Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
kao pred sveštenikom što drugi čine, da će zajedno sav život proći, njegovo mesečinom obasjano vilinsko polje i njegove urvine.
Matavulj, Simo - USKOK
ali to je kamivao, koji, što se većma penje to opasniji postaje, jer na mjestima okomito pod njim zjaju stravične urvine, te da se kome nezgodno noga oklizne, survao bi se dolje i pao na dno razdrobljen! Njeguši se urediše u povorku.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Niz neke strane, urvine prave, lete na turu i preko glave, repovi praše, oči se žare, a torba drnda niz kamenjare. Pijetao ne zna, od
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Pod nebo se stenje diže. Na visove stenja toga Ne dostižu živi ljudi, Tu jedino divlja koza Kroz urvine mračne bludi. — U podnožju Vardar šumi I visoko baca pene, I s tutnjavom lomi vale O večite, hladne stene.
Eno na surom Visu urvine vekovne stoje K'o strašan, ogroman skelet... Kroz okna njihova pusta Sanjivo šumori vetar i niče visoka trava Sumornog
Pandurović, Sima - PESME
A mesec mirno, zaleđeno gleda. Na snežna polja i urvine leda. Studeni vetar nemilosno šiba. ZABORAV Jedan spomen tiho još u meni tinja Na prošlu radost ovog mutnog dana,
Ćosić, Dobrica - KORENI
hleb jeli i ženama struk lomili na konjima u galopu, sitnoglavim i tankonogim konjima što se pružaju kao srndaći preko urvine, to je bila konjica, a ne vi, trapave pijandure, a mi smo bili vojska, nismo bili Prerovci, oficir, iako je imao bradu,
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Položaj baterije bio je pogibeljan. Da izdire kosom — ne može izdirati kroz urvine, klade, panjeve i česte šumarice. Da se spusti u potok pada uzmiče drumom — ne sme, jer nema kad — turska će je
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
kao stotinu gromova. Gr-u! Gr-u! Ura! Ura! Gr-u! Vazduh se uskomeša. Odjeknuše planine i urvine. Otpoče prasak pušaka. Mitraljez. Naš rovovac urliknu. Gr-u! Gr-u! Gr-u!... „Jaoj!“ Larma, povici. Gr-u!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Umoran i rastrojen idem od jednog do drugog zupca na bedemu, naginjem se između njih i gledam dole u urvine kojima blude senke oblaka i mrlje mesečine.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Vali sumorno bruje. Nad sedom njegovom glavom Orao odvažno kliče, šŷmi i širi lêt; A kroz urvine snežne, goneći strašnoga vepra, Junački zviždi Get. I nebo, zemlja i more, sve se u magli skriva...
Eno na surom visu urvine vekovne stoje Kô strašan, ogroman skelet... Kroz okna njihova pusta Sanjivo šumori vetar i niče visoka trava Sumornog
Na visove stenja toga Ne dostižu živi ludi, Tu jedino divlja koza Kroz urvine mračne bludi. U podnožju Vardar šumi I visoko baca pene, I s tutnjavom lomi grane O večite, hladne stene.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Izborane i izbrazdane, prkose one tisućima godina, a već stoleća su se slamala o njihove urvine i klisure. Nadživele su one geološka doba, a o povesnici ljudskoga roda šume već gorostasna drveta.
Naviknuti na brda i urvine, namučeni od krša i kamena, gledali smo iznenađeni u nedoglednu ravnu površinu. A more je šumelo.
Teško je prisetiti se i jučerašnjeg dana. Ali je jedno osećanje jasno: gore biti ne može. Brda, planine, urvine, krševi, litice, močvari, a uz to najteža i najstrašnija neman — glad.
— Čekaj, pobratime, da vidim koji je pravac našeg nastupanja... Uh, majku mu, opasne su urvine pred nama. — Šta ima! — objašnjava stručno Luka. — Ako ovi naši samo produže, zaći će Bugarima iza leđa.
— Evo ga! — reče Svetislav i pokaza prstom na desni kraj karte. — Vidiš li ove urvine? Tvoj Kožuh, „ujka da ga vika“. Sva trojica gledaju u kartu. — Vidim da je nešto ogromno.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Pamtile su ga, zatim, litice na koje se penjao i urvine niz koje je silazio. Dešavalo se da je bio tako umoran da je zaboravljao za čim on to traga.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Hoće jednom biti prema glavi, jali mojoj, jali prema tvojoj!“ To je Marko u riječi bio, kliče vila s Urvine planine, te doziva Kraljevića Marka: „Pobratime, Kraljeviću Marko, znadeš, brate, što ti konj posrće?
Uze Marko perna buzdovana, uze njega u desnicu ruku, pa ga baci s Urvine planine a u sinje, u debelo more; pa topuzu Marko besjedio: „Kad moj topuz iz mora izišô, onda ’vaki đetić postanuo!