Jakšić, Đura - PROZA
godine. Narod se iskupio na bdenije i pobožnim srcem iščekivaše da se molitva sa svećenikovih usana zahori. Dveri se otvoriše, a iz njih laganim i ozbiljnim korakom stupi moj otac.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Preko njegovih usana nikad ne bi prešla tajna!... A mi tako učinismo s njim!... 8. TVRDOGLAVSTVO Čudne misli obujmile Ivana.
Prijatan miris riblji zagolica mu nos. Marinko ga pusti mirno, samo mu je onaj isti satanski osmeh igrao oko usana. — Je l̓ dobro? — pitao ga je. — Dobro... Samo mnogo slano. — Suva riba... ali ništa... Aleksa je jeo.
Sin mu razgovara s popom, a on ne može da se nasluša onih pametnih reči što lete kao nestašni leptiri sa usana njegovih...
I ti, da bog da, te i svoje veselje skoro ovako provodio!... Tako je govorio Aleksa, a ovamo jednako mu se otimalo sa usana: ama, ti nisi džaba došao!... — Baš si nekim poslom? — pita ga starojko.
Ovu grmljavinu što je nebesa prolamala nadmašavaše tepanje sa njihovih usana... Punio je svoju šaru i pucao, i gađao svakim metkom, ali to je činio tako kao kad bi deljao kakvu iverku...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Svet se raskloni u dva reda, puštajući invalida; krasnog, jedrog momka. s muškim licem i žalostivim osmejkom oko usana. Sve beše u njega; i snaga, i zdravlje, i lepota i opet — ničega ne beše!
Ona srdito-tužno razvuče krajeve usana: — Na to neću ništa da odgovorim. Ja htedoh da okrenem sve u šalu. Počeh kroz usiljen smeh: — Molim, vi na to ne
Onda uvedoh Anu u taj moj zavičaj, i cela slika potamne. Ljudi me gledaše kao stranca. Mojoj materi nesta smeha sa usana. Moji nećaci i sestrići klone se svoje tetke i ujne. Ja gledah samo u nju. I njoj beše tužno i hladno.
— Ana, hoćeš da te učim srpski? Njoj se lice razvedri. Nekaka beskrajna sreća nakupi joj se oko očiju i usana Umesto odgovora, pritište me nanovo ljubiti. Kad smo se vratili, ja sam joj usput davao prvu lekciju u srpskom.
Afrika
Utoliko me više uzbuđuje susret sa ovim ženama, ovnujskih očiju I debelih usana, što one odgovaraju tačno gravurama koje sam nalazio kao dečak u starim putopisima ili romanima u kojima se govori
Očigledno da su izabrane po lepoti, jer su im oči duge, kose, tamne i osenčene lakim plavim prahom. Ivice napućenih usana takođe prevučene plavilom; sa vrhovima lako naviše. Njina tela, detinjski duge ruke i noge, jedinstvene su lepote.
drugovi, ili mladić i devojka, ili mati i sin, oni plavičastim metalom okružuju svoje oči, senče lice, jačaju boju usana. Kao kakvo veliko gnezdo ptica ili majmuna, Zazandra se složno čisti i udešava.
“ — „Velika armija!“ On je grof; u rđavoj lanenoj košulji, gorkih usana još od kinina koji uzima bez oblande, od života koji ga baca kroz brus nad kojim danju prži sunce a noću prelazi hladan
Jedino iza usana, i još odakle polazi život, sviće rumenilo zore koja je bez prestanka u njima. Kad crnkinja ima sklopljene usne, ma
Dugačak, sa kozjom bradicom ispod debelih usana, uvek povijen i umoran, sa večnim, od klanjanja, tragom prašine na čelu.
Njin lik vrlo pljosnat, uskih dugih i kosih očiju što kao da su pune suza; nosa širokog, usana koje se smeše, debele i meke, iznad zubi vrlo belih.
Međ crnima ima pravih Mavara, uskih tamnih noseva i usana, kosa koje padaju na ramena i isposničkih likova okruženih bradama.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Tankog, orlovskog nosa i plavih, tamnih očiju, sa osmehom koji je bio jako topao, iznad izvijenih usana, Pavle je za Garčulu bio čitav doživljaj. Gledao ga je začuđeno.
“ Bila je to žena tamnih očiju, a obrva sraslih nad očima, oštra nosa, i crvenih, punih, usana. Bila je lepa, ali su njene prijateljice imale običaj da kažu da, zbog oštrog nosa, liči na ticu.
“ Valjda zaneta primerom Varvare, i Ana poče da Pavla teši, pa su i njoj reči slatke padale sa usana, kao pilule iz apoteke. „Ana će da ti kaže, serdce! Ti znaš da je ta tvoja Rosija daleko, a da su u mene sitna deca.
Ona, međutim, nije bila ista, kao dan pre, nego bleda, isplakanih očiju, naduvenih usana – kao izujedanih – a pod pazuhom je nosila srebrn poslužavnik.
A kad je gospoža Evdokija, koja nije ni sanjala da i toga na svetu ima, počela da drhti, od ruku, i usana, te žene, gospoža Montenuovo je izrazila želju da ne ljubi samo ona, nego i da bude ljubljena.
Ostao je, zatim, samo jedan strašno ubrzani dah, a posle, samo mucanje pomodrelih usana, bez reči. Dok ju je muž držao u rukama, šapćući joj, i ljubeći je, pred svima, kao da su njegovi poljupci mogli da umanje
Sećao se kako je, sa njenih usana, koje su imale tako ljupke, uzvijene, krajeve, kao da jede trešnje – dok joj je brisao znoj sa čela i lica – uz poslednji
Teodosije - ŽITIJA
Tada shvatiše da se nisu iz ljudskih, kalnih, i lažljivih, i klevetom oskvrnjenih, i nečistih usana nego bestelesnih i čistih svetih anđela koji stalno Boga poju, kad pojahu svetoga starca, glasovi iz peštere čuli.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
I VUKICA, SPASOJE VUKICA (ukusno obučena, svetlih manikiranih noktiju, počupanih obrva i raskošno obojenih usana. Sedi zavaljena na kanabetu, raskalašno prebačene noge preko noge i pušeći cigaretu): Ne razumem zašto se od mene krije
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
otac Jasmina i Dragana ne znaju da se smeju i kao i on imaju te okrugle male glave s ispupčenim usnama i izraz oko usana i nosa kao da im nešto večito smrdi. One su bliznake i imaju trinaest godina a Karanovo priča da će biti lepe.
Ali su po izrazu, obliku lica i usana na svog oca, zbog čega ne mogu da ih volim, mada obećavam mami da hoću i govorim i samome sebi: hoću, hoću!
što ne spada u rad piramidalnih ćelija mama to zna i otuda njeno lagano odmahivanje glavom, izraz straha u kutovima usana i ono „Ti ludo, ludo dete!” Tu niko nikome nije u stanju da pomogne!
Čitava haljina na njoj tresla se od jecaja koji nije prelazio preko usana. - Ti, bitango! - Timotije se u dva koraka našao pored mene, a onda zgrabivši me za ramena prošištao: nameravam li ja
- Otići ćemo, Rašida! - privukao sam njenu glavu k sebi. Ona se samo izvila tanka i gipka kao šibljika, usana svežih i mekih i ponešto hladnih kao što su usne sasvim male dece, a onda nasmejala rekavši da ćemo otići, ne odmah,
Osušenih usana gledao sam kako je HadžiNikolov upisuje u dnevnik. „Ti, stoko! Ti, prokleta, prljava stoko!” - šapnuh. Ruke su mu bile
Dva metra ispod zemlje, rasejan u prah ili pretvoren u veštačko đubrivo, ja ću se sećati tih usana, očiju koje se zaklapaju i mirisa kože prožete suncem. - Da izađemo na obalu, Rašida?
i Atamana, ali ono što ću pamtiti nisu bile te idiotske njuške, već Melanijino odjednom posivelo lice sa nečim oko usana što nije bilo ni grč, ni razočaranje već opuštenost i užas.
- Nije potrebno, Slobodane! - nasmešio se, ali mu osmeh nije dopirao dalje od usana. - Ocene muškaraca u tim godinama nikada nisu nešto izuzetno.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Uspomene koje su Vuka Isakoviča, i ovakvog, prašnjave kose, otromboljenih usana i visećih čakšira, zbunile, i potresle, bile su uspomene na Princezu Majku, udovicu pokojnog Karla Aleksandra, koja
Pomodrelih usana, počeo je teško da diše, a bolove u stomaku snosio je već kao nešto neizbežno posle jela, našto se beše navikao.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Čaplinov ciklus i svi oni divni filmovi Marsela Karnea, gde uvek na kraju pogine Žan Gaben sa cigarom u uglu usana. I dok smo tako čekali u redu, svi smo zavideli mladom čoveku i mladoj ženi što se nikad ne razdvajaju.
U jednom trenutku videh led u čaši belog vina i micanje kelnerovih usana, pramen nečije kose nervozno sklonjen sa čela, otvaranje nedeljnih novina: videh prijatelje i počeh da im vičem kroz
One se hvataju za njegov smešak lebdeći u visini usana. Ptice stoje u vazduhu na onim svojim mestima, tačno na onim mestima na kojima su nekada stajali njihovi omiljeni
— Za ime boga, kažite bar nešto! Devojka žvaće gumu. Iz njenih lepih, ružičastih usana širi se balon, koji prsne sa praskom. Žena sredovečnog muškarca sada kreće u krstaški pohod.
— Šta da radim? Devojka leži i žvaće gumu — Za ime boga, kaži bar nešto! Iz njenih lepih, ružičastih usana širi se balon, koji prsne sa praskom. Sredovečni muškarac izlazi iz svog sređenog doma, samo sa jednim koferom.
Otac kao da je isisavao poslednje sokove iz ovlažene čačkalice koja mu se poput klatna šetala s kraja na kraj usana. List zelene salate naboden na viljušku stajao je u ženinoj ruci, tačno u visini stegnutih zuba devojčice.
Klatarili su se laganim, pretećim korakom, grickajući čačkalice u uglu usana. Prođoše pokraj njihovog stola i ne pogledavši ga. —Hajde, mala, diži se! Vreme je... —Vreme za šta?
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Sjećaš li se? — Sjećam — kaže putnik samo pokretom usana, jer tu, pred vodom, izlišan je svaki zvuk. — Najprije sam se oprostio od svojih pitomih zečeva — počinje dječak.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Prolepšala se, postala nekako blaga, izgubio se onaj njen čuveni cinični smešak u uglu usana, a najlepša stvar na njoj su i dalje njene pegice — sada ih ima još više, jer je po mojoj amaterskoj proceni zagazila
odgovorih, načinivši usput nekoliko grčevitih trzaja levim uglom usana i krajičkom oka. Svaka dva minuta, računajući vreme po doktorovom satu, pokušala bih da s vrha nosa sklonim nevidljivu
da je moderno nositi džemperiške, šta li, pa se maskirao u hipika s pet raspoređenih kovrdža na čelu i cigaretom u uglu usana, mada ne puši, znam zasigurno. — Gle, mala Ana! — reče — Otkud vi ovde?
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Vidim vaznesenje: ono počinje svakog jutra i ne boji se pada. Svakoga dana nešto se uvis ponese i spas nam pređe preko usana.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ali spoljni izgled je ipak bezbrižan, naoko vedar, vojnici se šale, ili se smeju samo jednim krajem usana. Oko podne povikaše da sprovode zarobljenike i svi potrčasmo na drum. Bilo ih je do stotinu.
Pocrneo kao zemlja, naduo se, pa se pokidala sva dugmad na bluzi... Oko krvavih usana rojevi mušica. Težak zadah nas zapahnu. Iako je neprijatelj, ljude obuzima jeza na sudbinu čoveka.
Komandiri su izdvajali neke vojnike kojima su nešto objašnjavali, i patrole odmah krenuše. Stisnutih usana, ukočena pogleda i ledenog izraza, promakoše vojnici pored nas. — Otkoči pušku! — viknu jedan, sigurno vođa patrole.
Iz kukuruza iznose mrtvoga vojnika. Ruke leša još su mlitave, glava zabačena unazad, a oko usana sveže masnice krvi. — Kuda ga nosite? — zapita neko. — Naredili ni da ih sakupimo i da skinemo državsku spremu!
me je strogo nekoliko momenata, zatim spusti pogled na moja ramena, sa kojih su lepršali peškiri i jedan kraj njegovih usana razvuče se u osmeh. Nasmejah se i ja. — Naredniče, naša je zemlja sada slobodna. idi u selo da nađeš stan i budi voljno.
Ili sam možda ogrezao u grozotama rata, pa sam otupeo prema jadima života. Tako poneki put mi izleti zvižduk sa usana, pa se najednom trgnem. A bivalo je trenutaka kad sam se osećao nelagodno u kući. Mesto me nije držalo.
A tek kako li će biti, kad nastupi „premijera“. — On značajno klimnu glavom i pućnu jednim krajem usana. Luka upade: — Veliki maler nam je napravio Tanasko Rajić... — Vala, zaista, zbog neke tradicije svi ćemo izginuti.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Nekakav đavolast, detinji osmeh pređe joj preko usana i ona baci pogled na Gojka, onako u koso, ne osvrćući glave k njemu. A Gojko se pognuo, pa meri očima svaki svoj korak.
Ona ga gledaše kroza suze sa otvorenim ustima, očekujući da sleti s njegovih usana kobna reč, ali on, osim nejasnih uzvika, ne umede ništa reći.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Kad su ruke tople, kad se oči slede, preletajući one kutove blede, oko usana... Što drhte, protkani, mutnom tišinom, u kojoj su osmeh i tuga pomešani nesigurno i tamno.
I mesto žena sa tihim drhtanjem nebo je naša boljka, mami nas, šapuće strasno i meko: da od rumeni naših usana negde daleko, puna jednog bisera slana, raspuče jedna školjka. I tako bez moći nesretni smo i ljubljeni ko noći.
Monahinja Jefimija - KNJIŽEVNI RADOVI
Amin. MOLjENjE GOSPODU ISUSU HRISTU Od oskvrnjenih usana, od mrskoga srca, od nečistog jezika, od oskvrnjene duše primi moljenje, o Hriste moj, i ne odgurni mene, rabu tvoju,
Pandurović, Sima - PESME
humku trošnih zemnih želja, Poslednji, opšti udes kad nas snađe I nestane naših patnja i veselja, Nada mnom će, kao čar usana mednih, K’o lelujav, meki sjaj visina sfernih, Lebdeti i tada setan osmeh jednih Očiju bisernih.
NAŠA PESMA Kad oblaci sumnje nečujno prelete Tvojim umnim čelom, ili uzdah pirne Sa usana lednih — senka tamne sete Ovlada u meni i dušu mi dirne.
kad bi tvoje čisto biće znalo, O, kad bi znalo ovo tiho veče Da mi topla suza nečujno poteče Na te reči s tvojih usana: Još malo... Još malo, pa će biti dobro, Još malo, moja dobra Branka.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Materine oči a očine plemenite crte, nježnije dakako, sastale se u kćeri. Iza malijeh rumenijeh usana dva niza zubi, kao dva niza bisera.
Lica im se raskrutiše, oči sjevnuše, veseli osmijak zaigra im oko mladičastijeh usana. Sad im se učine kao da su odrasli zajedno, pa se tu skoro rastali. Započeše razgovor.
Sveti Sava - SABRANA DELA
Sine, moju premudrost pazi, a ka mojim rečima priklanjaj tvoje uho, da sačuvaš moju misao dobru, a osećaj mojih usana kazujem ti'. (Priče 4, 20-5, 2) ,Čuvaj, sine, zakon oca tvoga, ne odbaci pouke matere tvoje'.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
? — medik nagnu palcem vrhu usana. — Pa jest, prilično... malo i odviše ako hoćete — odgovori Tetka, razumjevši mimiku. — Kamo torba?
Zadugo je govorio razmahujući rukama. Brne se više i više vedrio, dokle mu, u potonju, ne zaigra osmijak oko usana. U trijemu nasta tutnjava i graja. Tetka izađe. — Ma je li istina, oče, da je vra-Brne ozdravija u jedan ma?
Na Bakonjinim bijelim i rumenim obrazima, osjenjenijem prvom dlakom, ogleda se mladićno zdravlje; oko usana lebdi mu osmijak, a kako je pružio snažnu, bijelu mišicu, prilika je da snijeva e mu na njoj počiva vršnjakinja.
Ćosić, Dobrica - KORENI
A ono u Beogradu nastavilo se ovako: Zora je prišla, uzela dna dukata, zagledala se u njih stisnutih usana, pa ih brzo ispustila kao što se žar iz ruke ispušta, htela da pođe, ali je polako legla na krevet i zažmurila od
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Devojčica je rasla, iz časa u čas postajala sve lepša, ali joj preko usana ne pređe ni jedna jedina reč. Samo su joj zlataste oči jače blistale. Starica uzdahnu: »Ko će je hraniti kad ja umrem?
»Gle malenog!« prođe joj kroz glavu dok joj je talas nežno doticao stopala. Nežan je bio dodir njegovih ruku i usana, i stena samo što ne reče »da« kad gordost u njoj skoči. — Koješta pričaš! — osmehnu se prezrivo.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
smišljao kako da od trgovca koji ga je poveo na put iskamči nešto novca, iznebuha ali jasno video onaj trzaj oko usana, to je bilo očevo lice, trzaj sudbinske primirenosti koja je izbila iz oca kad mu je, jednom rekao: „Ti si so soli
U taj mah, Riga je podigao glavu, imao je mali osmeh oko usana i u očima i knez je, zgranut, shvatio da njegov sekretar sledi ne samo tekst koji mu on diktira nego i misao koju mu
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
M. Kujundžić Aberdar XXVI NA GROBU HAFISOVOM Nakuc'o se čaša, napev'o pesama, Napio se raja sa mednih usana, Gde je naš'o slasti, tu joj nije praš'to Sad gori l' mu duša - barem znade zašto! J.
Popa, Vasko - KORA
rumena Ali sve što u nju dospe Smislom propupi Nadom procveta Proleće izuzetno Ili blagodatna opsena U OSMEHU U uglu usana Pojavio se zlatan zrak Talasi sanjare U šipražju plamenova Plavooke daljine Savile se u klupče Podne mirno sazreva U
kašike Odnose nam zrno po zrno Kako drvenim rukama ovim Lišenim lišća da se grlimo Ginu nam karanfili sa usana Ginu nam u vrelome pesku 11 Kuće su izvrnule Gorke džepove soba Da ih vihor pretraži Duž naših rebara Ulične
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Ona dočeka njegov usplahireni pogled ljupkim osmejkom svojih ružičastih usana. Naš jadni astronom bi ponovo izbačen iz koloseka svog predavanja i uhvati se rukom za čelo.
Prisutni dadoše, bilo glavom, bilo očima ili osmejkom usana, znakove odobravanja, a Isak pocrvene preko ušiju. „Svi mi“, nastavi ujak, „kako ovde okupljeni sedimo, volimo iz sveg
Todorovo lice je obrijano, bez brade i brkova, a oko stisnutih usana lebdi laki osmejak. Pravi „bidermajer“! Hajde da se i ja uživim u njegovo doba i raspoloženje i u odelu kakvo je on
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ali Svilar od svega toga ništa nije razumeo, samo se plašio bledih usana islednikovih i sve veća zabuna i strah ga obuzimali šta će biti kad se u ćeliju vrati.
Poneko, napregnutih očiju, čvrsto stisnutih usana, gleda, pusti krik. Onda, usred strašne vike i vriska, bes vitla dostiže vrhunac.
— Koga, koga, brzo! — Sanjao sam Sašu. Munjevit, najradoznaliji osmeh sinu oko njenih usana pa odleti. Posle kratkog ćutanja ona reče: — Pa? i neočekivano čovek oseti nešto vrlo važno pa se ohrabri.
Leđenskog, kako s bradom na grudima, ukočena lica, spava dok mu se konci od sluzi razvlače i otkidaju sa ivice vlažnih usana, zaguši je do užasa. Da ukloni ovu groznu sliku, gospođa Leđenski se naglo okrete nazad.
A ovaj mali ženski činovnik, ova otmena i bleda devojka crvenih usana, ova Ruskinja, Tanja, u čijem je glasu imalo nečeg što neobično opija i otkriva neke duboke, nepoznate čežnje unosila je
ne poleteh da skočim, da se survam kad se prsti moje uzdrhtale ruke nekako sami i mehanički podigoše do samih mojih usana koje su gorele.
On je bio jedan od našeg tvrdog, plemenitog tla. Oštro stisnutih usana, sav od tragova nedavnih lomova, izdržao je lako i put do prestonice i trodnevnu glad u njoj.
Oporih usana, sa krupnim graškama po čelu izrovanom borama, čistač je išao sve dalje. A za sve vreme nijedna misao o prošlom, o
On je prošao mirno, oporo stisnutih usana na kojima se nije mogao zamisliti osmejak, i nespretno i teško seo na prvu klupu do nas.
od suza, a isprekidani uzdasi u snu, posle plača, odazivali su se lakim i finim drhtanjem njenih prekrasno skrojenih usana.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Ona je shvatila. — Ima — rekla je tiho. A ja sam joj visio s usana. — A čega ima? — dahnuh još tiše. — Ima — nastavi baba povinujući se mojoj želji čak i u padežu koji je bio postavljen
Žedno sam izgledao dalje znakove: pazi! ako se taj izraz nadmoćnosti ružno ukoči, ako se osmijeh u uglu usana usledi u crnu boru gorčine — tad će to značiti, tad će to nesumnjivo značiti...
Kao što ima zrelih ljudi u čijem obličju — u jednom osmijehu, u igri malih bora oko usana i očiju, u hirovitom svrtku kose nad čelom — odmah uočavamo bivše dijete, tako ima djece u kojoj na prvi pogled
pesnice žena iz mjesta, i njihovo pučansko iživljavanje u gnjecavo bolnim potankostima, i pričanja o devojci na odru, usana razjedenih od kiseline, poljepšanoj u smrti kao Trnoružica, i dugi sprovod u povodnju purpurne zvonjave.
— Ne čudi se što ti ovako bez uvijanja govorim — nastavio je „Mentor pomodrelih usana”. — Nema smisla da zamuckujemo. Ja sam danas na onoj tački na kojoj ćeš ti biti za nekoliko decenija.
Želio bih da se opet sastanemo za neke dvije godine... Prevario se. „Mentor pomodrelih usana” bio je i odviše darežljiv. Do kakvog-takvog zalječenja proteklo je beskonačno dugo vrijeme.
Prisjećam se riječi koje mi je, još mladu, govorio „Mentor pomodrelih usana”: „Dobro si učinio, sinko, što si se odbio u svijet! Naš je kraj dobar samo da se čovjek u njemu rodi.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
U kolo je stupao gordo i drsko, i kad god se hvatao do momaka, video mu se oko usana podrugljiv osmeh. Ali čim bi se koja viđenija devojka do njega uhvatila, a to je vrlo, vrlo retko bivalo, on se odjednom
On iđaše uzverena pogleda, strašljivo upravljena u pomrčinu, otvorenih, osušenih i vrelih usana, onako kao što bolesnik u vrućici skače s postelje i beži od kuće. »Za ječam ?...
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Ali, da bi se bar donekle i letimično razjasnio ovaj drugačiji izbor reči, ovo posezanje za narodnom reči sa narodnih usana, za živom reči koja se ne izdvaja iz konteksta konkretne govorne upotrebe, koja se često preliva u bogatim
Ona tka između usana i uha, pa je istovremeno i saopštenje i pitanje i odgovor. To mešanje različitih planova, taj neprekinuti dijalog i
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Mrtav Jablan kao da bejaše zaspao. Lepotan majci kao i za života. Preko njenih usana olako ali snažno pređe ponosan majčin osmeh. Nije joj se sin uplašio ni kad mu je zrno srce raznosilo.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Kâ da čuješ pesme-uspavanke Iz očiju čaroliskih njenih, Kâ da vidiš duboke uzdahe Sa usana poluotvorenih. Tu se splelo, tu se zagrlilo Što te mahom i ledi i zgreva — Prekip strasti i ponor propasti, Što se
Miljković, Branko - PESME
se neće izjednačiti vreme naše smrti i njihove večito bićemo razdvojeni i mrtvi poѕt ѕcrіptum Crvene ptice piće nam s usana videti ih nećemo vrištaće trave u oblacima kržljavim čuti nećemo III Krv otkucava korake i smrt i jedne večeri posle
Krakov, Stanislav - KRILA
Već se bilo smrklo kada se došljak poljubio sa debelim komandirom komore Mardžukićem, koji ga je još vlažnih usana pitao šta se govori o smeni, i uopšte kakve vesti donosi iz Soluna. U niskoj kolibi se dimilo.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Utoliko me više uzbuđuje susret sa ovim ženama, ovnujskih očiju I debelih usana, što one odgovaraju tačno gravurama koje sam nalazio kao dečak u starim putopisima ili romanima u kojima se govori
Očigledno da su izabrane po lepoti, jer su im oči duge, kose, tamne i osenčene lakim plavim prahom. Ivice napućenih usana takođe prevučene plavilom; sa vrhovima lako naviše. Njina tela, detinjski duge ruke i noge, jedinstvene su lepote.
drugovi, ili mladić i devojka, ili mati i sin, oni plavičastim metalom okružuju svoje oči, senče lice, jačaju boju usana. Kao kakvo veliko gnezdo ptica ili majmuna, Zazandra se složno čisti i udešava.
“ — „Velika armija!“ On je grof; u rđavoj lanenoj košulji, gorkih usana još od kinina koji uzima bez oblande, od života koji ga baca kroz brus nad kojim danju prži sunce a noću prelazi hladan
Jedino iza usana, i još odakle polazi život, sviće rumenilo zore koja je bez prestanka u njima. Kad crnkinja ima sklopljene usne, ma
Dugačak, sa kozjom bradicom ispod debelih usana, uvek povijen i umoran, sa večnim, od klanjanja, tragom prašine na čelu.
Njin lik vrlo pljosnat, uskih dugih i kosih očiju što kao da su pune suza; nosa širokog, usana koje se smeše, debele i meke, iznad zubi vrlo belih.
Međ crnima ima pravih Mavara, uskih tamnih noseva i usana, kosa koje padaju na ramena i isposničkih likova okruženih bradama.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
na bojištu sa razdrobljenim kostima u lokvama krvi, orositi tvoja večernja rosa i uviti tama ove noći; koliko će usana koje na domu čekaju vreli, slatki poljupci, puni nege, ljubavi i milošte, osvanuti sutra neme, hladne i ukočene!...
je lebdila na licu kao neka sustala misao koja je, posle uzaludnog traženja ishoda i razrešenja, malaksala, svila se oko usana, pala na čelo, ulegla se u zenice, te dala celom licu neki tužan a opet podrugljiv izraz, izraz u kome se meša nemar
Kad pođosmo mi, pođe i on s nama. — Ama kuda ćeš ti, brate, kad vidiš da si ranjen? On pritište šakom polovinu usana, da mu ne mrda ranjen obraz, pa mi onom drugom polovinom usta prošušketa: — Ogrebali me Turci po obrazu, a ko mi u
— Lasno ću ja to! Pametnoj glavi i jedno oko dosta. — On se tužno osmenu polovinom usana. — Bar sad ne moram svaki čas prižmurkivati na lijevo kad nišanim, no mi 'vako stoji vazda na gotovu — zatvoreno...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Imaš li izveštaja od kuće? Preko njegovog lica pređe senka tuge. Odgovori mi jednim krajem usana: — Nemam. Već čujemo neki žagor ljudi.
Zapitao sam ga zastrašeno: — A šta ću vam ja tu? Na jednom kraju usana kapetana Stojanovića javi se jedva primetan, ironičan osmeh: — Sasvim, sasvim, vas nećemo voditi.
Brava škripnu i vrata se otvoriše. Preda mnom se ukaza žena, mala, iskrivljenih ramena... Zubi su joj štrčali iznad usana, a jedno joj oko belo i stalno otvoreno. Jadna i žalosna... — Aj, do vraga! — upade Luka.
Posmatrao sam žudno njene bele zube i kao da sam osećao dah njenih usana. U jednom trenutku ona se okrete, i poče da posmatra usplahireno oko sebe. Onda se obrati meni: — Gde je Polet?
— Ovde nikoga ne poznajem, sem vas. Pored vas, drugo poznanstvo ne želim. Ona se nasmeja zadovoljno jednim krajem usana i pogleda me značajno. — Francuskinje su elegantne i lepe. — Ako bi to bila vaša želja, postaraću se da ih poznam...
— Da li vas boli? Ona me zamišljeno pogleda i nasmeja se jednim krajem usana. — Ne... I bolovi koji mi dolaze od vas prijatni su.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Koliko se nad tobom Ljupkih r’ječi kazalo! Koliko li kraj tebe Usana celivalo! I ja s’ nadah sreći toj, Dugo ovdje čezneći; Nu sni moji ljubavi Već s’ odmiču bl’jedeći, Već vesela pjesma
Grozna pesma njinih grla U dvoru je tek umrla. — A Radivoj na grob gledi, Reč s usana teče bledih: „Avaj, brate! Biše l’ vredne Te tridnevne tvoje slasti U čarobnoj tam’ oblasti Da s’ ne setiš majke
Bojić, Milutin - PESME
Moj dan pun je zime, starost krv mi truje, S raspuklih usana ruj mi vreme strlo, Srce mi je vosak, gnojava mi nedra, Suv jezik prionu za uvelo grlo.
da mi rane rose, Da u meni rikne mladost onih dana Kad Saulu pevah himne um što nose, Kad osetih okov Mikhinih usana, Okov poljubaca! A sad okov zlata. Mesto mramor-tela gnoj nesitih rana.
Avaj, sfinkse vreli požudnih usana, Ti si ludi demon, što ljubeći davi, Ti si vrelo podne mog blistavog dana, Orao što žrtvu diže i krvavi.
XXXII O, nek ti rekne taj poljubac, što se Svršava novim poljupcima, da je To usklik žudi koja večno traje, Pesma usana što se krvlju rose I preko voda čežnju strasti nose, Kupeći sunca i cveće i kraje, Žud ludih noći kada razum staje
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Podšišanih je brkova i ima ćubu od kose nad čelom. Žika je dežmekast, a velike čupave glave, podbulih očiju i debelih usana. Na njemu visi izveštalo prljavo odelo, prsluk mu kratak tako da mu se košulja pod njim vidi.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
zbirke srpskih narodnih pesama, pripovedaka, zagonetki i poslovica, koje je Vuk Stefanović Karadžić sakupio "sa toplih usana naroda".
Jakšić, Đura - PESME
“ 1875. JEDNOJ NESTAŠNOJ DEVOJCI Zar poljubac meni, starcu, Daješ, mlada, sa usana? Zar na moje staro rame Pada ruka usijana?
Oj, Kozače, bojni brate, Poznajem ti tešku muku I po pesmi i po zvuku, Po uzviku i jauku, Što zadršće sa usana Kao želja usijana...
Nastasijević, Momčilo - PESME
Stani ne mini. Iz grla da ti golubica zaguče, zaplamti sa usana ruža, u nedrima ti dve trešnje zarude, hej, srca dva kad polude. Stani ne mini.
I peva jezik moj proročanstvo, Kao što trska peva u književnika ruci. Ti najlepši sine čoveka, Kome s usana i kroz poj Milina bije nadaleko Nek Božji blagoslov te prati na vovjek.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
protiv vrućice (GZM, 12, 1900, 151); njegov zejtin lek je od žive rane (SEZ, 13, 1909, 359), a gar od ispucanih usana (Karadžić, 3, 1901, 224). Naročito su dobar lek badnjidanski orasi (SEZ, 40, 81).
Ćipiko, Ivo - Pauci
Gospodar podsmjehiva se na nj svojim namještenim osmijehom koji nigda ne prelazi mjere, već se ustavlja u uglovima usana na određenom mjestu. — Što ne uze od popa Vrane sijena? On se sada za vas brine, — veli mu.
Čudo, a ono dvoje starih, mislim, o tome i ne sanja! Gazda Jova se zamisli. Lice mu se uozbilji i sa uglova usana nestade traga namrštenom osmijehu; produžilo se i podvojak jače se otpustio.
licem, s kojega, rekao bi, ovoga časa nestade veseloga detinjega, podušenoga smijeha, a ostao mu je trag oko uglova usana.
— Mašo! — javi se i ponudi je da sjedne. Žena ga pogleda i već joj se smijeh pojavi u uglovima usana; još joj je smiješan u crvenoj kapi. Ali pogledavši ga u oči, učini joj se da je te oči mole, i sjede sučelice njemu.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Znala sam da suze idu po istom tragu, ali mi se činilo da mi je celo lice vlažno. Suze su me golicale u uglovima usana, osećala sam njihov slani i gorki ukus. Rekao je: gamad.
Kao da se brani od neke iznenadne misli koja ga je zatekla nespremnog da joj se odupre. Opet je imao u uglovima usana onaj osmejak, taman i nepostojan, gotovo slučajan, i opet sam znala da ni sada kao ni ranije nije bio u vezi sa mnom,
Otvorila je usta, videli su joj se gornji zubi, beli i jednaki, zatim ih je zatvorila. U levom uglu usana koji se malo povukao nadole zaigrao je jedva primetan grč, a onda je nestao. Shvatila je na šta ciljam.
Dorotej je znao, jer je najveći među vidarima u čitavoj župi.“ Ponovo ćuti. Briše prstima krajeve usana. Nastavlja tiše. „Umirući ratnici su ga vapajem dozivali, ali on ih nije čuo. Gde je bio?
Vidim kako starac izbegava da gleda u Dadaru i kako sitni, jedva primetni grčevi kruže oko njegovih bledih usana. Ne vredi zabušavati.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Ona je pevala pesme u vedre, zvezdane noći, Bolno-slađane pesme. S rumenih usana njeni' Treptaše čarobni pripev: „Ja ljubim u samoći, Pastiru, hodi k meni.
I reči tajanstvene Sa usana mojih tada odgone san i smrt; Duhne nenadni vihor i sve se iza sna prene, Oživi ceo vrt. I staro, stoletno hrašće
8. Tugu ću svoju pokloniti rodu I grobovima otadžbine svoje, Da silno jekne usklik za slobodu S usana tvojih i sa lire tvoje.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
prozora spazio sam tada svoj rođeni lik, koji nije ni najmanje odgovarao svetinji prizora, naročito ne levi ćošak mojih usana, koji se, i kad treba i ne treba smeši iz prikrajka.
beše onda 43 godine, ali suvonjav, vitak, pravilnih crta, sa blagim, ali, unekoliko, tužnim osmejkom oko tankih usana, izgledao je znatao mlađi. Videlo se na njemu da je vičan borbi i naporima.
Ogrnuta srebrnim, svetlucavim plaštom, izgleda kao kakva vasionska princeza sa milim, a dostojanstvenim osmejkom oko usana. Tu je sigurno pored nje i njen mladi paž, naš Mesec. Da vidimo i podrobnije opišemo ovu lepu grupu.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Oj Kozače, bojni brate! Poznajem ti tešku muku I po pesmi i po zvuku, Po uzviku i jauku, Što zadrkće sa usana Kao želja usijana… Pevaš pesme tužne, mile, Od ljubavi i megdana, Pa se sećaš strašne sile, I strašnijih jošte
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ali je devojčici ostalo trzanje usana, neka zaplašenost u pogledu, malo oslabelo pamćenje, i slaba volja da radi i ide u školu.
Spor tempo govora, pauze u govoru, mnogobrojne vrlo kratke reči, donose sobom slabo razmicanje usana, priljubljene usne, i usled toga krutoću brade.
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
senke ne daju Munju tvoga mača U korice da vratim Boje zru Na lakoj grani vremena Otuda tvoj inat lepi U uglu usana mojih Anđele brate Boje gore Mladošću u mojoj krvi ŽIČA Crvena gospođo Žičo Iz moga srca izlaziš Koračaš
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Žalosno je po koji put pogledati tu decu osuđenu da uče latinski. Sa njihovih se usana obično izgubi osmeh mladosti, sa obraza im iščezne rumenilo, u očima ugasi sjaj i mlado im se čelo izbrazda.
Huana: Ah, kad bih smela tim rečima verovati! Don Rodrigo: Te reči teku sa usana i iz duše jednog plemića, kome je reč svetinja a za kletva ravna veri.
I, čudnovato, čim sam odvojio usne sa usana, ja sam se osetio naoružan iskustvom, koje je u ljubavi tako isto potrebno kao i u svima drugim pojavama života.
Bila je izdužena i bleda lica, glatka čela i crne, duge kose, sa svetlim razdeljkom na temenu; malih, purpurnih usana i blagih očiju koje su skrivale duge trepavice. Bila je neobično nežna i tiha, skromna i sramežljiva.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— More, ne smiju oni na nas udarit, jer nas se boje! — dodaje jedan Crnogorac. Komandant se smeška jednim krajem usana i vrhom prsta šara nešto po stolu. — Ćaše oni na Lovćen, pa dovukoše grdnije vapora...
Upalih obraza, suvih poluotvorenih usana, a užagrena pogleda, vuku se ljudi kao aveti. Telo malaksava, gotovo je na izdisaju. Ali su još oči sijale...
— Pa čime ih lečite? Medicinar sleže ramenima, i nasmeja se bolno jednim krajem usana. Uto se jedan od bolesnika pridiže i, kao da razgovara sa nekim, poče da govori: — A, oćeš, jes... Neću ja, neću...
I jedna misao, koja je dotle podsvesno tinjala, pod uticajem ovoga pucnja izlete sa naših usana kao krik: zar opet!... POKRET Bilo je to jula meseca, hiljadu devetsto šesnaeste godine, kada je stigla zapovest za
Mogu d’idem da ga ispečem? Komandiru se razvuče jedan kraj usana u osmeh. Ali bio je zauzet i samo mahnu rukom. Onda se obrati meni: Uvek isti...
Idu kao izbezumljeni, otvorenih i ispečenih usana, iskolačenih očiju, i kao da vapiju: „Vode, vode!... Gde je jezero?“ — Samo toliko mogu da izgovore svojim odebljalim
Izgledalo mi je kao da vidim sebe, pa sam se stresao i okrenuo da ga ne gledam više. Ali prevlačio sam prstima preko usana da se uverim da li su se i kod mene razvile one ospe. Stigli su automobili. Seo sam pored šofera.
Petrović, Rastko - PESME
O šumo, goro, napijem li se žedan vina zalutalog oblaka Opet me stid je nekog dvanaestoga veka. Snim: bogumile gone usana žeđju puklih ko raka I nezasitljivih bola, umornih, samrtnih bez leka; I tu se životu smetalo da teče, da veličanstveno
poklonilo, Kosom zemlju dodirnulo, Vidre kapu odbacilo, Kupu meda ispraznilo: A sve u slavu mladog srca i mladih usana. Proletnja posmrtna lista Sa utehom kao da bi podnosili I ovaj pakao, Kad bi za njim dolazio ma jedan gori.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Otkuda tu, gde su oduvek bile trske, zamak? — Šta je to? — omače se Starcu s usana, a Srebrno devojče se nasmeja i reče: — Naša buduća kuća. Tu ćeš mi biti ženik! Luda mala! Kakav mladoženja?
Šantić, Aleksa - PESME
Sve dok ne legnemo dole u grob ledni, Mi ćemo oboje, draga, biti bedni. Oko usana tvojih podsmeh vidim hudi; Vidim gde oholost nadima ti grudi i vidim gde prkos iz oka ti sija, No ipak si bedna,
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Pazi, molim te, pa i Žuja je žensko, a on se toga dosad nije sjetio. XIII Lunja je stigla u školu ozbiljna, stisnutih usana, a čim je učitelj ušao u razred, ona ustade sa svog mjesta i priđe katedri. — Šta je?
Poslije kratkog vremena, ona se pojavi među djecom, tiha kao mjesečar, blijeda i bijelih usana. — Djeco, počeo je rat! Jutros je Beograd bombardovan.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Kad uveče leže u krevet, šapuće te stihove; kad ujutru ustane i potraži papuče, opet mu se ti isti stihovi otmu s usana, i on pevuši tu pesmu: „Sinoćke te, lele, vido’, Zone...
— Tuj sam! Što ti trebam? — zapita je Kalina kad dođe. — Vika’ te... ete... — poče Zona, a sva bleda, suvih usana, a isturila izazivački desnu nogu... Ti si sirotinja. Kad ručaš, ti tag ne večeraš... Ta, vikam... ako iskaš...
Kad je zapali, zasuka brkove, pa se iskašlja tiho, kao kad čovek koće nešto važno da prevali preko usana. Ali ipak ne reče ništa, nego stade razmeštati ispred sebe one alate i puštaše guste dimove.