Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Kupio sam i nju! — Prodao ti? — Prodao! — A kakav...? Ali tu moj otac pogleda nekako preko oka moju majku. Ona umuče. On se uze skidati. Gledam ispod jorgana.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
I pravo je rekao Nića bokter. Sve je to bilo pijano, i tamo po sobama i u kujni i u avliji i selu. Tek pred zoru umuče pesma i svirka i prestade žagor i svatovi se raziđoše iz prizrenja prema umornim mladencima i sutrašnjoj kiseloj čorbi.
Matavulj, Simo - USKOK
Tu je bio žestok boj, koji je trajao cio dan i komad noći... Stevo umuče i obori oči. Krcun reče Janku ispod glasa, ali svi mogahu čuti: — Tu je poginuo Joko knežev!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ah, da znaš, dragi, kako te željno čekam? Kako mi sva snaga trepti kô list na gori... Ah!“... Mati umuče. Ona se nagnula k njoj, ručicom joj zapušila usta, a, od stida sva zažarena i uzdrhtala, sakrila lice u njena nedra.
A one još u jači, veći plač. Kao da se nadmetahu. Odjednom sve umuče iznenada. Iz kujne pojavi mu se otac. Ukočeno dođe i stade više glave Mitine.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Najzad pesma zamre, svirka umuče. Vojnici su raspremali šatore i iz jednoga se čulo: — A ti, bre, svu slamu privukao, a ja ležim na zemlji.
Ko zna... da li su živi. Komandir je skratio odstojanje i šrapneli kao buketi okitiše hrastove grane. Mitraljez umuče... Možda se samo pritajio dok ne promeni mesto. Zmija se ne plaši trnja, već je treba tući u glavu.
o, firija drakuluj! — i Jankulj briše šajkačom hladne graške znoja. Naše raspoloženje umuče kad negde u blizini našoj ruknuše eksplozije razornih zrna, da se zemlja zatrese.
— U pravcu rovova se lomi, vri, krklja od mitraljeske i puščane paljbe. Uskoro mitraljez umuče, ali još odjekuju česti pojedinačni pucnji.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— razleže se kuknjava, a zatim samo krkljanje, ječanje i stenjanje. Jedan je potmuo glas psovao čak i dotičnog vođu, pa umuče. Kad je svanulo, a vođa sedi onako isto kao i onoga dana kada ga izabraše za vođu.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
— Kako posle? Zar dete da je gladno, pa da ne jede — preseče je Marko tako da ova umuče. I sam on u tanjiru najlepše delove od pečenja odnese Sofki.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Kolona rabadžija uđe u selo; pod koševima ćute psi; rabadžije stadoše da se dovikuju; neko započe pesmu, pa umuče; njen tmoni odjek zasu sneg, krupan i gust. — Tebi kao milo što meni noćas propustiše glavu?
Đorđe naglo i nervozno zavuče ruku u nedra i baci kesu na naćve. Pored njene ruke ražabi se platnena kesa i umuče, ove večeri poslednji, sipljiv cik dukata. Još jednom, davno, bacio je on kesu s dukatima pred nju.
Srbiji su potrebni pamet i znanje, a ne stranke! Srbiji treba da gleda Evropu, a ne turski tur! — Vukašin se zagrcnu i umuče. Govorio je da ne ćuti, da otac zaćuti i da se što pre završi ova njihova prva i poslednja svađa. A dobar govornik, pas.
— Sneg! Izgore kuća! Zvono, deca! Jedan od bliznaka zaplaka i svirala umuče. Tola priđe koritu. Plače „desni“. „Levi“ kao da ne diše. On mu stav i prst pod grlo. Mlak... — Bolestan, nesrećnik!
A kad je tako, onda čvrsto! Aćim Katić vas neće izdati. Nikada to nije učinio. Neće ni sada — umuče, dušnik se prekinuo. Rakija podstaknu hrabrost i uguši strah.
Mnogi hoće da idu kući. Aćim jurnu iz sudnice i viknu: — Ko je taj sa srcem kukavičkim i izdajničkim? — Galama umuče kao potopljena. — Ko je u Prerovu Vuk Branković? — dodade drhteći: vidi strah ispod seljačkih gunjeva.
Ruka iščupa nož iz pojasa i baci ga u mrak. Prazna kaca ponovo zveknu i brzo umuče. ...Vukašin, sav uvučen u kaput s podignutim astraganskim okovratnikom, zastade pred dobro znanom kapijicom: kroz
Aćim zaustavi kobilu, umuče zvonko treskanje potkovica o kaldrmu. Đorđe ne diže oči. — Jesi li ga video? — gotovo viknu Aćim. Ćorđe ćuti.
Aja sam dugo gledao i upoređivao, i bio siguran da ne ličiš na mene, da nisi moj... Napolju zakviča pseto, pa umuče. Pa kasnije opet, od tolike smrti u selu. Sećanja naleću jedno za drugim, on se brani, jer on jeste njegov sin.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Vetar umuče pred obesnom klikom! Ja pružih ruke ka veseloj četi... I sklopih oči pred šarenom slikom, Ištući samo sveže rukoveti.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Ko je to ? — dreknu jak muški glas i umuče, jer Mitar napipa rukama usta i steže ih, pa se naže na uho Jovu i prošaputa mu: — Da nisi pisnuo!...
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
, , —A kuda su vam djeca? —Raštrkaše se jedno za druim po svijetu... Ko zna gdje su sada! Antica časom umuče, no zatim odmah nastavi: — Nije mi žao što odoše: neka živu svojim životom. Što bi kod mene?
Uto zaplače domaćinovo dete; domaćica požuri da ga uspava, pa, pošto umuče, utrne lampu. Tako Iliji prolaze topli, letnji dani u teškome radu i još težim sparnim noćima.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Budi Bog s nama! Kao da joj je drago što gleda mrtva sina. Pojavi se sablja– žnjiva slika za gledaoce. Rodbina odista umuče u čudu. Arnauti počeše da se zgledaju.
Krakov, Stanislav - KRILA
grebena, koje se ocrtavahu sada jače, kada se na najvišoj koti iznad sela zakuva, zatutnji, zakrklja, pa odjednom sve umuče. Tišina koja nastade bi mučna i teška. Oseća se da se tamo nešto dogodilo. Vojnici uznemireno podižu glave.
komordžije kažu da je juče i Sorović pao... Odjednom na rovovima pucnjava oslabi, pa lagano umuče. Pogledi se sretali i pitali: — Da nisu opet položaj uzeli?... Sad će nas napred... Ali oni ipak nisu pošli napred.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Da završim opis ovoga teškoga dana jednom bônom slikom. Kad mrak pade na zemlju, bojna rika umuče, a vojska se postepeno povrati u logorište oko prugovačkoga šanca.
Ćipiko, Ivo - Pauci
a kuljav... Ha! — I naduši se smijati... Ma zbilja — opazi, — što će ono meso na njemu što ne treba? Rade umuče i ide naprijed, poprijeko planinom; Maša ide za njim i, gledajući u njegove stope, čudi se što cvijetna trava za njegovim
Pet godin' skita se, pa ča je učinio, reci? Drugi su svršili i jur plaću potižu, a on? K'o pametnjak!... — I umuče, no lupaše nožem srdito po plitici, da mu se od velikoga zora ispod grla tresla guša. Ivo ublijedi k'o krpa.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
” — brbljivac odjedared umuče, kao da je sam sebe pecnuo u vrlo malu svoju važnost, pa možda i u srce. Tako tri dana. Niti se što vidi niti se što
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Bugarsko „Ure!“ i naše „Ura!“ izmešaše se. Naša artiljerija prekide paljbu da ne pobije i svoje. Njihova takođe. Umuče i pešačka paljba. Sudarili su se prsa u prsa. Sad nož rešava sudbinu jednih i drugih.