Afrika
Sadi, jedno s drugim izmešano i jednovremeno, četiri–pet raznih useva. od ovih on ima četiri žetve na godinu. Najčešće zemlju rade sasvim mala deca, toliko je ona plodna i tako je lako
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Na vidiku, ispred te varoši, prašina je bila počela da se plavi, a iza oranica i voćnjaka i useva, koji su se zeleneli, Isakovič je ugledao na jednom brdašcu, kao ruševine, i neko utvrđenje.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Iznad ovih sela su u dolinama šarskih reka takođe mnogobrojna sela u povoljnim ekonomskim položajima: manje žive od useva, više od voćarstva, drva, drvodeljoskog rada i šarskog stočarstva.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Sadi, jedno s drugim izmešano i jednovremeno, četiri–pet raznih useva. od ovih on ima četiri žetve na godinu. Najčešće zemlju rade sasvim mala deca, toliko je ona plodna i tako je lako
Jakšić, Đura - PESME
Tiran nas gazi, sramoti žene, Useva naših otima plod. Presudi, silna, da l’ živet može U takvom igu nesrećni rod?... Izginućemo!.. „Pa izginite!
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
ante quem non ‹= rok pre koga ne› vezan je obično za pojedine praznike, koji variraju prema tome o kojoj je vrsti useva reč. O tome vidi kod pojedinih biljaka. Kao opšta načela važi ovo.
se promeša ugljen; da ne niče korov, raonik se okali volujskom mokraćom; »radi napretka useva«, na prvo oranje nosi se suva hrana; žito (pšenicu) ne seje čovek levak; ćuti ko ide da seje konoplje, »da ptice ne
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Za loženje vatre: čakmak, kremen i trud. Mogu iskrčiti komadić zemlje u šumi i posejati na proleće nešto useva. Po kesicu semena pšenice, ječma, ovsa, raži, paprike, graška i boba.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
rade o tom i trude se od rana do rana izlazeći na poslove, i dosta se promatraju kako bi dobro i mnogo posejali useva radi svoje i naše potrebe, — nego braćo ostala i dobri ljudi, i mi, kojino nismo poljski radini, nego doma u suhu
Zašto ako svome gospodinu novine letnje ne donesem koga roda, sram će mi biti. Zato ne smim se usuditi mnogo ni useva u suhu zemlju metati, ako popre ne uzvidim nasporavaju li se njive, — vaša srdca — iznositi rod na videlo, da se o tom
Zemljoradilac, ako bi se mahnuo kopanja i useva zarad mnoge vetrovite i halovite pakosti nezgodnih vremena i koga drugoga napusta, zla i rđe, to bi svi ljudi gladom