Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Mislila je: to neće smeti nikad izustiti, pa eto — izusti... Mati skoči. Dokopa je za ruku i upršti pogledom u nju. — Otkud znaš? Ona je ćutala. — Otkud znaš, pitam te! — Ne pitaj me, nano!
Ali je sledi pogled Jeličin. Ona zaćuta. Najedared je obuze ljutina. Dođe joj pa bi da smoždi Jelicu. Upršti pogledom u nju: — A što nećeš? — upita. — Neću zato što sam dala reč drugome! — odgovori Jelica mirno. — A kome?