Krakov, Stanislav - KRILA
II U LOGORU Prozor od hartije bledeo je i postajao vidljiv. Čovek je protegao probuđeno telo. Bilo je uranjeno i maljavo. Osećao je na sebi topao otisak žene, koja je ležala uspala kraj njega.
Iz jedne sobe dopire strašna graja. Glasovi su oštri i piskavi. I obojena vlasnica morala je da pokrene uranjeno telo. Tada se graja pojačala. Ipak grčki kapetan nije platio propisanu taksu.