Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Glave se valjahu po drumu kao bundeve kad im vreže sasuše... Jauk je prolamao dubravu... Hajduci su gazili po lokvama usirene krvi... I to se svršavalo tako brzo da se svima činilo: e, nije ni dobar trenutak prošao.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Kako piše Bratić: „Jedino siguran i svakomu poznati lijek jeste ’iziječ’ a to je onaj komadić usirene i izbljuvane krvi, koju mora vještica izbljuvati kad izjede čije srce.“¹⁵⁷ Dobar lek su i basme.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
čitav red... I baš tu, ispred Tekeriša, zaustaviše nas. Komandir naredi da vojnici sjašu. Težak zadah usirene krvi i truleži ispunjavao je vazduh. Pokraj topa ležala su dvojica...
Pokraj topa ležala su dvojica... U jednoga bledo lice, proraslo crnom bradom, usne poluotvorene, a iz nosa mlaz usirene krvi spojen sa crnom lokvom, u koju je pola lica uvaljano.
Krakov, Stanislav - KRILA
Niže njih su previjali ranjenike. Bilo je slomljenih vilica, smrskanih stopala, ulepljenih vlasi i usirene krvi. Neko je govorio o praktičnosti šlema. Šume su gorele na suncu. Nevidljive bube pevale su.
previli u nekome dubokome rovu, gde je nešto strašno zaudaralo, ali se on tada sećao samo jedne svoje cipele pune usirene krvi i svog iscepanog, krvavog odela što ga vide na svetlosti male električne lampe.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
— JELISAVETA (za sebe): Nesrećna časa, u kom ugledah Planina ovih sive vrhove, Što svoga čela modrim tamnilom Usirene te krvi sećaju: Ratova davnih, rana, osvete, Mrzosti zverske, skotske jarosti, Nikad milosti...