Teodosije - ŽITIJA
mestu tome požive, sav pomišlju ka Hristu plenjen, da svaki dan sećanjem na smrt umiraše, a od mnogog i neprestanog posta usahnu mu utroba, i oboli mu sa iznutricom slezina njegova, i izgubi svu mast, i tako neisceljivo oboli.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Na mojim grud’ma krv ti usahnu!“ To onda nije mogla činiti. A danas? Kô da na drumu krčmi Turcima — Pred kuću sjajan cimer ističe: Na časnom
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Odjedared se osetilo da puca zora. Svetlost i stvarnost. Sati opet kucaju, i svaki dobio svoje ime. Veselje usahnu. Nešto jedva vidljivo, ali ipak jasno kao beo konac, zategnu se kroz prostor i vreme, i predeli mlado i staro, one što