Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kao što su unijati, meću njima, razumeli, kad se spominjao Hrist, ili strašni sud, ili večnost, pa su i sami ponavljali, za sveštenikom, „in
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
” „A zar ste vi unijati?” — rečem mu ja uplašen. „Jesmo,” odgovori, „i da to nismo, mi ne samo ne bi[smo] kolegijum naš ovde imali, no ne bi
vršnjaci, koje sam malo pre s ne-iskazanom radostiju gledao, kolik’ da su mi mila braća i srodnici, kako čujem da su unijati, učine mi se drugojači i strašni neprijatelji koji pogibel moju žele i ištu.