Radičević, Branko - PESME
„Al' tek što ti noga kroči Da uniđe u pećinu, Al' na susret zver ti skoči, Gladna zverka na te zinu, Nemoj, dragi, nemoj ići, Loša kob te može stići.
Sa konja sjaa, uniđe u dvore, A mlogi ozdo glede na prozore; Zastrti uvek bili su dojako, Al' sada biće valada inako.
mučno natakao veđe, Dva-triput izbom tamo-amo pređe, Pa onda zvonce za gajtana vata; Zatim otide i otvori vrata. Uniđe sluga, a gospodar veli: „Pevajde, Mile, baš mi se zaželi!“ Gusala sluga pođe da se lati: „Ne tako, Mile!
Šta l' mu oči sad vidiše? — Praznu izbu, u njoj tama, Dve-tri sove tamo gore Izleteše na prozore. 104. On uniđe, svuda sluša: Ni s' što miče, ni se kreće; Ode kute da okuša: Nigde ništa, zaman šeće.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
On se svrati u jedan od tih mlinova da prenoći. Prije četerest godina ti su mlini usanuli. Džomet uniđe unutra. Ne imajući gdje leći, spusti se za mlinske kamenice i tu se skupi.
Kad se zora ukazala društvo se otalen izgubi. Čim su oni otalen otišli, izajde i džomet iz mlina i ode u onu varoš, uniđe u jednu kavu, pa stane pitati: — Ljudi, što se vi patite 'vako za vodu?
hadžiju, te pomisli: „Ovdje će mi sigurno mjesto biti da ih ostavim“, — pa najposlije na to smisli i u magazu hadžinu uniđe. Kad je u magazu došao, hadžija ga zapita: — Šta ćeš?
Otalen ti on odmah skoči, uzme čibuk i duvankesu u ruku, pa upravo u kahvu među svoje konšije. Uniđe u kahvu, a nikome ni selama ni sabaha ne nazva, a snuždio se, brate, kao da mu je sve pomrlo i mrtvijem kocem zakopano.
Kad saslušaše age Muju, u sviju uniđe tuga u lice i svi ga počeše žaliti: — E zavala Muje, šta mu iznenada na glavu dođe!
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
A da vidiš kako kod mene zna! Meni je mlogi došo na jeste u sedmicu! Uniđe mi kao nadrkan pastuv, a iznesu ga ko probušeno prdalo! Zna i što ne zna da je znao! GINA: Majko Božija...
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Zahuknem ih, pa ih tarem, pa kroza njih pogledam prema svjetlosti, pa ih opet tarem. A kad uniđe moja bolničarka te me zateče gdje pišem (okrenut sam joj leđima, ne vidim je), povuče se na prstima i tiho, priklopi
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Žena je međutim šutjela. Kada je dan osvanuo, ode muž u drva, a žena ostane kod kuće. Kada je čovjek zamakao, uniđe ona u sobu i pogleda bocu, koja joj se učini sada crvena, sada zlatna, sada žuta, sada zelena.
Na to vrag: — E vidjećeš sada da mogu unići u bocu. Vrag uniđe, a žena brže-bolj ezačepi bocu, pa vrag ostane u boci.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Otvori vrata od dućana, naoko mirno uniđe, i, pogledavši ga čisto u oči, veli mu: — Što ti uradismo, te ti tako s nama?...
Nada im se neprekidno javlja, a život i mladost ne mogu da se odreknu svjetlosti i prostora. Pa kada jednoga dana uniđe mladi sudac da im javi da su prosti, jer su osle crnogorski podanici, — čisto obezumiše.
Dijete ne može da već odoli studeni i slaboći, pa uniđe u prvu kuću gde je vidjela da svijeća gori. U toj kući ostala je neko vrijeme da otpravlja sitne poslove, da se
Nije mogla da razumije njegovih riječi, a nije čisto ni znala o čemu da misli. Uto uniđe Lazo: — Da se pije! — veli odmah s vrata. Od sutra prihvatiću se posla u staroga gospodara... Biće dobića!
Kad prispješe na mjesto, Marko uniđe u kuću, a ona zastade i sjede na suvi trupić ispred vrata. Marko u kući postavi na sto jelo i vino što bješe dohranio
— Prostirući Markovu robu da se osuši, Antica pogleda u jedra im, pa, prostrvši je, uniđe u kuću. Založi se kruhom i mlijekom, i, uzevši iz zipke čedo, iziđe iz kuće i krene uzbrdicom ka vrhu školja.
— Znaš da sam umoran, a podne je, i pođe u kuću. — Samo dvi beside ! — reče stari odlučno i uniđe za njim. — Znam zašto si došao, ali uzaludu ti je, odgovori paroh prije no će ući u sobu.
—Dakle, zbilja uklonićete ga s otara?... —Ukloniću ga i spaliću ga... Neću trpjeti idolatrije, — zaključi paroh i uniđe u sobu. — Spalićete našega staroga sveca...našega zavitnika?! — povika za njim Žižica. A, nećete, poboga!
—Pjevaju od nevolje! — smrsi, i mjesečina tragom uniđe u kuću. — Da mi je znati gdje si dosada bio! — javi se iz postelje sestra mu usjedjelica.
I Ilija, uzbuđen tim mislima, pređe preko komšinskog puta i uniđe u svoju kuću. Nasred kuće, među hambarima i sanducima, ognjište je, na kome još vatra tinja; s jedne strane vatre leži
— Pij, pa ćemo kući! — odgovori on nestrpljivo. Ali, osetivši vino i slušajući pevanje, duže se zadrži. Domalo uniđe i Pavle. Dolazi iz druge krčme. Dok ga je Cveta ugledala, razdragana vinom, ponudi mu svoju punu čašu.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Tapajuć’ po toj tmini, kolebi jednoj priđe, Otvori trošna vrata, uniđe uzdrhtan: Ovde je malen žižak tinjao jedva, jedva, — Anđelku se činjaše kâ da je svanô dan.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Stiže do kolibe, uze ključ ispred stijene, gdje ga bješe ostavio, i uniđe u kuću. Razgleda se po njoj . . da vidi je li sve u redu što je ostavio, i odmah iziđe.
A veli se: „Iza boja kopljem o ledinu!” I, zanesen tom mišlju, sa zažagrenim očima jednoga jutra uniđe u pisarnicu gospodarevu. Dok ugleda gospodara, javi se: —Gospodaru! —Zdravo, Ilija! —Kupio ti sve dijelove od Petra?
Čisto podjetinjio, kao da sam pameću smetnuo! I odmjerenim korakom povrati se preko gaza k mlinicama. Uniđe u mlin i veli mlinaru: —Zaboravio sam duhan kod kuće, de tvoju kesu, da napunim!
Pa bijaše i opočinuo i dobro se primirio. Na prstima u sobu uniđe majka mu i nadviri se nad postelju. — Probudio si se, — reče mu. — Čekaj, doniću ti udija kavu!
— 'Ajde, 'ajde! Doli je otac... A ča ćeš za obid? — Nu mladić ni ne ču, siđe niza stube i preko dvorišta uniđe u dućan. Otac, šjor Luka, razgovaraše s težacima što dođoše po svoje nadnice, ili za kakvim drugim poslom.
Otac prislonio se uz punu vreću. —A došl si sinoć? —Sinoć, da. Vi ste spavali. U dućan uniđe neko dijete da nešto kupi. —Vi ste u poslu, — reče Ivo i iziđe na ulicu. —Nemoj da te čekamo u podne!
A sve će biti dobro, — utješljivo dokrajči mati. — 'Ajde „ napij se još, pa poj opočini! Ivo iziđe uza stube, uniđe u sobu i za sobom zatvori vrata. Bješe razdražen, nemiran. Nije znao šta da počne; časom baci se obučen na postelju.
Blijedi žižak drhti pred Gospinim obličjem, okićenim cvijećem od išarane hartije, Uto prođe Jure i uniđe u dućan. —Došao sam, — reče, — da mi isplatite ono nadnice. —Koliko ih je? —Vi najbolje znate.
—Ne znam, sinko, neću tvoga! Zabiližim kako mi sin reče. U kući je; zovni ga. Uniđe sin mu Marko, a otac ga upita: —Koliko su dana radili Ante i Jure? —Tri.
— Spavajte slatko! — pozdravi mladić. —Do viđenja! — odgovori Ivo i nastavi: — češće ćemo se viđevati... Jure uniđe u kuću i bani se na pruće pred vratima, podmetnuvši koparan pod glavu, da tek prekine san i opočine...
— Jesi li okisa? — upita ga razblaženo. — Nisam, zaklonio sam se, — odgovori on i uniđe za njom u kuću. * Letošnja jamatva bila je još slabija od svih pošljednjih godina.
Pošto pak bijaše zanoćilo, prestade da kiši, samo što još s krova jednolično padahu jake kaplje. U dućan uniđe mlađi mu brat Marko. Otac ga, dok je ušao, stade ispitivati o nekom poljskom poslu.