreti mogu, A ti moju dušu preporuči Bogu”. 6 Tako despot svrši. A kad treće noći Počivaše Rudnik u krilu tišini, Gluv
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Objava istine i njeno uništenje, idu zajedno. Zašto je tako? Treba umreti u istini. Jer umiranje je istina. Ko je taj što govori neistinom? Da li je i on jedno Ja, nalik na moje?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Onda su osuđenog vezali... Laka drhtavica je obuzela vojnike pred strašnim prizorom što će nasilno umreti jedan čovek... Puške su prasnule, jezivi jauk je zaparao vazduh, lica ljudi se grčila. Još jedan plotun.
— A boga ti! — Bolničari ga već stavili među mrtve, jer kažu i tako će umreti. NAŠA ZEMLjA JE SLOBODNA Gledajući sa one visine, nigde se nije mogao videti neprijateljski vojnik...
— Vidi ga sad! — ljutnu se Milutin. Zatim poče živo: — E, molim lepo. Ti kažeš, svi ćemo umreti. I ti ćeš umreti. Je li tako?...
— Vidi ga sad! — ljutnu se Milutin. Zatim poče živo: — E, molim lepo. Ti kažeš, svi ćemo umreti. I ti ćeš umreti. Je li tako?...
— Koga bre? — Molim, ti ćeš i onako umreti, pa zašto da se mučiš?! - govorio je Milutin likujući. Milan iz prve baterije zasmeja se glasno.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Treba mu pažljiva ženska nega... Može biti svašta... odgovori lekar i pođe. — Kako... neće valjda umreti!?... viknu ona, preneražena, i pođe za lekarem. Mladić se osvrte i pogleda je pažljivo i dugo...
Šta je ovo ?... Dokle će da traje ?... Ili da nije smrt?.... Ah, kad bi to bilo!... — I što ja ne bih mogla sad umreti običnom smrću ?... Eto, jedan udar... kaplja i gotovo! A Gojko se mučio mnogo:... Uf!... Gle, lakše mi je... dobro je...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
moj otac došao, godine 1908, sa sela, da se operiše u Temišvaru, i, kad je odustao od toga, rekao mi je da zna da će umreti, ali da to treba da krijem od svoje matere. Da ona ne dozna. Veli, neće da je uznemirava. Treba umeti umreti.
Da ona ne dozna. Veli, neće da je uznemirava. Treba umeti umreti. Izvinjavao se i meni što mi brige stvara, sad, kad sam počeo da učim grčki. Veli, to je teško, zna.
Nikad veselijeg, luđeg, snažnijeg kola nije bilo. Da bi čovek bio sretan u životu, treba umreti rano. Međutim, bilo je nešto što je mene, iz Beograda, u Pariz, i oteralo.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— Deco, — otpoče on, a suze se skotrljaše niz blede, smežurane obraze i padoše na belu bradu meni je teško i skoro ću umreti, ali mi se čini da je bole ne dopustiti takvu sramotu. Meni je stotinu godina, i živeo sam bez toga...
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
»Neka voli i njega... nije vajde... kad već tako ona hoće«. Ali samo neka ne ostavi nju, svoje malo mače, jer će umreti bez njene ljubavi. A teta sve veselija i prema Kosi sve nemarnija... Upravo, tako se detetu čini.
Snaša Jula se razbole toga dana, dozva Kaju i reče joj: »Još ako sad nesrećom dođe neoženjen, onda znaj da ću umreti«. Kaja je ćutala i uzdisala. — Ah, što ne pričekasmo bar za jedan mesec! Posle dva meseca dođe u A... novi kapetan.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Nije se tu rodio, ali je mnoge odatle ispratio na onaj svet, a i sam, će po svoj prilici, tu umreti. Došljak je, istina, ali tu plaća i porez i prirez.
« Samo da se počne, pa bi ti video! Šta živ čovek ne može, samo kad hoće. Ne znam ja, gazda Đorđe, kad ću umreti, a drugo sve znam. Moći će, samo, naravno, treba i ti da mi pomogneš. — Da pomognem, džanum, ama kako? — Evo kako.
Rakić, Milan - PESME
O, umreti tako: bez piska, bez sveta, Bez dosadne, glupe komedije smrti, Nečujno, ko miris uvenulog cveta, I život i dugo očajanje
No onog časa kad ja sklopim oči, Tad sve će sa mnom zasvagda umreti. Oh nije život rđav što je beda, I nevolja, i muka duhu, niti Što nam sudbina večno zapoveda A prohtevi nam nikad nisu
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
ono bar tajno; da će, nikako ne dolazeći k njima i ne javljajući se, tamo negde svršiti, čak i navlaš, i nasilnom smrću umreti, da bi time i pred njima i pred svetom zabašurio pravu istinu...
Pandurović, Sima - PESME
Neću umreti u vlazi i studi, U grobu tvome, u memli i smradu, Već s tvojim cvećem, i da ne probudi Nikad svest nagon životu, i
I, najzad, našto vapaji i piska, Kad treba hrabro, ćuteći umreti? TREPERENjA Po koji put to drveće lista Novom nadom ili novim snom, I proleće što u pompi blista S varkom sreće
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Jedna (je) smrt, a sto uzroka. — Živi kadgod, a mrtvac nikad. — Muka živeti, a žao umreti. — Svakome zlu smrt je lek. — Niko se smrti nije oteo. — Ne bojim se smrti, nego zla života.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Idi s Bogom, ali za glavu svoju nikom ne kazuj, jer ako kažeš komegod, odmah ćeš umreti.” | Čoban pođe kroz šumu, i idući čujaše i razumevaše sve što govore tice i trave i sve što je na svetu.
Najposle joj čovek reče: „Ako ti kažem, ja ću odmah umreti.” Ona opet ni za to ne mareći jednako navali govoreći da drukčije ne može biti nego da joj kaže. U tom dođu kući.
pred kuću pa kaže ženi: „Evo sad ću leći u sanduk pa da ti kažem za što sam se nasmejao; ali kako ti kažem, odmah ću umreti.
tako nije tvoj nego moj, oni se posvađaju, te najposlije žena rekne čoveku: „Čoveče, ako ne će biti moj prednjak, ja ću umreti.“ „Pa umri“, odgovori joj čovek, „jedan put nek je i moja starija.“ Žena legne pak se načini da je umrla.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
smerti boji, u gorem strahu valja da živi nego zec, i ništa da ne čini nego da se plaši, zašto se svaki božji dan umreti može.” P[ralat]: „Karisime, ti ili si lud ili si pravi svetac, tako misleći.
— hrana prepjatstvije — prepreka prepodoban — sveti, pravedan preslovit — slavan, čuven prestaviti se — umreti prestavljenije — smrt pretpoložiti — napred staviti pretpočitavari — više ceniti, pretpostavljati pretprijatije —
Ćosić, Dobrica - KORENI
je njegova ruka, ali baš od te ruke nije mogao da pobegne, njemu je od toga pošla krv, čuo je kako pišti i mislio da će umreti, a nije smeo da vikne, jer ga je ona iz sve snage stezala ispod miški, krv je linula, u mraku su svetlele velike
— Noćas ništa ne plaćam. — Imaš pravo: dan je za brojanje para. — Mnogo sam pio... — Činilo mu se da će umreti od muke u grudima i stomaku. — Čovek koji se poneki put ne napije nije čovek.
Ni šljivu da otkinu... A ja neću umreti bez unučića.“ Žuri i u sebi preti svekru. On je vinovnik nesreće koja će pogibijom sela da se svrši. Tolu će prvog.
Ona odmahuje glavom. — Još ti mene ne znaš — dušnik mu se zaveza u čvor. Neko ga tupim kolje. Zna da će ona umreti. Pred smrt se istina govori. On će još više voleti Adama. I nju. Biće Ti lakše pred Bogom. Oprostiće ti grehe.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
a zatim u ostarelog i prebogatog Major-Mišu koji će, gotovo vek posle Kočine krajine, 1885, u dubokoj starosti umreti u svom stanu u Bukureštu, a Pirinčana je još jednako opstajala u ulici koja se više nije zvala Duga nego Dunavska, pa
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
76 XXXIX NA LIPARU 77 XL 79 XLI KAD MLIDIJAH UMRETI 83 XLII* BRANKOVA ŽELjA 85 XLIII DIŽIMO ŠKOLE! 90 XLIV* NEGDAŠNjEM PRIJATELjU 93 XLV OTAC I SIN 95 XLVI
zastajavam, Šetalicu satu zadržavam, Jurim, bežim, ka' očajnik kleti, Zborim reči, reči bez pameti: - „Ne sme nam umreti!“ Vičem Bogu: Ona je još mlada! Vičem pravdi: Ona se još nada! Anđelima: Vi joj srca znate!
Vičem sebi: Zar joj nemaš leka?... Idem, stanem, ka' očajnik kleti, Opet zborim reči bez pameti: - „Ne sme nam umreti!“ Idem, stanem, pa mi klone glava Nad kolevkom, gde nam čedo spava.
me gleda nemo; Gledamo se, pa se zaplačemo; Pa i njemu, ka' očajnik kleti, Zborim reči, reči bez pameti: - „Ne sme nam umreti!“ J.
Đ. Jakšić XLI KAD MLIDIJAH UMRETI Lisje žuti veće po drveću, Lisje žuto dole veće pada; Zelenoga više ja nikada Videt' neću!
o, umreti tako! bez piske, bez sveta, Bez dosadne, glupe komedije smrti, Nečujno k'o miris uvenulog cveta; I život i dugo očajanje
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
ti znaš ko. „I takav ćeš umreti.“ „To ne znam. Ali sad takav sam. I to od zimus kad sam jedno veče po prvom snegu šetao sa njom pustim ulicama.
Šta svaki dan čitamo? Šta pišu patriotski pesnici što iz daleka druge tutkaju u smrt? Pišu: da su oni hteli umreti, da onima ništa slađe nije bilo nego umreti. Je li da je to laž? Je l' da se svakome živi?
Pišu: da su oni hteli umreti, da onima ništa slađe nije bilo nego umreti. Je li da je to laž? Je l' da se svakome živi?
On je govorio: „Bolestan sam, zar ne vidite? Šta je vama, zar ne vidite da ću umreti; gotov sam, još do jeseni, šta ćete posle?
Upamti tatinu sliku, dobro je upamti. Jer, evo, malo, još malo, pa me više nikad nećeš videti. Ja ću umreti, bolestan sam, strašno bolestan, truo, ovde me boli i ovde i ovde, evo gotov sam, gotov sam.
ručice prema meni dok se ja izmičem, preklinje me, moli: „Tatice, tatice, tatice, mili tatice, ne dam te, ne dam, nećeš umreti“, i grli me, steže, pritiskuje na svoja mala prsa, na kojima je bela košuljica već sva mokra od suza.
— Mila moja, tvoju bolest druge izdržavaju na nogama, ali ti si mala maza. — To je prosta uteha, ali ja ću ti umreti, eto videćeš. Mi ćemo ti umreti ... oboje ćemo ti umreti. A ti, ti ćeš nas žaliti, pa ćeš se posle, kao i svi, oženiti.
— To je prosta uteha, ali ja ću ti umreti, eto videćeš. Mi ćemo ti umreti ... oboje ćemo ti umreti. A ti, ti ćeš nas žaliti, pa ćeš se posle, kao i svi, oženiti.
— To je prosta uteha, ali ja ću ti umreti, eto videćeš. Mi ćemo ti umreti ... oboje ćemo ti umreti. A ti, ti ćeš nas žaliti, pa ćeš se posle, kao i svi, oženiti.
Voici, Monѕіeur! Entrez, Monѕieur!) Da se čovek istopi! No kako ja tamo (iako gospodin — Monѕіeur) mogu jednoga dana umreti, to ovim celokupno svoje, kako kretno, tako i nekretno imanje, zaveštavam sirotinji.
“ Ćutimo. Cure streje. Zaista ćemo umreti od dosade. Povučem ga ja za ruku: „’Ajdemo, velim, gos’ Ilija, da siđemo dole u kafanu, da odigramo jednu partiju
Pa posle, kad završim, ćaskaćemo koliko ti drago o tome: je li bolje ovako ili onako, umreti rano ili živeti dugo. Ne mogu da kažem: ranjava me ova uspomena, teško mi je da je obnavljam, jer ne volim mnogo da se
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Slave ti, šta kaže, kakav izgleda? — upade joj Stanka u reč. — Bog s tobom, zar ne ču da mora umreti onaj koji ga pogleda. Čile je zažmurio i čekao da onaj drekne... — Pa, šta je bilo? — Ništa.
— Pij, more, šta si se pobabio! — uzvikuje mu Mitar veselo. — Kad si umeo hajdukovati, treba da umeš muški umreti. — Jedanput se mre! — dovikuje drugi. — Zar mi znamo šta nas čeka sutra, prekosutra, svakoga časa...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Idi zbogom, ali za glavu svoju nikom ne kazuj, jer ako kažeš kome god, odmah ćeš umreti. Čoban pođe kroz šumu, i idući čujaše i razumevaše sve što govore tice i trave i sve što je na svetu.
Najposle joj čovek reče: — Ako ti kažem, ja ću odmah umreti. Ona opet, ni za to ne mareći, jednako navali govopeći da drukčije ne može biti nego da joj kaže. Utom dođu kući.
kuću, pa kaže ženi: — Evo, sad ću leći u sanduk, pa da ti kažem zašto sam se nasmejao; ali kako ti kažem, odmah ću umreti.
„nije tvoj, nego moj“, oni se posvađaju, te najposlije žena rekne čoveku: — Čoveče, ako neće biti moj prednjak, ja ću umreti. — Pa umri, — odgovori joj čovek — jedanput nek je i moja starija. Žena legne, pa se načini da je umrla.
— obućar potura — turska para poćelica — ženska kapa preo — preko presekati — ispljuskati prestaviti se — umreti pretlji — deblji preša — hitnja, žurba prizajmiti — poterati prijeđeljak — pregrada, odeljak prijenu — prionu
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
A kad ta ljubav nestane i država mora umreti. To sam naučio od nepismenih seljaka u Idvoru. Moj učitelj u seoskoj školi u Idvoru nikad nije bio u stanju da na mene
A kad ta ljubav nestane i država mora umreti. To sam naučio od nepismenih seljaka u Idvoru. Moj učitelj u seoskoj školi u Idvoru nikad nije bio u stanju da na mene
Rekla je i to da je otac, kada smo se pre godinu dana rastali na pristaništu, imao osećanje da će brzo umreti i da me više neće videti. Tek tada sam razumeo one suze koje sam prvi put u životu video na njegovom licu.
Ona je danas još siromašnija i ne bi trebalo da bude bogatog čoveka u Sjedinjenim Državama koji će umreti, a da ništa ne zavešta ”Džons Hopkinsu”, pionirskom Univerzitetu Sjedinjenih Država.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ČEDA: Primiću, al' kad umrete i vi i otac. ŽIVKA: Pa možeš valjda dotle počekati. ČEDA: Mogu dotle i umreti. ŽIVKA: Ne bi baš bila velika šteta. ČEDA: Pa ne bi za vas, mogli bi još vi da nasledite i moje osiguranje.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
»Neven« 1890. II BABA JULI-POSKURAČI (kad mišljah da ću umreti) Baba Julo, neću sveću, Znam ja kud je put; Eto vidiš: nisam zbunjen, Pa ni zabrinut.
Krakov, Stanislav - KRILA
Suze su grunule niz prljavo lice malog ađutanta. Jecao je: — Ne bojte se, nećete umreti. A dole je utroba kuljala i punila razdrte čakšire. — Ubite... revol... Lice se iskrivi u strašnome grču.
Duško je jecao, stezao ukočenu ruku, i nerazumno šaputao lešu. — Ne bojte se, vi nećete umreti. Sve češće šrapneli su fijukali i praskali. — Treba ga odneti. — čuo se jedan glas.
— Luda, i onako će umreti... — dodao je dobrodušno. Posle su na njega i zaboravili. Sedi major je igrao sansa sa Duškom i potporučnikom
Petrović, Rastko - AFRIKA
nam nasmešeno i prijateljski ruku), takvo isto čudo, takva ista uzvišenost, kao što je čudo i uzvišenost živeti ili umreti.
Tražim mu da skine masku. On me se valjda boji i polazi rukom kao da će je skinuti; žene, koje bi svakako morale umreti čim bi videle lik igrača i saznale koji je od saplemenika danas bio „veliki hipopotam“, cičeći grabe svoju decu i beže
— No, musje mali mon se' mulil vit, mon se' vandl anko' (Ne, gospodine, moj će zet brzo umreti, i ja ću onda opet prodati svoju sestru!) Pu toa otl se', peti se'. (Za tebe imam drugu, malu sestru.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Kad junaci za slobodu Čuda počine, Nije šteta ni za koga Ako pogine. A za mene ponajmanja Srpski umreti, — Ta ti ćeš mi sina dati, Da me osveti. HH Jesi l’ me željna, draga?
zastajavam, Šetalicu satu zadržavam; Jurim, bežim, kâ očajnik kleti: Zborim reči, reči bez pameti: „Ne sme nam umreti!“ Vičem Bogu: Ona je još mlada! Vičem pravdi: Ona se još nada! Anđelima: Vi joj srca znate!
Idem, stanem, kâ očajnik kleti, Opet zborim reči bez pameti: „Ne sme nam umreti!“ Idem, stanem, pa mi klone glava Nad kolevkom, gde nam čedo spava.
me gleda nemo; Gledamo se, pa se zaplačemo; Pa i njemu, kâ očajnik kleti, Zborim reči, reči bez pameti: „Ne sme nam umreti!“ V Nit hoće vode, nit hoće leka. — Ipak bih rekô, da nešto čeka. Ponude nose majka i seja, — Ona s’ nasmeja.
Što te ljubi, što te pazi, Oko tebe brižno leti, Otruje te, Bože sveti, Al’ ti ne da još umreti! A kad zaspiš, ona šapće: „Spavaj, spavaj, žrtvo moja, Odmori se na mom krilu, Čuva tebe tuga tvoja!
Moje lane nije smrtno, Da rastankom preti, Moja druga, moja tuga Ne može umreti. Moje luče ne jauče, Već me ljubi živo, A ja sam je verom, nadom, Životom darivô.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
U usti joj durma o svetinji slovo, Srce za čistotu umreti gotovo, — Pak će opet, veruj, ovog leta biti Da će se i ona dati namoliti.
Isto će reći to: danas sa narodom živit, pa večno, Il' umreti jošt sad, pa ni po smrti s njim bit, Gorčine čašu, za koju ti ne znade, podnese Sabor! Ti si ispio tvrd.
će biti bolje; Napade ga oganj i groznica ljuta, Kažu: — Meći ocat s kvasom više puta, Al, on veli: — Volim od stope umreti Neg’ toliki trošak na sebe naneti; Treba malo jesti, da se pri toj bedi I nevolji teškoj barem što zaštedi.
Ćifto na te reči jedva odgovara: — Prođi me se, oče, nije mi do kvara, Kako sam živio, tako ću umreti. S takvim nesretnikom nije što početi! 1842.
Volem jednog Srbina Neg’ tuđ ceo svet, Makar da ga odeva Zlato i skerlet, I kad budem umreti, Kćer ću moju zakleti Neka ljubi Srbina, Slatkog Srbina. 1837.
” Besedi mu Cvet-devojče: „Jao jadna, Sablja-momče, Ne govori, ne plaši me: Nit’ je tebi sad umreti, Nit za drugog men’ s’ udati.
Duše loše Ne mogoše Slast podneti, Pa umreti Moradoše. Kajnje lože, Večno lože Grob je svakom Tak’ nejakom! Ljudski sine Od prašine, Znaj, putniče,
da ju branim ot napasti tuđe, da ju ’ranim plodom moga truda, i da pozna radosnaja majka: da je sinak za nju rad umreti, baš da ima hiljadu života.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
nosim kugino, Il’ pogled smrti, il’ u njem’ smrt; Pa ko se one takne svetlosti Kojom život mi mrski negujem, Taj će umreti, otrovaće se. — Gospode!... I ti, gospođo, majko njegova! Šta sam zgrešila te me otište Iz raja mog — iz Venecije?..
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
se javljaju setni tonovi i sumorna, elegična raspoloženja; među ovima je i najpoznatija njegova pesma Kad mlidijah umreti.
Jakšić, Đura - PESME
Čekaj, sele! Još ne želim ja umreti! Dok se zemlja ne zatrese, Burno more ne zajoše, Ne pocrni sjaj zvezdani, I meseca svetlost bleda Ne zavije u
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Gore u kući baba, majka, brat mu, a dole njena mati i otac joj. Otac onako star skoro će umreti i mati joj doći će gore kod njih, babe. A ona, Jovanka, njih sve dvoriće, slušati. I to kako rado, od srca!
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
jedan struk svakom čeljadetu, i ujutru pre zore gledaju ih, i čiji je struk uvenuo, taj će biti bolestan i iste godine umreti (Begović, 123). Kroz ivanjski venac provlače se kržljava deca, da bi bolje napredovala (SE3, 14, 127). Sokom od i. c.
Ne valja sejati k. na mestu gde je sejan kupus, ni kupus na mestu gde su bile k. »jer će umreti neko iz kuće« (SEZ, 13, 1909, 411; 32, 109).
u kuću, kokoške neće nositi celog leta (Karadžić, 3, 43); njega uopšte ne valja uzimati u ruke pre Đurđevdana, »jer će umreti ko iz kuće« (SEZ, 32, 419). Na Đurđevdan posipa se k.
Mnoga verovana vezana su za sejanje. Naš narod veruje da na mestu gde su bile konoplje ne treba sejati k., »inače će umreti neko iz kuće« (SEZ, 13, 1909, 411; 32, 1925, 119; 411). K.
(BV, 9, 169; 11, 293; Begović, 186). Sa ovakvom praksom možda stoji u vezi verovanje da će, ako se u snu vidi n., umreti neko u rodu (ZNŽOJS, 7, 385). Kao i jabuka, i n. se nosi kao ponuda bolesnicima (BV. 7, 125).
« — o bolesniku koji će skoro umreti), i uopšte u kultu, domaćem i javnom, i u svima prilikama kada je potrebno religijsko očišćenje.
ustanu pre sunca i gledaju cveće u situ: čiji su strukovi veseli, to je povoljan znak; a čiji je struk uvenuo, taj će umreti te godine (LMS, 139, 85). TOPOLA Pappel (populuѕ alba). Topola; trepetljika (SEZ, 19, 402).
voleće se ili, ako su u svađi, pomiriće se, a ako je koja grančica ispala, onaj kome je namenjena izgubiće se ili će umreti u toku godine. — Na vezu v.
na kuću, i zato ga nisu sadili u blizini; kad njegovo stablo dostigne debljinu vrata onoga koji ga je posadio, taj mora umreti (GEI, 9—10, 115 id). Bavljenje pod o. drvetom može da izazove polnu nemoć (GEN, 24, 1975, 121). I u snu o.
Tis. T. drvo »ne sme se goreti, a ko to učini, veruju da mora umreti iste godine« (GEI, 9—10, 115, Sretečka župa). »Kod Kuča, u Vasojevićima i kod plemena u okolini Kolašina u velikom je
i nešto od odeće bolesnikove, pa se to sutradan posmatra: ako je kolač načet, bolesnik će ozdraviti; ako nije, on će umreti.
Sutra gledaju po tim cvetovima koliko će ko živeti: čiji je cvet uvenuo, prvi će umreti« (SEZ, 80, 1967, 299). U Kastavštini upotrebljavaju je u gatanju deca i devojke.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
nesamerljivom očajanju dok se gušim i besomučno raskrvavljenim šakama udaram u poklopac, dolazim na pomisao da ću tim pre umreti što se budem više koprcao, jer će tako pre nestati vazduha. Hteo bih još da živim, a Crni Stevan me davi.
Ilić, Vojislav J. - PESME
A dušman ako narodu mu preti, Sa mačem ume za narod umreti. Ja ga poznajem pre mnogo stoleća, Od kako služi pravdi i vrlini, U dvoranama državničkih veća, U drevnoj Troji, Rimu
Čuj, nad mojom glavom crni gavran kliče, Krik njegov užasni moj svršetak znači. Neće mnogo proći, a ja ću umreti, Opusteće sjajni Brankovića dvori: Ali tajnu svoju ja ne smem poneti, Tajnu što me muči i dušu mi mori!
Sve sam sada kazô, sad umreti mogu, A ti moju dušu preporuči Bogu.“ Tako despot svrši. A kad treće noći Počivaše Rudnik u krilu tišine, Gluv
Zaklonjen, u tišini, Tvoj svetli duhovni pogled otad je draži mi bio. Tvoj život ràd meni beše. I ti ćeš umreti sada, Jer ja sam čarobni leptir, a ti si čaura bio. Jest, ti ćeš umreti sada...
Tvoj život ràd meni beše. I ti ćeš umreti sada, Jer ja sam čarobni leptir, a ti si čaura bio. Jest, ti ćeš umreti sada...
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Kao da je i ona bila u Sandžaku na blatu. Seki dolaze drugarice, ocu njenom ljudi na razgovor. „Bogami će ovaj naš Kosta umreti kao pravi pravcati muškarac. Ko bi to mislio!” — govore „drugovi i prijatelji”.
odleteti u stari kraj i stare običaje... Pravo kaže Švaba... Da mi je otići, i tamo umreti, i leći u ono naše groblje zeleno kao gora, bašča jedna i lepota...
Pravo da ti kažem, i ja se ovde osećam pomalo tuđa, vuče me moj kraj i običaji, i možda ću umreti daleko odavde... Poslednje novosti palanačke bile su: da je opština vertep šlajferov uzela; da je šlajferka otputovala
Smiluj se, Gospode, i meni... ne mogu, ne mogu više, srce poteglo, i, ili otići, ili umreti, drugo nema... Smiluj mi se, i razumi me, Bože, jer ni ja nikoga sasvim rođenoga nemam, sem Tebe...
Stari vaš je naravno vaš, ali on je i star, i mora biti bolestan, i mora i umreti. Baba vašar bila suvo zlato, čokolada jedna među našim damama, pa ode!
Bogatstvo i materialno podupiranje jevrejstva; sinovi, i rasno podupiranje jevrejstva; a zatim, Pavle može i umreti, i ubiti se, a može leći i na pravoslavno groblje, svejedno, frau Roza će na onom svetu biti mirna, Pavlova duša
i tek neki putnik, krijući svoju diagnozu, i do Nemačke, u Hauhajm, nesrećnu banju, u kojoj će, od bolesti srca, umreti — biće vam neverovatno čuti, ali morate verovati, umreće u Nauhajmu i lepa gospa-Jelka, naravno kad tome dođe vreme.
Bledo se smešeći pita gospa-Jelka doktora: — Kakav je ovde kod nas glavni čvor, doktore?... Ja ću umreti, Soka će mene preživeti, ona ima trideset dve godine manje nego ja, ali majka njena ne može ustati ni danas, ni posle
Kuća je Nati ušla u glavu kao magla u šupljinu: ispunila i zamutila sve. „Ja sam jedinica, stari će umreti, kuća će biti moja, ja sam udavača sa imanjem” — tako je fantazirala.
Deca, izrodi, mešaju tri jezika! ... On i ona će umreti, na francuskom jeziku, naravno, ali deca njihova će ovo malo koliko nas još ima obrlatiti da zaboravimo da smo Elini...
Držao se svoje sopstvene devize: „Najteže je u životu živeti” I objašnjavao tu devizu: „Kao što čovek mora temeljno umreti, tako ima temeljno i da živi.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
bacio oružije i počeo begati, celi svet uverenjem tresući: Dulce et decorum est pro patrіa morі (Slatko je za otečestvo umreti).
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Ostaje mi, za rešenje ove zagonetke, jedina pretpostavka: da je taj moj predak morao umreti gdegod u inostranstvu, i to pod tuđim imenom, što će reći: pod lažnim pasošem.
god sam o toj okolnosti iz moje biografije razmišljao, uvek mi je padalo na pamet kako to odista mora biti dobra šala umreti pod tuđim imenom.
I kao što vam okretni agent osiguravajućeg društva veli: „Osigurajte se na život da bi spokojno mogli umreti!“ tako vam i oduševljeni vojnik veli: „Umrite spokojno da bi mogli večito živeti!
i onda se podeliše u dva tabora; moj domaći lekar bio je mišljenja da ja moram u roku od dvadeset i četiri sata umreti, dok je drugi, njegov kolega i inače moj dobar prijatelj uzbuđeno uzvikivao: „Taj je kadar još mesec i dva da se vuče
Najzad počeše da secuju na mene: moj domaći lekar položi novu novcatu hiljadarku, tvrdeći da ću ja umreti za dvadeset i četiri sata; onaj drugi položio je na to svoju hiljadarku, tvrdeći da ću se ja „vući tako još duže
„Znači, vi pretpostavljate da životarite tako još mesec i dva dana, a u stvari vi ste već izmireni s tim da ćete umreti!“ — „Da!“ — „Ja velim, dragi prijatelju, — nastavi doktor prijateljski — što će biti jesenas, neka bude večeras.
– odbija Sremac uvređeno. – Mogu samo to kaz'ti, što veli onaj moj Palčika, zet Sose Grkinje: Nušić neće u truc umreti, pa eto ti!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Oni će propasti, umreti. To je neminovno, neizbežno. Tako je valjda suđeno. A ko zna šta i one druge čeka na daljem putu...
Mi smo još uvek mladi i nikada nam ne pada na pamet da ćemo jednoga dana umreti. Ali sada... ja sam, druže, osetio smrt u punoj strahoti i pustoši njenoj. To se desilo 11. avgusta.
Petrović, Rastko - PESME
O SITOSTI LEGENDU 9 LOVČEVO BDENjE 11 JEDRILA 13 VUČITRNSKI MOST 16 PESNIK NA VODAMA 18 TREBA PRVO UMRETI ili MALI PERA 20 BODINOVA BALADA 22 MESEC PUN 24 IZ KOVNICE IZAŠAV 27 JUČE I DANAS 31 PROLETNjA ELEGIJA 35 SLOVO
Ni bradate kaluđere, nikada nisi alkohol pio naših zemalja. TREBA PRVO UMRETI ili MALI PERA Neko plače u meni: moj brat ili sestra; Od jutra do večeri njihov glas slušam. Ja sam jak kao most.
Kako smo se dugo cenjkali da nas pusti, Setih se da smo zaboravili prvo umreti. Mali Steva je vrlo pošten a kažnjavaju ga jednako.
Evo ovako ćemo umreti: Bez glasa, tiho, mirno, Kroz tihu noć srebrnu, A po jezeru zaspalu, Otploviće Smrti čun; Iskradem li se kad sija
O proleće divotno, sve sa tebe poludi! Da l' veruješ, draga moja, da je strašno umreti, I da li ću tako lako sreću podneti?
O proleće divotno, sve sa tebe poludi! Da l' veruješ, draga moja, da ću smeti umreti? Svu jesen mi u oči lišće padalo, K'o po šancu doskorašnjeg bojišta: Kakva sreća danas divna što mi je mladost čedna!
Ivicom Po-ovog Gavrana (Pokušaj najslobodnijeg prevoda) Da li ko zna, Da li ko zna, Da ću umreti za koji dan, I da pohodiću božiji stan; Da li ko zna Čemu sva žalba moga sna, Da li ko zna?
Da ću umreti za koji dan, Zagraknu gavran vran: Čoveče koji umireš, Da li ko zna? Da li ko zna Da tužba umom srcu spi; I da kraljevi
sebe, ne iz ljubavi, već iz besa; sa tobom počinje životinjstvo i kanibalstvo, zbog tebe neću stići trezne svesti ni umreti, moj trbuh nije mogao još svariti grudvu krvi i mesa. Mesto vrba, udove i creva prostirati na Cveti.
PUTNIK Stanislavu Vinaveru Kneže Potemkine izdanuli u kolima na velikome putu, da mogu, kao ti, umreti na drumu, Kad točak razgliba glinu žutu; Šibaj kočijašu, teraj carski u Strumu, Ćut!
Nije li i tvoj život bio životinjski: jednom fatalnošću ću u užasu strašnom umreti! Tu taj bol bez smisla sveg mesa, tvojih ruku, glave! Nikada, o nikada!, neću izdvojiti košmare od jave! Nikada!
O, pa ako, ako moram umreti, jer prestaje mi disanje, I biva ispunjena pučinom poslednja mi praznina, Pošto me izgube iz vida neće shvatiti
Šantić, Aleksa - PESME
I kad se u taj veliki plamen slije Tih suza reka vruća, I kad te silno zagrlim, ja ću umreti S ljubavi i čeznuća. 7 Ja ću u čašu ljiljana Utopit s dušom žar ceo, A pesmu o mojoj dragoj Pevaće ljiljan beo.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
kad je jedini bog doneo odluku o porazu. Zašto se boriti kad bog hoće poraz? Treba umreti, a to se može i bez borbe dovoljno je za to pričestiti se i narediti se.
recite im: zbogom). deca su najuzbudljivije oličenje otadžbine, budućnosti, života radi koga treba umreti. I zato je Vasojević Steva mogao onako odlučno i ubedljivo da kaže sestri na rastanku: Kad se rodi od zapada
U trenutku kad treba da pogine on ne žali ki majku, ni sestru, ni ljubu, ni imanje, nego žali što će umreti „bez zamene“. On ume da doskoči podmuklom Turčinu i da izbegne smrt.
nevestica Vinka, razbole se, hoće umrijeti, pa doziva svoju jetrvicu: „Oj Koviljka, mila sestro moja, ja bolujem i hoću umreti, amanet ti sirotice moje, sirotice i moje i tvoje!
— potrošiti, uništiti Pocerje — severoistočni kraj okruga podrinskog počivati — odmarati se počinuti — odmoriti se, umreti pošljednji — poslednji pošta — čast, doček: Poštu čini Vide Maričiću pošta knjigonoša — poštar koji nosi pisma pravda
— (znači i:) preslica premjena — promena preođenuti — preodjenuti preslužiti (čašu) — prepuniti prestaviti se — umreti pretio — debeo preturiti — prebaciti: Ja ću vam je sade preturiti a iz ruke teškim buzdovanom preša — hitnja (na
na reci Limu priko — preko Prilike — selo u zapadnoj Srbiji Prilip — Prilep, varošica u Makedoniji priminuti — umreti primiti se — (znači i:) poći prinos — poklon, dar pripuštiti — pripustiti prisojkinja (guja) — koja živi u prisoju
— prošao Prolog, Prologa — visoravan u Bosni, zapadno od Livna prometivati — prebacivati prom’jenitn sv’jetom — umreti prometnuti se — pretvoriti se prosta činiti — osloboditi prostiti — oprostiti protopop — prota proću sebe — prema
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
G Život va grobe ne mogal dlgo biti, Pošal umrlih s grobu vaskresiti. I groba život žiti naučajet: Život umreti i v grobe ne znajet. Naučil život umrlih ožiti, Dobre umrlim život va grobe imiti.
Indi on što da čini? Smisli se u sebi: što je u jednom čoveku? A i tako mu kadgod vala umreti. Bolje da on sam pogine, nego sva zemlja mu u tuđe ruke dopadne.
Ti si to, človekoljubče, sam rekao svakome čoveku da za svoju mu krivicu stoji se umreti, a ne drugom za drugoga muke podnositi... Ali greh je, reče, golema paguba!
A veliki bijaše boljarin i bogat. Pak što da čini, kako je svakom čoveku žao ovaj svet ostaviti i umreti (liše bogaticam), čudno je i do svoga izdahnuća sve se kopirka i misli se eda bi kako jošte ostao i poživio bi.
O pravdi mnoge se skone pletu. Dugorepa je nesreća. Rodi li se čovek — to valja mu i umreti. Ostati ka na cedilu mazul. Mudri su dokonati zlo, a dobra činiti ne saznaše.
Spazi, veli, vreme i vrlo se čuvaj od lukavoga vraga. Vreme je, reče, roditi se i vreme pak umreti. Vreme sejati, a vreme skupsti sejano. Vreme hraniti se, a vreme opet lečiti se.