Obradović, Dositej - BASNE
ako li mu dođeš kući, ište; ako si zdrav, za zdravlje ti ište; ako li si bolestan, za bolest ti ište; ako li donajposle umreš, i za smrt ti ište.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Da čekaš krajcara, i ne dobiiš, i da umreš od glada. Doći kir Dimu, išti svoja obligacija, što ćiš da mu daš? Da ti baci u procesu da izgubiš tvoja kuća.
Teodosije - ŽITIJA
Šta ćeš sad, ludače? Opameti se bar, i poslušaj nas: Ustani, idi, da mačem zaklan zlo ne umreš. Ni suho tvoje telo ljudskome pogrebu nećemo ostaviti; paceći ćemo namučene udove tvoje i zverima za jelo u pustinji
Radičević, Branko - PESME
seđasmo jedan do drugoga, Bolan brat do brata bolanoga: „O ako mora jedan tu od nas Ostaviti ovaj sveta kras, Ako umreš, ako ja ozdravim, Ja ne umem pesmu da ti spravim; Živi, brate, u grob idem ja, Živi, brate, opevaj mi pra!
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— I na kom kraju sveta bi hteo da to bude? Možda baš ovde? — Da, baš ovde ako treba. — I onda bi opet imao da umreš, i opet bi želeo da se ponova rodiš da bi opet pogledao i tako redom. — Opet bih to želeo.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“Da umrem, bi l’ me žalila?“ “Da umreš, bi te žalila, Do groba bi te plakala, Od groba pesme pevala, Drugoga dragog birala!“ 170.
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Pomozi joj. Dok je živa, paliće ti sveću na grobu. A ti znaš kakva je tvoja duša: ribica u krvi! Ne možeš da umreš s njom. Pomisli samo... — Napolje, stara kujo, napolje, kad naređujem!
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
A u sebi sam zapravo mislio: „Hoćeš li ga meni ostaviti kad umreš .” I možda sam joj, zbog tog tuša, nesvijesno želio što skoriju smrt.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Ti bi, sinko, sad tek trebalo da živiš, a ne da umreš, dobro bi dakle bilo da ideš u svet, pa možda ćeš naći gdegod za sebe spasenja, ali moraš uvek samo prema istoku ići,
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
i Vaskrs, posti i praznici, crkve i manastiri, sabori i slave, zavetine i svadbe, pop i đak, pričešće i očišćenje. Umreš i pogrebu te kao raba božija, a ne kao stoku...
Miljković, Branko - PESME
sasvim očigledna One žive na račun tvoje komotnosti Sve su lepše što si nemoćniji A kad iscrpeš sve svoje snage kad umreš Ljudi kažu: bogamu kakve je taj pesme pisao I niko ne sumnja u reč koju nisi rekao PRIPREMANjE PESME Da nema tvoje srdžbe
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Aj, mamo, mamo, moja slatka mamo! nemoj da mi plačeš; tebe će tvoj Stojan da susa, susa, susa! Nemoj da mi umreš, mamo moja slatka! tebe tvoj Stojan voli... i miluje... milus... milus...
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Ne vređaj i ne opadaj!...“ RADOŠ: E podla glumca, popa lažljiva? Al’ neka, idi, laži večito! Nego kad umreš, pope matori, Razmrskaću ti ovim prsima Hristove vere tvrdi spomenik...
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
MILADIN: Pa ja čekam već... ŽIKA: E, da čekaš još. Da umreš, bre, pa da dođeš pred rajska vrata pa bi ti onaj tamo morao kazati: „Čekaj...
Stanković, Borisav - TAŠANA
Pa, ako, ne daj Bože, umreš pre, da onda zbog te tvoje zadužbine nikome ne može padati u oči: zašto sam jednako na tvome grobu, i zašto tebi
REŠID BEG Ti na avu? Ti tvoju faraonsku cigansku krv da ohladiš? Ni kada umreš, pa ni tada nećeš biti hladna. Nego, koga li kod koje, ili neke naše bule, ili neke hrišćanske udovice, odvede?
HADžI RISTA i OSTALI (kao perući sa sebe): Ne znamo mi to, ne znamo. MLADEN (rešeno Tašani): Spremaj se da odmah umreš. KATA (vrisne). HADžI RISTA Ne, Mladene, ne toliko. SVI Ne toliko. MLADEN Kako: »ne toliko«?