Jakšić, Đura - PROZA
Reče i ode... . . . . . . . . . . . . . . . . . . Na špitaljskim prozorima videla su se dva-tri bleda, uplašena lika — to behu bolesnici. Siroti!
Ujedanput čujem kako mi tetka uspravljeno vrisnu. Ja skočim, uplašena, istrčim napolje... Oh, gospodine! Grozna je to slika što sam je u tome času videla. Nikad je ne mogu zaboraviti.
Zlato sinu, a mati skoči, uplašena. — Otkuda ti te minđuše i te belenzuke? — zapita ga uprepašćena mati. — Ta to je zlato, to su skupe stvari...
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— S drage volje! Izvol’te unutra — reče Pela i pođoše obe. — Juf! — dreknu gđa Gabriela uplašena od zveketa lanca. — Idi, Milo, oteraj zeljova pod ambar — viknu Pela šegrtu — znaš da ne trpi kaputaše i obuvene ljude.
Afrika
Na pristaništu je naprotiv plaža, a pod molom, podignutom na kolu, spasonosna senka. Dva crnca koja su se kupala, uplašena od moga aparata, beže prskajući.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kao što su često siročad, i siromašne rođake, u bogataškoj kući, i ona je bila nespretna, uplašena i vrlo poslušna. Udavala se prema senatorskoj volji i nije joj ni na pamet palo da pita, koji će, među oficirima, za
Ta sestra je bila, zbog toga, među muškarcima, jako uplašena. Da će se ikada udati, bila je izgubila svaku nadu. Ziminski je to, više svega, želeo.
Ali, eto, prevario se i pogrešio. Ima pravo Trandafil, koji kaže da je familija teža nego carevina! Ona mu je, kaže, uplašena, otvorila vrata, a on se onda prodera kao magarčina. Zna li ona ko je on? A nije trebalo da viče.
Evdokija, polaluda od svega što se dešava, sećala se jasno kako joj je, pred zoru, ta žena – pred kojom je stajala uplašena, i pred kojom je, kao pred nekom caricom, savijala kolena, kad ju je prvi put posetila – sad, zadihano tepala.
Pavla je to, međutim, sećalo na Beč i gospožu Božič. Od svega toga, najmanje je video, muž Anin, Đurđe. Varvara, uplašena jako, činila je sve, da Đurđa skloni. Da ga zadrži pored sebe, da ništa ne vidi.
Bila se smirila, preobukla, i sela na prag, uplašena, da opet ne zaplače. Pitala se, šta od svega toga treba ispričati mužu. A šta Pavlu. Hoće li izići iz Tokaja živi?
A kad ga je žena, uplašena, pitala, zar ne bi mogao da sačeka, do Kijeva, a ne da pevaju rosijskoj carici, već kroz zemlju, koja je još hungarska,
Kobila se uzjoguni, kad joj je konjušar prišao, a konjušar joj zapreti knutom. Valjda uplašena crvenim rukavom, pred očima, životinja se, iznenada, prope, tako, da se Petar nakrivio.
Varvara je primetila, na detetu, glavu, koja je rasla brže od tela, bila je uplašena, užasnuta, ali je ćutala. I Petar je bio zapazio to, ali je i on krio, od žene, slutnju, koja ga je bila obuzela.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Pomislih da pozvonimo i drugu direktoru, mom očuhu, ali se setih majke. Setih se da bi skočila uplašena iza sna, a zatim ne bi uspela da zaspi do zore razmišljajući šta će biti s onom crvenokosom propalicom.
Ti, najšašaviji idiote na svetu! Zašto si je pustio da ode? - ponavljao sam sebi, kao što ponavljate deci kad su uplašena. Vrele n sjajne šine su bleštale na suncu, a u dvorištu Rašidine kuće migoljili su se oni mali.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
retkih bagremova, sluga, stojeći sa nogama uprtim u kljun gvozdenih ukrasa na kolima, ne uspe da zauzda sva tri konja, uplašena i uzdrhtala.
Pred rastankom sa mužem, beše sva podnadula od neprekidnih ljubavnih noći, neprospavanih i nemirnih. Sva uplakana i uplašena da joj se neće vratiti, ljubila je muža, bez stida i nesito. Bila je postala ljubomorna.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Shvati da od njega ne treba očekivati nikakvu zaštitu. Mršava ramena i stakla naočara, bez okvira. Mesna mastiljara, uplašena od rođenja. Šta da potraži pomoć od milicionera? Ispala bi smešna. Ništa se još nije dogodilo.
Radičević, Branko - PESME
VII I nazada jadna ita, Stiže doma izvan sebe; Uplašena mati pita: „Ćeri, ćeri, šta je tebe?“ Al' ne zbori ćerka njena, Ukočenim okom gleda.
XXIII Gle nad rekom tog grebena! Al' je gleda straoviti! Ona od njeg' uplašena Tuži, cvili, dalje iti. Stoji greben, gle ga samo!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
I onda otpoče da kazuje i nabraja tvoje darove što si spremila. Govoraše ona, a sva beše uplašena, uzbuđena i krišom, kao sa nekim strahom bacala je kratke, tajanstvene i plašljive poglede čas na mene, čas na mater.
— Ita, Ita, ćerko ... — poče majka da ponavlja i unosi se u nju uplašena, kad vide kako se ona ukočila, poniknula. Anica se jedva trže: — Nane!
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Lice i oči su tako osvetljeni da se ne zna da li je uplašena, ili se smeje gostoljubivo, ili se podsmeva. Nalazim samo da je lepa. — Da se niste povredili?
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ti već znaš kako mu to ide, pa samo gledaj da ne bude posle valinke. Posle jednoga časa otpoče suđenje. Uvedoše uplašena Gojka i ćata mu stade postavljati pitanja. Optužuju ga za »oporočavanje vlasti«.
ponavljaše ona već stoti put jednu istu misao. Nego. uleteh, zarobih se, uplašena, i upropastih život... A kako je to sve moglo biti drukčije !...
Ne znaš da ćemo u Ameriku. Ali da se čuvamo njega, da nas ne opazi; može te oteti... Ljubica se dugo osvrtaše, uplašena, ne znajući šta bi mu mogla raditi. Najzad se doseti, ukvasi ubrus i metnu mu na čelo...
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
oroni se neki kamen i skombrlja u vir — začuje se pljesak i dojek se razlegne po vrleti šumskoj... Ćuvi!... drekne uplašena buljina i zamaše nezgrapnim krilima kroz tamnu grobnicu od bučja i grmevlja...
Otvoriše se vrata la mnogim kolima I odsvuda se pomaljahu uplašena lica. Direktor nešto Viknu, a zatim skomandova: — Prvi red napred! Odjednom se krenu ceo prvi red i pođe k nama.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Bila je uzrujana. I radosna i uplašena. Usta su joj jednako mrdala, a po okruglom i punom joj licu, naročito oko jagodica, pokazivala se rumen.
Nije, kao drugi put, pri takvim njegovim ponovnim odlascima od kuće, bila onako uzrujana, uplašena. Još manje da je sutradan, kao svakada, išla po kući hukćući.
Sada od nje ni sam Bog neće znati šta da radi. Ona je i onako brljiva, pa još sada. Milenija, sva srećna a i uplašena da „snaška“ njome neće biti zadovoljna, jer možda je ona neće znati dobro uslužiti, gotovo kleče do Sofkinih nogu i,
Sutra je bila sarana. Tada već dođoše i njeni. Ali Sofka, uplašena da ne bi morala sa svakim razgovarati, i da joj ne bi punili sobu, ležala je.
jer ovaj posle u varoši nije za nju bio život, ostavljena sada od njega ovde, u varoši, međ tuđim svetom, toliko je bila uplašena i utučena, da se videlo kako već ništa više ne može da misli, da želi. Po njoj se mogla cela kuća da odnese.
I zakrvavljenih očiju, besan, gledajući u nju kako ona ne preneražena, ne uplašena, nego kao sa nekom nasladom sve to trpi i čeka da i dalje produži sa njom, silom bi je gonio da sa njime pije.
Stanković, Borisav - JOVČA
Za njima svirači i nosioci fenjera. SOFIJA (ponizno, uplašeno): Dobro došao, tato! (Zastaje, uplašena prisustvom stranih ljudi.) JOVČA (oporo): Drž’ konje!
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Daj reči gorde ko mač topola Za naše prazne ruke bola. OTVORI SVU TIŠINU Otvori drhtavu svetiljku Dva oka uplašena ko laste Da otkrivam glas — tu biljku Što iz belog mesa raste I treperi: začuđeno ko vlat Kad vetrovi ga vraćaju i
Ćosić, Dobrica - KORENI
“ s gađenjem se odmakla od njenog daha. „Nije te sramota, majka si mi, a u greh i nesreću me guraš“, mucala je zbunjena i uplašena.
Onda se sneg u kafanskom dvorištu sasvim otopio. Košava je jedne noći pobegla sa beogradskih ulica, uplašena mlakim jugom. Noću je napustio kafanu, pobegao poražen, očajan i osramoćen. Nije se ni pozdravio sa Zorom.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
u duboko padne uninije; krilatoga lišena mečtanja, mračne joj se otvore propasti, sa užasom da je gladne proždru; uplašena strašnijem viđenjem, ustrepeta ka sveštena ptica poćerata smrtnijem kricima narušnika mira vozdušnoga; na kraj
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Do pojasa visoko žuto klasje sazrelog žita lomi se pod našim nogama i zapliće nas. Po koja uplašena od nas i pucnjave tica prne iz žita i zbunjeno leti pred nama i više naših glava.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Pogledaše se oboje, i dok im se pogledi ne sastaše, mišljahu da će poleteti jedno k drugom, a kad sagledaše svoja uplašena i zabrinuta lica, oboriše glave i zaćutaše oboje. — Đuro, šta je ovo? Ja ću poludeti!... Dokle će se ovako ?
tome, kako se konj u skakanju pokreće, a u glavi joj samo jedna misao i njom se ona bavila celoga puta: »Samo da ga vidim uplašena, uprepašćena, kad ugleda naslonjene puščane grliće na prozorima! ...
Krakov, Stanislav - KRILA
Grk je bio širokih ramena i debelog vrata. Kričala je od bolova. Bila je uplašena, i skupila se sada ukraj kreveta pokrivenog crvenom ponjavom na dva mesta poderanom. Imala je trinaest godina.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Na pristaništu je naprotiv plaža, a pod molom, podignutom na kolu, spasonosna senka. Dva crnca koja su se kupala, uplašena od moga aparata, beže prskajući.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
— Hajde, hajde da se ruča! Gde je nana? Zovite je. Mati, već uplašena, užurbano bi postavila sofru, ređala hleb, kašike, viljuške, unosila legen, peškir, ibrik vode, polivala ga, te on umio
VI Majka mu, kao uvek, uplašena njime, unapred, čisto neprijateljski, zaklanjajući mlađeg sina, znala je da Mladen neće [pristati na njegovu ženidbu].
Stanković, Borisav - TAŠANA
TAŠANA ostaje sama. Mrak pada. Stvari, rafovi, oružje, sve se jače crni, ispoljava i tone s mrakom. TAŠANA (uplašena mrakom, samoćom, hvata se za čelo, viče): Sveće, Stano! (Pauza.) Stano! Stano! Ulazi Kata.
Ne mogu sada da sam slobodna, ne mogu da... (Namešta se, uzrujana i uplašena.) KATA (užurbano namešta po sobi jastuke, ispravlja po podu ćilimove): Ništa, ništa se ti ne boj. Ono je prošlo.
Ne boj se ti samo. Ništa nije. Ali ti si još uzrujana, još uplašena. Ne boj se, ničega se ne boj. (Prilazi prozorima, otvara ih.) Evo ništa nema, i ne sme biti. Budi slobodna, mirna.
(Prilazi prozorima, otvara ih.) Evo ništa nema, i ne sme biti. Budi slobodna, mirna. Ali baš kad si toliko uplašena, hajde da okadim, očitam i osvetim vodicu. TAŠANA (umirena, ljubi mu ruku): Oh, hvala, dedo!
STANA (pregledajući je): Jesi, jesi. (Odlazi.) TAŠANA (sama, dosta uplašena, navlači više šamiju na lice; tešnje zakopčava prsa i rukave od košulje i pogleda po sobi da li je sve u redu.
STANA (dosetivši se, sa osmehom): E ako, ako, snaške. Nije nego! Ne živi se da... TAŠANA (uplašena, unezverena, sa strahom gledajući na kapiju): Zatvaraj, Stano! Ne puštaj, Stano!
A kako je lep dan i biće vrućina, decu sam poslala s Dikom u baštu da se tamo igraju i u reci brčkaju. TAŠANA (uplašena): A voda, da nije duboka? STANA Kako »duboka«? Presušila pa ne možeš ni izvor da nađeš.
JOVAN (krijući se i pravdajući se): Ode, hadžike! TAŠANA (uplašena, ide kapiji): Pa što ga, za Boga, ne čuvate? Što ne idete za njim? JOVAN (rešeno): Ne smem, hadžike.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Nata, uplašena kao da je ona kriva, ponudi svoj deo oraha uz malu neku cenu, s tim da njoj odvoje evo samo ovo džakče, i da joj alaska
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
poslednja psovka Oko smrti zazidane u kuli Lobanje u mestu igraju Završno zvezdano kolo Kula smrti U njoj gospodarica uplašena Od sebe same POSVEĆIVANjE CRNOGA BORBA On još ne zna Ko je on Nosi na ramenu ćivot Svog svetog kralja Iz groba u
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Zašta, kuda da bežim? STOJAN (posrće k njoj i vadi nož): Zar me ti ne voliš? KOŠTANA (uplašena, moli): Ne, Stojane! Ne ubij me! Ljubim te i molim! Nemoj! Bolna sam! Ne smem! Ne mogu! (Krši ruke.) Oh, šta ja mogu?
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— A ti na drvo! — dočeka Stric koji je pred svim potjerama i opasnostima uvijek bježao na prvo drvo poput uplašena mačka. — Ne, ne, u šumu, u hajduke, kao moj čukundjed Jovanče.