Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Ih, blago meni! Dajde, dajde! — reče učitelj Grujica, pun radosti što je dobio tako retku ticu jutros na uranku, pa uze jeinu i odnese da je nekud skloni.
blagodari bogu na tolikom daru, a često pogleda na vrata kućna — kad će se pomoliti pop ili poša da mu zapovede što na uranku. Pomoli se poša, zvernu tamo-amo ispred kuće, pa kad vide Vuju, upita: — Zar se opet krpiš, jado moj?
Radičević, Branko - PESME
rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Branko Radičević PESME Sadržaj I 2 DEVOJKA NA STUDENCU 4 PUTNIK NA URANKU 5 PUTNIK I TICA 7 NOĆ PA NOĆ 11 CIC!
Kad bi sada opet došô, Ma i ovaj drugi prošô! (1843, jul) PUTNIK NA URANKU Tama dolom, tama gorom, Naokolo sve počiva, Samo voda sa žuborom Sa kamena što se sliva, Samo što se kašto
Jer tako mi moje slave, Sve jednako mislim na te. Što l' sad činiš na uranku? Da li gradiš kaku Nanku? 6. Gradi, gradi, brate, priče, Biće dobre, Nanka jemči; Udri gubu što poniče Da nam
Davno starac odrvô se sanku, Raduje se gostu na uranku. Al' već stiže vojvoda Mileta, Već travicom do starca došeta, Živa Boga njemu je nazvao I u ruku jošte celivao.
“ Cveta sprema brašnenicu tanku, Te se prašta s gostom na uranku. Uzja junak, pa konja obode, Pa niz polje kao munja ode. Al' da vidiš pustoga starinu!
Glaj pred sobom to krvavo polje, Ta more li jošte biti bolje?“ Oh, te kobi danas na uranku! Takom divnom nadao se danku: Svud zlotvori divno polomljeni.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Bila nam sreća na sastanku kako Ristu i Jovanu na uranku pa vodi Jordanu. Vazda se sastaj ali i vazda se ljubili. I za zdravlje oba plemena, i našega i vašem.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Što sam negda zagrlio Dušom na uranku Pratiće me crnom grobu, Večitome sanku. Što je negda to mi i sad Širi, têsni grudi, Ja se i sad molim Bogu,
»Starmali« 1888. NA NOVU GODINU (ma koju) — PREVEDENO — Čuj, čoveče, moga svȅta Na uranku nova leta: Ako ti Januar ne ispuni želju Pokraj svega truda i znoja i žara, Nemoj da se ljutiš: možda će to doći
Nastasijević, Momčilo - PESME
No iza sna — vedre tame, trepet ih čilo što snile, pa suncu, magli, pa proplanku ćućore belu tajnu na uranku. IZVORU Žuborli vodo izvore, mlada kad jutrom dohodi, sana kad lice ogledne, line li san joj u rumen, je li me,
Lagana nono, milje niz travku, gazi san zajutarjem. Il’ prisojkinja se u kotur savija, sunce na uranku. Zore joj oči prozirom u ruj, drago na san dohodilo, rumena kap.
Jeza se niz travku sliva, zaboleće te glava. 3 Jutrom šta sana tražiš rosnome na proplanku? Sunce je na uranku, guja se u kotur svija, opečiće te mladu.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Ja ću, u vedre dane, Bludeti kroz poljane; I u svom bonom sanku, U noći i uranku, Doveka biću s njime. Vi travne, vite staze, I vi pećine gorske, S prohladnim, blagim mirom, I vi obale
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Pa i ševa već te zove Da razgoniš lake snove. Prepelica u glas viče Na uranku pućpuriče. Zora zori, eno sviće Lepi danas danak biće! Haj, urani pa ustani, Sve već čeka – na tebeka!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
A viđe ga starac Jug Bogdane, viđe zeta jutru na uranku; planu Juže kako oganj živi, Strahiniću zetu progovara: „O moj zete, bog mi s tobom bio! Što si, zete, jutros podranio?
No da vidiš što sam neveseo: stiže knjiga od malene Banjske, baš od moje ostarjele majek“. Kaže jade tastu na uranku: kako su mi dvori poharani, kako su mu sluge razagnate, kako li je majka pregažena, kako li je ljuba zarobljena: „No moj
Svu noć ljubi Strahinovu ljubu na planini Turčin pod čadorom. U Turčina grdan adet bješe: kail svaki zaspat na uranku, na uranku, kad ogr'jeva sunce; oči sklopi, te boravi sanak.
U Turčina grdan adet bješe: kail svaki zaspat na uranku, na uranku, kad ogr'jeva sunce; oči sklopi, te boravi sanak. Koliko je njemu mila bila ta robinja ljuba Strahinova, panuo joj glavom
No da vidiš jutru na uranku: prije danka i jasnoga sunca podranila jedna poglavica, što je jednoj zemlji starješina, po imenu Jovan kapetane, što
Što li si se, sine, namrdio? U obraz si sjetno, neveselo: kaž’ ujaku jutros na uranku?“ Progovara Jovan kapetane: „Prođi me se, moj ujače Ivo!
Ko l’ te zove na megdan junački, te si ga se, sine, prepanuo? Kaž’ babajku jutros na uranku!“ Alil s’ vati rukom u džepove, te mu dade list knjige bijele.
Karaman je, po jednom mišljenju, pas poreklom iz Karamanske u Maloj Aziji. Kail svaki zaspat na uranku, tj. rado uvek spava na uranku. Prepali se carevi veziri da im počem sablju ne udarim, tj. da ih sabljom ne udarim.
Kail svaki zaspat na uranku, tj. rado uvek spava na uranku. Prepali se carevi veziri da im počem sablju ne udarim, tj. da ih sabljom ne udarim. Do jabuke i do desne ruke, tj.