Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Dete nek ostane, a ti čiča idi kući, reče kmet i mahnu rukom na Stojana. Gojko neprestano prevrće upisnicu, razgleda potpise raznih revizora i kad naiđe na po neku slabu ocenu, namršti se i prevuče rukom preko duga čela, kao
Kad kmet svrši pregovore s roditeljem dečjim, on zapiše u upisnicu ime i prezime detinje i drugo što treba, pa opet stane da prevrće.
— Eto... vidite kako to ide, odgovori joj on, gledajući je pravo u oči, jer ona razgledaše upisnicu. Gledaćemo... Ona iziđe u dvorište.
— A moraju li se oni zasebno upisivati ? zapita Ljubica, gledajući ga nekako čudno i tužno. — Razume se, u moju upisnicu. — Evo vam spiska, pa uzmite ozgo ili ozdo redom... Tako je najbolje. — S kraja ćemo, ozdo.
— A!... oteže ona i ode u sobu. Kad se raspremi od puta, vrati se u školu, gde Gojko spremaše svoju upisnicu. — A premeštaja nema? — Nema. Velja dobio... — Čula sam sve, prekide ga ona.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— A, molim... čast mi je... — promucah nešto i još više se zapletoh. — Dajte upisnicu — reče mi i uputi se k stolu, na kome behu razbacane nekakve hartije, đački propisi i razna učila, kao u svakoj