Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Sela je sa njom da razgovara, da je teši, a nije skidala, sa njenih grudi, sa njenog lica, oka. Svoje poznanice je upozorila, kakve oči ta Slavonka ima – krupne, tamne, lude! Tako krupne! Tako tamne!
On vidi, to, kaže, vidi. Đurđe onda poverova, na šta ih je Varvara prva bila, brižno, upozorila: kako je u Pavla izraz lica, katkad, čudan, a kad priča, ima suludo, širom, otvorene oči.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
– Dobro. Mislim da smo rekli sve jedno drugom! – Pazi kako voziš! Vidiš da onaj koči... – Baš ti hvala što si me upozorila. Sam ne bih video. – Naravno da ne bi! Umalo ga nisi lupio! Jesam li ti kazala da ne piješ po podne ono vino?
Opet ćeš udariti onog ispred sebe! – Vidiš da nisam! – Nisi jer sam te ja upozorila! I šta? Imam, navodno, kuću na selu, koju ne mogu da vidim očima; imam muža... – . . . koga ne možeš da vidiš očima!
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Najgore je što mi niko neće verovati! Zašto me tako gledate? Je li vam zlo? Ah, to! Nisam vas upozorila da mažnjavam pepeljare gde god stignem? Ne, ne bojte se, neće primetiti da sam je maznula!
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Bio je to lep prizor i to sam i rekao. Kada je majka primetila moje iznenadno oduševljenje upozorila me je. - To je nemačka devojka - rekla mi je - a neosporno je ljupka. Ona voli ovaj svoj posao.