Obradović, Dositej - BASNE
Dođe uveče na kraj sela pred jednu kuću i čuje dete gdi plače i babu gdi ga straši, govoreći da ako ne umukne i ne pođe spavati da će ga namah dati kurjaku. Ovi stane čekati s| velikom željom neće li baba to učiniti.
Ja to činim kako ću lakše koga zeca, kornjaču ili ježa na zemlji upaziti.” Umukne slavujak i pomisli u sebi: Nek te odsad hvali ko hoće, ja baš neću, kad ti i na takoj visini ni o čem drugom ne misliš
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Izgleda čupav i odrpan k’o bojtarova kapa. Laku noć!« Dok malo posle i to ne umukne zajedno sa nestankom onih silueta ispred kuće.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
I potpuno sam, kad umukne, i kad izumre i poslednji jezivi jauk zvona, da se zacerekam bezumno nad svim što je bilo: nad svima strastima,
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Od trke odustanu. Dum in aulum venio, Kad me u kujni počnu seći Sanus nihil habeo. Tad umukne lavež pseći. Quando reges comedunt me, A kad smažu zečevinu Vinum bibunt super me. Tad zaplivam sav u vinu.
Radičević, Branko - PESME
se za časak navuče, Bura dune, gromovi zauče, Da pomisliš svijet se raspade, Al' zamalo — pa svega nestade, Grom umukne, nebo se razgali, Pa se uci pređašnjojzi smeje, Sunce grane, pa grejat navali, Te još lepše nego pređe greje.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
SPOMEN PRINCIPU O Balši, i Dušanu Silnom, da umukne krik. Vlastela, vojvode, despoti, behu sram. Hajdučkoj krvi nek se ori cik. Ubici dište Vidovdanski hram!
Hajdučkoj krvi nek se ori cik. Ubici dište Vidovdanski hram! Slavi, i oklopnicima, nek umukne poj. Despotica svetih nek nestane draž. Gladan i krvav je narod moj. A sjajna prošlost je laž.
Nek poljubi mržnju i mrtve. Iskopane oči, vino što se toči, u slavu ubistva i žrtve. O pravdi i pobedi svetoj nek umukne krik. Ocevi i braća i sestre behu sram. Osveti, majci našoj, nek se ori cik. Raji, riti, dište kosovski hram.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Vi, naš pastir, pa.... — i umukne, krene glavom na stranu, a bez brkova obrijano mu lice uobliči se u prkošljivi djetinji izražaj.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Kad osvane Svet’ Ilija, on u Rumu šmukne, Toga radi mnoga oda mora da umukne. Više puta biva štošta da mu s’ gratulira, A naš Abu-, a naš Abu- taki s’ apsentira.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
ja ne znam, ali znam to da bi mi bilo milije biti u najžešćem okršaju, boriti se na život i smrt, no posle borbe, kad umukne bojna rika, obilaziti krvavo razbojište, puno krvi i lešina, gde se, hteo ti ili ne hteo, cela pažnja koncentriše na
Dokle god je u živoj borbi čovek je kao u nekom zanosu, i kad umukne bojna huka on čisto kao da se trgne iza sna. Ali mirno razbojište, posle krvave bitke — to je prava slika gnusobe; tu
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Svako podne u Boga, u komšiluku kukureče neki petao, galami kao lud. A kad on naposletku umukne, tamo preko bašte neko počne da zove: Mato, o, Mato! Iz dana u dan tako, ali taj se Mata još nikada ne odaziva.