Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Drugi primer: 1584. godine nađe kosti Sv. Uroša blizu grada Petriča, nedaleko od Prizrena, neki pastir kome su se ljudi spočetka kao ludaku podsmevali.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
hteo darovati za zidanje patrijarhove crkve, toliko i toliko za zvona, toliko i toliko za sliku blaženopočivšeg cara Uroša Nejakog, toliko i toliko za opravku manastira i, najposle, toliko i toliko za patrijarhove monahe.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Za velmože koje govore da za Uroša nije bilo gospodstva, ni zlatnih kondira, ni manastira. Za ljude kratkovide i uskogrude.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
1798. godine Rajić je štampao u Budimu delo Tragedïa sirъčь pečálnaя povъstь ω smérti poslъdnяgω carя serbskagω Uroša Pяtagω, pω padenïi sérbskagω cárstva, sočinena i proizvédena 1733. góda vъ Kárlovcъ Srémskomъ.
1736. godine đaci »Latinske škole« u Karlovcima igrali su tragediju svoga učitelja Emanuila Kozačinskog o smrti cara Uroša, koju je docnije preradio i izdao Jovan Rajić. 1787. srpski đaci u Velikom Bečkereku davali su pozorišne predstave.
Od njega je ostalo 13 drama i tragedija: Mejrima (1849), Milijenko i Dobrila (1850), Smrt kneza Dobroslava (1851), Smrt Uroša V ili poslednji Nemanjići (1857), Kralj Vukašin (1857), Car Lazar (1858), Cvijeti srbske (1865), Vanda (1868), Kobna
težnjom za istinom«, obara mnoge i mnoge ukorenjene i drage tradicije, legende o večitoj slobodi Crne Gore, o smrti cara Uroša, o izdaji Vuka Brankovića na Kosovu, o autentičnosti despota Đorđa Brankovića Hebskog.
Radičević, Branko - PESME
“ Uroš beše od to dvoje, Što je bilo telo posta, Za njim sama duša osta, Pa se negde svetom vije, Al' Uroša tamo nije. To premisli, uz zid klonu Pa u težak sanak tonu.
turska poglavica, Al' Srbima ljuta ubojica, — Krvca teče kuda silan šeta, — Dva srbinjska zgubio momčeta, Baš Uroša i baš Svetozara, Slabo im je degod naći para; Onaj skakô skoka junačkoga I preskakô dvaest četir noga, A Svetozar,
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Ja u tom komadu igram Stefana, i kad ja kažem: „bar to je lako objasniti, ja mislim”, tu Filip, koji u tom komadu igra Uroša, upada sa tekstom koji ste čuli! Savršeno jednostavno! (Jelisaveti) Izgleda da ne razume...
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Polu zemlje Turci mu uzeše, no pošto je svu obliše krvlju i pošto mu brata izgubiše, zmaja ljuta vojvodu Uroša, na širokom polju Ćemovskome.
Žali Ivan brata jedinoga: žalije mu vojvode Uroša no obadva da izgubi sina; žalije mu vojvode Uroša no svu zemlju što je izgubio; žalije mu vojvode Uroša nego oči da
Žali Ivan brata jedinoga: žalije mu vojvode Uroša no obadva da izgubi sina; žalije mu vojvode Uroša no svu zemlju što je izgubio; žalije mu vojvode Uroša nego oči da je izgubio, — dâ bi oči za brata Uroša!
mu vojvode Uroša no obadva da izgubi sina; žalije mu vojvode Uroša no svu zemlju što je izgubio; žalije mu vojvode Uroša nego oči da je izgubio, — dâ bi oči za brata Uroša! Junaku se češće putah hoće vedro nebo nasmijat grohotom.
mu vojvode Uroša no svu zemlju što je izgubio; žalije mu vojvode Uroša nego oči da je izgubio, — dâ bi oči za brata Uroša! Junaku se češće putah hoće vedro nebo nasmijat grohotom. Ivan čašom nazdravi osvete, svetim pićem, Bogom zakršćenim.
mladoga dušana, Obilića, Kastriota Đura, Zrinovića, Ivana, Milana, Strahinića, Relju Krilatoga, Crnoviće Iva i Uroša, Cmiljanića, vojvodu Momčila, Jankovića, devet Jugovićah, i Novaka — poradi halaka, i ostale naše vitezove!
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
A onda, kad se pređe ugao Sedmog jula i stigne do Ulice cara Uroša, gde zaokreću autobusi, odjednom pukne širina, nagrnu prostori, ulica se račva u nanose svetlosti i, sjajnim
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
„Siji mene oskorbiša, iže mlada cara ubiša, Uroša prekrasna.“ Preslavna Serbije, kto ješče smuščajet, zjelo oskorbljajet, otvješčaj na sije?
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Pisana reč nalazi podsticaj u usmenoj, tradicijskoj reči, pa tako ni patrijarh Pajsije, želeći da napiše Život cara Uroša (1642), ne čini ništa drugo nego stari hagiografski okvir ispunjava novim usmenim predanjem.
U istoriji sin najmoćnijeg srpskog oblasnog gospodara i savladara cara Uroša Nemanjića - kralja Vukašina Mrnjavčevića, Marko je postao turski vazal posle pobede Osmanlija na Marici 1371.
U okviru nemanjićkog doba, Marko se pojavljuje kao zaštitnik legitimiteta carske loze i čuvar "nejakog Uroša", sina cara Dušana.
Tako Vukašin Mrnjavčević ostaje ubica "nejakog Uroša", sina cara Dušana i prestolonaslednika srpskog carstva, a Vuk Branković - pojam izdajnika.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
U planini, na mestu gde je kralj Vukašin ubio cara Uroša, nikao je usred zime i leda b., i vrlo jako mirisao (Nar. pesme, zbirka N. Kašikovića, rkp. SKA, kut. II).
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Imalo je za čitavu vojsku našeg gospodara kralja Stefana Uroša Drugog Milutina Nemanjića. Verovali smo da će nam sačuvati glave.
krug devetnaesti i lune devetnaesti, meseca jula devetnaesti dan, vrati se Lauš, pronijer, vlastelin krala Stefana Uroša Drugog Milutina sa vojne kraljeve, razbi razbojnike što behu opkolili njegovu kulu u Vratimlju i ponovo vaspostavi svoju
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Pao sam na ispitu što sam zbrkao godine smrti cara Uroša, tako da je po meni izašlo kao da se to desilo posle Maričke bitke.
— A je l' tebi poznato da je Vukašin ubio Uroša? — Jeste! — E pa, kako je on mogao potegnuti mrtav sa Marice, gde je poginuo, i doći pa ubiti Uroša? — Ne znam!
— Jeste! — E pa, kako je on mogao potegnuti mrtav sa Marice, gde je poginuo, i doći pa ubiti Uroša? — Ne znam! — E, kad ne znaš, a ti čitaj za vreme ferija, pa dođi naknadno da polažeš ispit.
I čitao sam odista, a kad je došao naknadni ispit, ja sam ne samo kazao da je Vukašin ubio Uroša, no sam išao korak dalje, te sam tvrdio da ga je dvaput ubio; jedanput pre, a drugi put posle Maričke bitke.
Ja sam išao još i dalje u koncesijama; pristajao sam uz Pantu Srećkovića da je „i po treći put kralj Vukašin ubio cara Uroša“, ali izgleda da mi sva ta moja pomirljivost nije pomagala ništa i morao sam ponavljati razred.
kada sam ja već izašao iz škole, istorijski se utvrdilo i danas se to smatra kao nesumnjiv fakat, da Vukašin nije ubio Uroša, već da je ovaj umro posle Maričke bitke.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Za petnaestak godina njegove vladavine (umro 1371) raspalo se Dušanovo carstvo: neki su se velikaši odmetnuli od Uroša (stric mu Simeon i Ar.), a neki su se vrlo osamostalili.
U svim ovim akcijama Vukašin se ponašao kao potpuno samostalan vladar, koji nimalo ne zavisi od cara Uroša. Mrnjavčević Jovan Uglješa „bio se učvrstio u istočnom delu Makedonije sa glavnim gradom Serom.
Za vlade cara Uroša Lazareva moć je stalno rasla, a posle Uroševe smrti, kao samostalan vladar pokorivši Nikolu Altomanovića (čija se
Samodreže crkve: jedno tabor Vukašina kralja, drugo tabor despota Uglješe, treće tabor vojevode Gojka, a četvrto carević-Uroša. Carevi se otimlju o carstvo; među se se hoće da pomore, zlaćenima da pobodu noži, a ne znadu na kome je carstvo.
“ Šuti Marko, ništa ne govori, na šatora ne okreće glavu. Pravo ode bijelu šatoru, ka šatoru nejaka Uroša, dogna Šarca caru do šatora; onđe Marko Šarca odsjednuo.
Istorija zna za Vojinovog sina Vojislava, koji je bio rođak cara Uroša. Vila se često pominje u narodnim pesmama. Vuk kaže da — po narodnom verovanju — „vile žive po velikim planinama i po
— oklop Papraća — manastir u oblasti Drine, blizu Zvornika, zadužbina kralja Dragutina i njegovih sinova Vladislava i Uroša parip — običan konj pâs — pojas patrijar, patrijara — patrijarh Paćaršija — crkva sagrađena u XIII—XIV veku pafta
— nizak snimiti — skinuti sovra — trpeza Sopoćani — manastir na izvoru Raške, blizu Novog Pazara, zadužbina kralja Uroša I, zidan od 1272. do 1276. spaija — v.