Crnjanski, Miloš - Seobe 2
I jasmini. A Božič je onda upozoravao Pavla, kako žene ne znaju da misle ništa korisno. Nego su, u svemu, podložne uobrazilji.
Njegov trbuh, njegovi obrazi, njegovi kukovi, bili su okrugli kao neki burići. Međutim, bio je nasmejan, i pažljiv, i upozoravao je gospože na stepenice. Tresao je napudrovanu kosu, u koju su mu bili uvezali crne šepute.
Da nije vere pravoslavne. Višnjevski je upozoravao Kostjurina da mu se, ti ljudi iz Martonoša, čine nepouzdani. Sa dobitkom, Srba, kaže, Rosija čini opasnu akviziciju.
Nesreća ih prati. A na nesreću, kaže, Vuič, prezirom odgovaraju. Višnjevski je upozoravao Kostjurina da pripaze u Kijevu, jer ne idu ovi Serbi u Rosiju, što pravoslavlje, i bratsku suzu, očekuju, nego slavu i
Sred te pucnjave, Pavle je stajao zagledan nekud daleko, a Kostjurin je to bio primetio, i upozoravao Vitkoviča, na njegovog rođaka, kako se nešto zamislio. Vdovec! – Udovac, kaže, pa se zamislio!