Obradović, Dositej - BASNE
” Malo po|sle sukobi ga drugi, i krsteći se počne mu besediti: „Bog s tobom, čiko, što si psa na leđa uprtio? Jošt toga čuda nisam video!” — „Kakva psa, ljudi? Šta vam je danas? Ta ovo je jare.“ — „Jare! Ha, ha, ha!
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Jedno jutro poranio ćir Trpko, pa čeka pred mehanu hoće li naići kaka mušterija. Dok eto ti nekog Tiosava Negića, uprtio punu torbu voska, pa se uputio putem. Kad bi pored mehane, zovnu ga ćir Trpko, zanoseći se malo po cincarski.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
On ču zbilja graktanje iz dubine dubrave. Pogleda oko sebe: sve beše na nogama. Skoči, U trenutku je uprtio torbu harambašinu pa priđe Surepu. — Je li ono pravi gavran?
Pa se okrete od Deve. U taj par iskrsnuše pred njim Jovan i Jovica. Svaki uprtio po jagnje. — Puštajte jaganjce! — reče zapovednički Stanko. — Što?... — Puštajte!... Najpre treba poklati kurjake!...
Ti, Devo, reče da imaš alat? — Tu je! — reče Deva, skidajući belu prtenu torbu što je beše uprtio. — Osam svrdlova. Nisam mogao više naći! — Dosta! — reče Zeka i uze svrdlove te ih razdeli onoj osmorici. — Na!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Mislim da produžim Begej do Jozefštata.“ On je odnekuda, valjda iz Venecije, od nekog admirala, uprtio ogromni durbin, koji skoro i nije skidao s nosa.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Sad mu se, prvi put, učini to čovek sasvim tuđ. Odlazeći svaki dan u Komande, u Dvor, njegov brat beše obukao kilote i uprtio na glavu periku, skinuvši i brke, nadodolivši se ordenjem i plavim trakama, širokim kao šaka, i jednom spadom, tankom
Radičević, Branko - PESME
I bi pusti, a duše mi moje, Bi nam grdne uprtio jade, Da j' ozada spreda kakono je. Al' kô uvek tako je i sade, Svaki jarac kâ i koza druga, Duga repa Bog mu ne
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Pogledam, kad sa sviju strana panduri nose na leđima građane. Svaki uprtio po jednog pa ga Nosi na zbor. Neki, mirni, ćute i gledaju ravnodušno oko sebe, neki zaspali, a nekolicina njih se